Велики Преслав — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
'''Велики Преслав''', до [[1993]]. године само '''Преслав''' ({{јез-буг|Велики Преслав}}) је град у [[Бугарска|Републици Бугарској]], у источном делу земље, седиште истоимене општине [[Општина Велики Преслав|Велики Преслав]] у оквиру [[Шуменска област|Шуменске области]]. |
'''Велики Преслав''', до [[1993]]. године само '''Преслав''' ({{јез-буг|Велики Преслав}}) је град у [[Бугарска|Републици Бугарској]], у источном делу земље, седиште истоимене општине [[Општина Велики Преслав|Велики Преслав]] у оквиру [[Шуменска област|Шуменске области]]. |
||
Велики Преслав је био [[престоница]] [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]] [[893.]] до [[972.]] године и истовремено један од значајних градова југоисточне [[Европа|Европе]]. |
Велики Преслав је био [[главни град|престоница]] [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]] [[893|893.]] до [[972|972.]] године и истовремено један од значајних градова југоисточне [[Европа|Европе]]. |
||
== Природни услови == |
== Природни услови == |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Област Великог Преслава је првобитно било насељено [[Трачани]]ма, а после њих овом облашћу владају [[стари Рим]] и [[Византија]]. [[Јужни Словени]] ово подручје насељавају у [[7. век]]у. |
Област Великог Преслава је првобитно било насељено [[Трачани]]ма, а после њих овом облашћу владају [[антички Рим|стари Рим]] и [[Византијско царство|Византија]]. [[Јужни Словени]] ово подручје насељавају у [[7. век]]у. |
||
Од [[9. век]]а до [[1373]]. године област је била у саставу средњовековне [[Бугарска|Бугарске]]. Већ само име града указује на брзу [[Словенизација|словенизацију]] [[Бугари|Бугара]]. Рано [[ |
Од [[9. век]]а до [[1373]]. године област је била у саставу средњовековне [[Бугарска|Бугарске]]. Већ само име града указује на брзу [[Словенизација|словенизацију]] [[Бугари|Бугара]]. Рано [[словени|словенско]] насеље утврђују почетком [[9. век]]а а бржем развоју доприноси близина раније [[главни град|престонице]] [[Плиска (град)|Плиске]]. Град се развија за време владавине [[Крум|кана Крума]] и [[Омуртаг]]а. [[960|960.]] године град заузима [[Кијевска Русија|кијевски Руси]] под владаром [[Сватослав I|Сватославом I Кијевским]], а касније га заузима и [[Византијско царство|Византија]] под [[Јован I Цимискије|Јованом I Цимискијем]]. Град су коначно уништили [[Татари]] око [[1270]]. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава. |
||
Крајем [[14. век]]а област Великог Преслава је пала под власт [[Османлије|Османлија]], који владају облашћу 5 векова. |
Крајем [[14. век]]а област Великог Преслава је пала под власт [[Османлије|Османлија]], који владају облашћу 5 векова. |
Верзија на датум 12. децембар 2014. у 01:38
Велики Преслав буг. Велики Преслав | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Шуменска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 9.237 (2.010 г) |
— густина | 120 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И |
Апс. висина | 140 m |
Површина | 76,76 km2 |
Веб-сајт | |
velikipreslav.bg |
Велики Преслав, до 1993. године само Преслав (буг. Велики Преслав) је град у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Велики Преслав у оквиру Шуменске области.
Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.
Природни услови
Положај: Велики Преслав се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 340 km источно, а од обласног средишта, Шумена град је удаљен 20 km југоисточно.
Рељеф: Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 140 метара надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.
Клима: Клима у Великом Преславу је континентална.
Воде: У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.
Историја
Област Великог Преслава је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку.
Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.
Крајем 14. века област Великог Преслава је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
Становништво
По проценама из 2010. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари, а мањина су Турци. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
збирка слика
-
Средњовековна тврђава у Преславу
-
Преславски манастир
-
Златна црква