Спомен-парк Крагујевачки октобар — разлика између измена

У оквиру парка се налази и ''Музеј 21. октобра'' отворен [[1976]]. са сталном поставком везаном за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом Споменспомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима [[Илићево|Илићеву]], [[Маршић]]у и [[Грошница|Грошници]], док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. У оквиру спомен-парка налази се и старо војничко гробље и споменик стрељаним [[Словаци]]ма.

Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја [[27. децембра]] [[1979]]. године.<ref name=Spomen-park>[http://www.spomenpark.rs/index.php?showall=1 Spomenpark.rs: СПОМЕН -ПАРК „КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

Састанак о оснивању Спомен спомен-парка одржан је [[9. август]]а [[1953]]. године у [[Београд]]у, осам година након рата. Прво се поставило питање какве би димензије парка требале бити, а затим и питање о својинско правним односима. Донета је одлука да „не постоји проблем у вези са питањем имовинских односа“, док су за димензије парка постојала два плана. Први план је обухватао укључивање свих масовних гробница, а други се односио на већ постојећи урбанистички план у Крагујевцу који би требао да обухвати парк Шумарице. Кључно питање је било да ли парк треба да буде конципиран као „споменик у парку“ или „парк као споменик“. Иако је било предлога да се не истичу гробови, већина је одлучила да обележавање гробница треба да буде приоритет, а да је остало од секундарног значаја. Закључак састанка био је да парк треба да буде дизајниран као спомен -парк који ће представити велику трагедију која се одиграла у Крагујевцу 1941. године.

Резултати конкурса су без детаљног описа процеса селекције, објављени средином 1954. године. Победио је урбанистички пројекат архитеката [[Михајло Митровић|Михајла Митровића]], [[Радивоје Томић|Радивоја Томића]] и пејзажног архитекте [[Смиљан Клаић|Смиљана Клаића]]. Чувени српски архитекта [[Никола Добровић]] је био позван да буде главни консултант на пројекту. Идејни пројекат спомен -парка је завршен у марту [[1955]]. године. Главна карактеристика парка је шеталиште састављено као линеаран распоред три елемента: Меморијални музеј - маузолеј - споменик жртвама. Ове грађевине су лоциране на самом улазу у парк, а језгро концепта је [[пејзажна архитектура]].

Прва фаза радова на терену, која је обухватила изградњу путева, пешачке стазе и регулацију вода почела је већ [[1955]]. године. Организована је радна акција за потребе градње парка. Идејни пројекат је предвиђао да се изгради скулптура на местима где су стрељани грађани, и да свака од шест југословенских република треба да изгради део парка. Циљ тадашње комунистичке партије је био да овим покаже [[братство и јединство]] свих народа. План је предвиђао да се спомен-парк заврши до [[1960]]. године, међутим то се није десило. Директор фабрике [[Застава (компанија)|Застава]] донео је одлуку да радници пет година по једну дневницу издвајају за изградњу музеја у спомен -парку.

Први закон за заштити споменика у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] био је Закон о заштита културних добара који је донет [[1977]]. године, а само две године касније је Споменспомен-парк у Шумарицама проглашен [[Списак споменика културе од изузетног значаја|спомеником културе од изузетног значаја]]. То је био последњи одлучујући тренутак у стварању Споменспомен-парка. У наредним годинама градња споменика је успорена. Од предвиђених 30 споменика који су требали да буду изграђени на масовним гробницама, само десет је постављено, од чега половина пре 1979. године.<ref>Marija Martinović, Serbian Arhitectural Journal, EXHIBITION SPACE OF REMEMBRANCE:

|'''Споменик стрељаним ђацима и професорима''' или '''„Прекинут лет“''' је дело вајара [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодраг Живковић]]а, изграђен од бетона [[1963]]. године. Налази се на месту где је стрељана највећа група ученика заједно са 18 професора. То је грандиозна скулптура у којој се моћни, разгранати блок од белог бетона преображава у нежну птицу сломљених крила, прекинуту у лету. Симболизује полет и снагу младости пресечене у тренутку када се спремала да се отисне у живот. Овај споменик постао је симбол Споменспомен-парка и града Крагујевца.<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?view=detail&id=102&option=com_joomgallery&Itemid=26#joomimg Споменик стрељаним ђацима и професорима] на сајту -{spomenpark.rs}-/</ref>

