Пређи на садржај

Тридентски сабор — разлика између измена

м
Бот: козметичке измене
м (Бот: козметичке измене)
'''Тридентски сабор''' је деветнаести [[екуменски сабор]] [[Католичка црква|Католичке цркве]]. Одржан је у раздобљу од [[13. децембар|13. децембра]] [[1545]]. до [[4. децембар|4. децембра]] [[1563]]. у Триденту (данашњи [[Тренто]] у [[Италија|Италији]]), као одговор на [[теологија|теолошке]] и [[Еклисиологија|еклизиолошке]] изазове што их је поставила [[Протестантска реформација]]. На овом је сабору потврђено учење Католичке цркве о спасењу, [[Свете тајне|сакраментима]], [[Библија|библијском]] канону, а након њега уједначен је начин слављења [[миса|мисе]] у цијелој Цркви.
 
== Претходни догађаји ==
Након што је [[папа Лав X]] објавио папинску булу ''-{Exurge Domine}-'' ([[1520]].), [[Мартин Лутер]] спалио је тај документ и затражио да се сазове општии сабор. Њемачки земаљски сабори придружили су се [[1522]]. том захтјеву, а идеју је подржавао и [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]] као начин поновног уједињења Цркве и примирења сукоба око Реформације.
 
[[Папа Климент VII]] се отворено противио идеји о сазивању екуменског сабора, подржавајући у томе францускога краља [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] Осим тога, након буле ''-{Execrabilis}-'' коју је [[1460]]. објавио [[папа Пије II]], те његовог одговора Келнском универзитету [[1463]]., у којима је одбацио теорију о власти општег црквеног сабора над папом коју је био прокламирао [[сабор у Костанци]].
 
Ипак, [[папа Павле III]] увидио је да није више ријеч само о неколико протестантских проповједника, него да су и различити кнезови и остали владари прихватили нове идеје. Стога је желио сазвати сабор, но кад је то предложио [[кардинал]]има, наишао је на једногласно одбијање. Унаточ томе, послао је [[нунциј]]е широм [[Европа|Европе]] како би представио своју замисао. [[Краљевство Француска|Француска]] и већина [[немачка|њемачких]] протестаната одбили су позив. Будући да је Карло V инсистирао да се сабор одржи, папа га је сазвао првобитно у [[Мантова|Мантови]], а потом у Тренту. У то вријеме је то био слободан град [[Свето римско царство|Светог римског царства]] с кнезом-бискупом на челу.
== Засједања Тридентинског сабора ==
[[Датотека:Tridentinum.jpg|мини|300п|десно|''Засједања Тридентинског сабора [[1563]].'' Паоло Фаринатис (?) (насликано у другој половини 16. вијека)]]
Сабор је сазван за [[13. децембар|13. децембар]] [[1545]], када је свечано и отворен у тридентској катедрали св. Вигилија. У марту [[1547]], због страха од куге, премјештен је у [[Болоња|Болоњу]], а [[17. септембар|17. септембра]] [[1549]]. одгођен на неодређено вријеме. Поновно га је [[1. мај]]а [[1551]]. у Тренту отворио [[папа Јулије III]], но убрзо је прекинут због побједе Мауриција, саскога војводе, над царом Карлом V. На крају је сабор [[18. јануар]]а [[1562]]. поновно сазвао [[папа Пије IV ]] , а коначно су засједања завршена [[4. децембар|4. децембра]] [[1563]].
 
Ток сабора може се подијелити у три главна раздобља: од 1545. до 1549, од 1551. до 1552. и од 1562. до 1563. Најзначајније је ово посљедње раздобље због доношења догматских декрета. Број учесника растао је према завршним сједницама сабора, а декрете је потписало 255 учесника, укључујући и четворицу папиних изасланика, двојицу кардинала, тројицу патријарха, 25 надбискупа и 168 бискупа. Од тога, двије трећине били су [[Италијани]].
256.217

измена