Гољак (планина) — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење2|Гољак}} |
{{друго значење2|Гољак}} |
||
'''Брдско-планински масив Гољака''' припада [[Родопске планине|Родопском планинском систему]], који је један од најстаријих у [[Европа|Европи]]. Планина се на истоку протеже својим обронцима тј брдо [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] изнад Лесковца , до реке [[Ветерница|Ветернице]], које је одваја од [[Кукавица|Кукавице]]. Западно је косовска планина [[Пруговац]], северно Јабланичка котлина која је дели од планине [[Радан]]. Јужно је [[Косовскопоморавски управни округ|Косовско поморавље]]. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују [[гранит]]и и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.<ref>http://planinskivrhovi.blogspot.com/2013/02/goljak.html</ref> |
'''Брдско-планински масив Гољака''' припада [[Родопске планине|Родопском планинском систему]], који је један од најстаријих у [[Европа|Европи]]. Планина се на истоку протеже својим обронцима тј брдо [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] изнад [[Лесковац|Лесковца]] , до реке [[Ветерница|Ветернице]], које је одваја од [[Кукавица|Кукавице]]. Западно је косовска планина [[Пруговац]], северно Јабланичка котлина која је дели од планине [[Радан]]. Јужно је [[Косовскопоморавски управни округ|Косовско поморавље]]. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују [[гранит]]и и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.<ref>http://planinskivrhovi.blogspot.com/2013/02/goljak.html</ref> |
||
Највиши врх Гољака је Веља Глава (1.181 м.) и налази се на самој граници са [[Косово и Метохија|Косовом и Метохијом]], где се општина [[Лебане]] у само пар километара граничи са покрајином. '''Кањон реке Шуманке''',десне притоке [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]], у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана<ref>http://www.lebaneculture.com/index.php/sr/priroda/planina-goljak</ref>. У подножију планине налази се [[Сијаринска Бања|Сијаринска бања]]<ref>http://www.udruzenjebanja.co.rs/sijarinska.htm</ref>. |
Највиши врх Гољака је Веља Глава (1.181 м.) и налази се на самој граници са [[Косово и Метохија|Косовом и Метохијом]], где се општина [[Лебане]] у само пар километара граничи са покрајином. '''Кањон реке Шуманке''',десне притоке [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]], у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана<ref>http://www.lebaneculture.com/index.php/sr/priroda/planina-goljak</ref>. У подножију планине налази се [[Сијаринска Бања|Сијаринска бања]]<ref>http://www.udruzenjebanja.co.rs/sijarinska.htm</ref>. |
||
Верзија на датум 14. децембар 2014. у 13:17
Брдско-планински масив Гољака припада Родопском планинском систему, који је један од најстаријих у Европи. Планина се на истоку протеже својим обронцима тј брдо Хисар изнад Лесковца , до реке Ветернице, које је одваја од Кукавице. Западно је косовска планина Пруговац, северно Јабланичка котлина која је дели од планине Радан. Јужно је Косовско поморавље. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују гранити и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.[1]
Највиши врх Гољака је Веља Глава (1.181 м.) и налази се на самој граници са Косовом и Метохијом, где се општина Лебане у само пар километара граничи са покрајином. Кањон реке Шуманке,десне притоке Јабланице, у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана[2]. У подножију планине налази се Сијаринска бања[3].
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 978-86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 978-86-01-02651-3