|'''Споменик „Камени спавач“''' — архитекте [[Градимир Боснић|Градимир]] и [[Јелица Боснић]], изграђен [[1970]]. године. Међу стрељаним Крагујевчанима било је доста људи из околних села и њима је посвећен споменик „Камени спавач“. Представља посебну целину у оквиру Споменспомен-парка. Венцем од бетонских блокова, неједнаке висине и заобљеним и масивним мраморним скулптурама, овај споменик подсећа на сеоско двориште у коме доминирају стогови сена.<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?view=detail&id=108&option=com_joomgallery&Itemid=26#joomimg Камени спавач] на сајту -{spomenpark.rs}-/</ref>

|'''Споменик стрељаним Србима и Јеврејима''' је дело вајара [[Милорад Зорбић|Милорада Зорбића]], а поклон је израелског града [[Бат Јам]]а. Споменик је од мермера и изграђен је 1991. године. Налази се ван територије Споменспомен-парка, на месту где су Немци стрељали припаднике два народа. Споменик је у облику коцке и симболизује вечну успомену на јединство Срба и Јевреја који су заједно отишли у смрт. Такође споменик симболизује шестокраку [[Давидова звезда|Давидову звезду]].<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?view=detail&id=111&option=com_joomgallery&Itemid=26#joomimg Споменик стрељаним Србима и Јеврејима] на сајту -{spomenpark.rs}-/</ref>

На улазу у спомен-парк подигнута је [[1976]]. године импозантна зграда [[Спомен-музеј 21. октобар|спомен-музеја „21. октобар“]] у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса - тридесет масовних гробница у Споменспомен-парку и три у селима [[Илићево|Илићеву]], [[Маршић]]у и [[Грошница|Грошници]], а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

Спомен-музеј и меморијални парк је за 35 годинa од отварања посетило око пет милиона људи, у просеку 250.000 годишње. Посете се организују тако што почињу у Споменспомен-музеју, а завршавају се у Меморијалном простору.

При самом уласку у Споменспомен-парк, са леве стране пута за Горњи Милановац, налази се једно од најстаријих војничких гробља у Шумадији, које је настало у 19. веку. На њему је сахрањен велики број војника из [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турских ратова (1876—1878)]], [[Балкански ратови|Балканских ратова]], као и из [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Током Првог светског рата у Крагујевац су се сместили престолонаследник [[Александар I Карађорђевић]], Врховна команда и централна болница српске војске. У болницу, која се налазила на месту где је данас [[стадион Чика Дача|стадион]] Фудбалског клуба [[ФК Раднички 1923|Раднички]], почев од краја лета 1914. године доношени су тешки рањеници са свих фронтова. У зиму 1914/15. било је много оболелих од пегавог тифуса. Преминули војници сахрањивани су на тада непошумљеном брдашцу које се налазило западно од Крагујевца. На том месту је већ постојало војничко гробље, основано у време српско-турских ратова 1876-1878. године. Сахране су биле учестале са балканским ратовима 1912-1913, а нарочито када је почео Први светски рат. Током Првог светског рата гробље се вишеструко увећало. Октобра 1915. године, српска војска се повукла према југу, а Крагујевац су заузеле немачке и аустроугарске трупе. Аустроугарски војници нису оскрнавили српско војничко гробље, а на њему су почели да сахрањују своје погинуле и умрле војнике.<ref name="ВГКГ41">[http://kragujevac.co.rs/?page_id=351 Старо војничко гробље] на сајту -{kragujevac.co.rs}-</ref>

Меморијални комплекс „Чехословачко гробље“ или „Словачко гробље“ налази се у југоисточном делу Споменспомен-парка Крагујевачки октобар. На њему су сахрањени стрељани аустро-угарски војници, међу којима је било највише Словака из околине [[Тренчин]]а који су се налазили у 71. пешадијском пуку. Они су претрпели значајне губитке на италијанском фронту, па су доведени у Крагујевац како би се у позадини опоравили и попунили. Пук је допуњаван повратницима из руског заробљеништва, који су након одмора кући од 2-3 недеље требали да се поново упуте на фронт. Због страха од „[[бољшевизам|бољшевизма]]“ они су дочекани врло неповерљиво, а дисциплина према њима је била пооштрена што је изазивало незадовољство.<ref name="Бакић1918">Драгољуб Н. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац 1972. стр. 244-254.</ref>

Датотека:Spomenik povodom pedesetogodišnjice streljanja u Šumaricama01.JPG|Спомен -плоча поводом педесетогодишњице стрељања