Нижњи Новгород — разлика између измена
м Додавање података са руске Википедије |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 141: | Ред 141: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Списак градова у Русији]] |
* [[Списак градова у Русији]] |
||
* [[Списак градова у Русији по броју становника]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 25. новембар 2014. у 22:00
| Нижњи Новгород Нижний Новгород | |
|---|---|
.png) Колаж слика Нижњег Новгорода | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки |
| Област | Нижегородска област |
| Основан | 1221 |
| Статус града | 1779. |
| Стара имена | Горки |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 1.250.615 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 19′ 37″ С; 44° 00′ 00″ И / 56.326944° С; 44° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 200 m |
| Површина | 410,68[1][2] - 466,5[3] km2 |
.svg)  Нижњи Новгород Нижњи Новгород на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Олег Валентинович Сорокин |
| Поштански број | 603000-603999 |
| Позивни број | +7 831 |
| ОКАТО код | 22401 |
| Веб-сајт | |
| www.admgor.nnov.ru | |
Нижњи Новгород (рус. Нижний Новгород) је град у Русији и административни центар Нижегородске области. Нижњи Новгород је главни град Поволшког федералног округа, a налази се на ушћу Оке и Волге. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.250.615 становника. По величини је пети град у држави. Од 1932. до 1990. град се звао Горки по писцу Максиму Горком.
Географија
Нижњи Новгород је смештен у долини реке Волге, на ушћу реке Оке. На Волги постоји неколико речних острва. Рељеф око града је низикски. На простору града постоји неколико мањих ријека и језера (најзначајније је језеро Мешчерскоје). Северно од града на Волги је велико вештачко језеро Нижњи Новгород које се службено још увек зове Горковско вештачко језеро према имену Горки. У близини Нижњег Новгорода су градови Бор и Дзержинск.
Клима
Клима је континентална, слична московској. Годишња количина падалина није велика.
| Клима Нижњег Новгорода | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 5,5 (41,9) |
7,0 (44,6) |
17,3 (63,1) |
26,3 (79,3) |
32,5 (90,5) |
36,3 (97,3) |
36,4 (97,5) |
36,0 (96,8) |
31,0 (87,8) |
24,2 (75,6) |
13,2 (55,8) |
8,5 (47,3) |
36,4 (97,5) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −6,9 (19,6) |
−5,5 (22,1) |
0,6 (33,1) |
10,4 (50,7) |
18,1 (64,6) |
22,5 (72,5) |
23,8 (74,8) |
21,3 (70,3) |
14,9 (58,8) |
7,0 (44,6) |
−1,0 (30,2) |
−4,7 (23,5) |
8,4 (47,1) |
| Просек, °C (°F) | −10,0 (14) |
−8,9 (16) |
−3,0 (26,6) |
5,7 (42,3) |
12,6 (54,7) |
17,2 (63) |
18,7 (65,7) |
16,3 (61,3) |
10,6 (51,1) |
3,9 (39) |
−3,3 (26,1) |
−7,5 (18,5) |
4,4 (39,9) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −12,8 (9) |
−11,8 (10,8) |
−6,1 (21) |
2,1 (35,8) |
7,9 (46,2) |
12,7 (54,9) |
14,5 (58,1) |
12,4 (54,3) |
7,3 (45,1) |
1,4 (34,5) |
−5,4 (22,3) |
−10,1 (13,8) |
1,1 (34) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −41,2 (−42,2) |
−37,2 (−35) |
−28,3 (−18,9) |
−19,7 (−3,5) |
−6,9 (19,6) |
−1,8 (28,8) |
4,6 (40,3) |
0,9 (33,6) |
−5,5 (22,1) |
−16,0 (3,2) |
−29,4 (−20,9) |
−41,4 (−42,5) |
−41,4 (−42,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 43 (16,9) |
36 (14,2) |
30 (11,8) |
39 (15,4) |
51 (20,1) |
69 (27,2) |
78 (30,7) |
74 (29,1) |
62 (24,4) |
63 (24,8) |
56 (22) |
52 (20,5) |
653 (257,1) |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
Историја
Центар средњовековних владара
Град је основао Велики Војвода Јуриј II од Русије 1221. године на ушћу две важне реке Оке и Волге. Био је главна тврђава која је чувала границу, а предност је био ров око ње који су формирале две реке.
Заједно са Москвом и Твером, Нижњи Новгород је био један од градова који је избегао пустошење од стране Монгола и израстао у велики политички центар Русије тог времена. Важност града се повећала премештањем седишта моћне Суздаљске кнежевине из Городетса 1350. године.
Велики војвода Дмитриј Константинович (1323—1383) настојао је да своју престоницу направи конкурентном Москви, изградивши камену цитаделу и неколико цркава и поставши покровитељ историчара. Овде је написана и Руска Прва Хроника или Лаурентијанов кодекс 1377. године. Од 1392. Нижњи Новгород је део Велике московске кнежевине. Након тога центар Русије је постала Москва, а значај Нижњег Новгорода је опао.
Кримски Татари су разорили град 1408. Московски кнежеви су га брзо обновили и саградили јаку тврђаву (кремљ) првенствено за борбу против Татара из Казана.
Модерно време
У каснијим вековима у доба Руског царства Нижњи Новгород је био првенствено значајан трговачки центар. Од 1817. се у граду одржавао Макарјев сајам, један од најзначајнијих светских сајмова. Почетком 20. века почела се развијати индустрија (посебно металопрерађивачка).
Совјетска власт је 1927. саградила први мост преко Волге. 1932. је град назван Горки према књижевнику Максиму Горком који је рођен у граду. У Горки је био протеран руски физичар Андреј Сахаров који је тамо био у изолацији. Због њега је Горки био затворени град и у њега нико није смео ући без посебне дозволе. Тиме се хтело спријечити Сахаровљева комуникација са свијетом. Након пада комунизма 1991. град је отворрен и свако сме слободно ући у њега. Враћено му је старо име Нижњи Новгород указом Бориса Јељцина.
Становништво
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.250.615 становника.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2013. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 643,689 | 941,962 | 1,170,133 | 1,344,474 | 1,438,133 | 1,311,252[4] | 1,250,615[5] | 1,259,921 |
Градови побратими
Нови Сад, Србија
Есен, Немачка
Филаделфија, САД
Тампере, Финска
Линц, Аустрија
Јинан, Кина
Сувон, Јужна Кореја
Харкив, Украјина
Матанзас, Куба
Галерија
-
Нижњеновгородски кремљ -
Једна од Стронганових цркава -
Цхкалов степениште -
Споменик Кузми Минину -
Зграда великог руског сајма -
Волга -
Улица Бољшаја Покровскаја -
Шуховљев торањ на Оци у близини Нижњег Новгорода
Види још
Референце
- ^ Федеральная служба государственной регистрации, кадастра и картографии. Доклад О состоянии и использовании земель Нижегородской области в 2010 году. Приложение 10. стр. 136
- ^ БД ПМО Нижегородской области. Город Нижний Новгород
- ^ Генеральный план города Нижнего Новгорода. Пояснительная записка стр. 4
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
