Пређи на садржај

Ћилибар — разлика између измена

1.520 бајтова додато ,  пре 6 година
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
 
Балтички ћилибар је настао у [[терцијар]]у, већим делом у [[олигоцен]]ској епохи пре 40-60 милиона година.
 
Венетски бродови су у старом веку саобраћали с Картагином, Тиром и Атином превозећи „злато севера“, јер су Веничани (Феничани) и Јелини трошили много ћилибара у храмовима и за украсе. Главни ћилибарски пут у прошлости је ишао долином Рајне, а бористенски (Дњепар) преко Скитије. Отуда, већина назива за ћилибар потичу од ариј. сикатила, који садржи песак, песковит, а стоје у вези технологије добијања стакла > ст. срб. скло, стакло, рус. стекло, герм. glesum, пруски glesso, енг. glass, као и скитско „сакријум“, јантар, истородно мисир. сакал, јевр. šešelet или лат.sucium.
Врло је важно истаћи, да је семантика речи „ћилибар“ старосрбска о чему сведочи сачувана магијска изрека дечијег говора: ћири-ба, ћири-бу, од ариј. пара √ б’, ишчезнути. Ово тумачење је директан доказ, да је реч настала управо по електромагнетним особинама ове окамењене смоле.
 
== Порекло ћилибара ==
Анониман корисник