Јицак Рабин — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 86: Ред 86:


== Први мандат као Премијер ==
== Први мандат као Премијер ==

Након оставке Голде Меир у априлу 1974.Рабин је изабран за председника странке поразивши Шимона Переса.Ривалитет између ова два Лабуристичка лидера био је жесток па су се сучељавали много пута у наредних две деценије око места председника партије,па чак и око тога ко је заслужан за достигнућа Владе.Рабин је заменио Голду Меир на месту премијера Израела 3.јуна 1974.Ово је била коалициона влада,која је укључивала и странке Рац,Независни Либерали,Прогрес и Развој и Арапска листа Бедуина и сељака.Овај споразум са голом парламентарном већином,се одржала неколико месеци и то је био један од ретких периода Израелске државе где религиозне партије нису биле део владе.Ипак Национална Религиозна партија је заменила странку Рац крајем године.

У спољној политици важан догађај на почетку мандата било је доношење Синајског Прелазног споразума између Египта и Израела потписан је 1.септембра 1975.Обе стране су се договорили да сукоб на Блиском истоку неће решавати оружаним сукобима већ мирним путем.Овај споразум је био праћен "шатл" дипломатијом Хенрија Кисинџера што је подразумевало преиспитивање регионалне политике и односа са Израелом.Овај споразум је био важан корак напред ка договору у Камп Дејвиду 1978. и потписивању мировног споразума са Египтом 1979.


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 26. децембар 2014. у 14:03

Јицак Рабин
Јицак Рабин
Лични подаци
Датум рођења1. март 1922.
Место рођењаЈерусалим, Британски мандат над Палестином, данас Израел
Датум смрти4. новембар 1995.
Место смртиТел Авив, Израел

Јицак Рабин (хебр. יצחק רבין‎; *1. март 19224. новембар 1995) је био израелски војник и политичар. Рођен је у Јерусалиму, где је завршио пољопривредну школу. Рабин се борио у јеврејском Палмаху против британских власти а учествовао је и у оружаним акцијама против Вишијевске Француске у Сирији и Либану. Током Првог израелско-арапског рата 1948. командовао је одбраном Јерусалима (био је први командир бригаде Харел), а у завршној фази рата водио је операције против Египћана у пустињи Негев.

Рабин је брзо напредовао у редовима израелске армије па је 1964. постао начелник главног штаба. Његове замисли о брзој мобилизацији резерве и уништењу непријатељског ваздухопловства на земљи показале су се одлучујућим у рату 1967.

Годину дана након рата окончао је војну каријеру и преузео место амбасадора у Сједињеним Америчким Државама. Године 1973. ушао је у политику и након оставке Голде Меир 1974. постао је пети израелски премијер и први који је рођен у Израелу. У априлу 1977, након серије скандала, био је присиљен да вођство странке препусти Шимону Пересу.

Од 1984. до 1990. Рабин је био министар одбране и делимично је одговоран за политику чврсте руке према Палестинцима у почетку Интифаде. Године 1992. вратио се на чело Лабуриста и након избора постао премијер. Након тајних преговора, 1993. је потписао споразум с дугогодишњим непријатељем Јасером Арафатом, а 1994. добио је Нобелову награду за мир заједно са израелским министром спољних послова Шимоном Пересом и палестинским вођом Јасером Арафатом.

На мировном скупу 1995. убио га је израелски екстремиста Јигал Амир, а његовом је смрћу блискоисточни мировни процес успорен.

Приватан живот

Порекло

Рабин је рођен у Клиничком центру Шар Цедек у Јерусалиму 01.марта 1922. од оца Нехемијаха (1886-1971) и Росе (1890-1937),који су припадали трећем талсу досељеника у Палестину из Европе.Нехемијах Рубицов је рођен у украјинском селу Сидорович близу Иванкова,његов отац Менахем је умро док је био дете,па је почео да ради како ми издржавао породицу.Са 18 година је отишао у САД где се придружио Радничко Ционистичкој партији где мења своје презиме у Рабин.1917.године Нехемијах одлази са групом волонтера у Британску Палестину.

Јицакова мајка Роса Коен,је рођена у Могиљеву у Белорусији.Њен отац рабин,се противио Ционистичком покрету,па је послао Росу у Хришћанску школу за девојке у Гомељу,где она стиче образовање.Веома рано Роса почиње да се интересује за политичке и социјалне проблеме.1919 је путовала по региону у пароброду Руслан.Након раду у кибуцу на обалама Галилејског језера,сели се у Јерусалим.

Рабинови родитељи су се упознали 1920.у Јерусалиму током немира у Неба Мусаму.1923.су се преселили у Тел Авив у најстарији део града Јафу.Нехемијах затим постаје радник у Палестинској Електронској Корпорацији а Роса рачуновођа и локални активиста.Постала је чак и члан Градског већа у Тел Авиву.Породица се поново сели 1931.у двособан стан у Хамагид улици у Тел Авиву.

Рани живот и образовање

Рабин је одрастао у Тел Авиву где се породица преселила када је имао годину дана.Уписао се у Тел Авиву у "Школу за Децу Радника" 1928. и своје школовање завршио 1935.У школи су деца подучавана о пољопривреди али и о Ционизму.Рабин је углавном добијао добре оцене у школи али је због његове стидљивости мало ко знао колико је интелигентан.1935.Рабин уписује Гиват ХаШлоша,пољопривредну школу коју је основала његова мајка.Тамо је прошао и прве војничке тренинге где је научио да користи пиштољ и чува стражу.Убрзо се придружује Социјалистичко-Ционистичком омладинском покрету.1937 се уписује на двогодишње студије на Вишој Кадори Пољопривредној школи.Истакао се у многим пољопривредним предметима али није волео да учи Енглески језик,језик "британског непријатеља".Најпре је тежио да постане инжењер наводњавања,али његово интересовање за војну служби је порасло 1938.када је дошло до погоршања Арапске побуне.Млади војник Јиган Алон,касније генерал у ИДФ-у и обећавајући политичар почиње да обучава Рабина и осталу омладину у војном кампу Кадора.Рабин завршава обуку 1940.Током 1939.Британци привремено затварају Кадору па се он придружује Алону као војни полицајац у кибуцу Гиносаур док се школа не отвори поново.

Када је завршио школу,Рабин је размишљао да отпочне студије Машинства са стипендијом Универзитета Беркли у Калифорнији,али на крају решава да остане и да се бори у Палестини.

Брак и породица

Рабин се оженио Леом Шросберг током Арапско-Израелског рата 1948.године.Леа Рабин је у то време радила као репортер за Палмах.Имали су двоје деце Далију (рођену 1950) и Јувала (рођеног 1955).Рабин није био религиозан,према сведочењу америчког дипломате Дениса Роса,Рабин је био најсекуларнији Јевреј којег је упознао у Израелу.

Војна каријера

Палмах

1941.године током његове обуке у кибицу Рамат Јоханан,Рабин се придружује Палмаху секцији Хаганаха,коју је предводио Јигал Алон.Рабин још увек није знао користити митраљез,возити ауто или мотоцикл,али га Моше Дајан прихватао као новог регрута.Прва операција у којој је учествовао је помагање у савезничкој инвазији на Либан,тада под управом снага Вишијевске Француске (иста операција у којоје је Дајан изгубио око) у јулу 1941.године.Алон је наставио да тренира младе снаге Палмаха.

Као чланови Палмаха,Рабин и његови људи су морали да се притаје како не би изазвали сумњу Британске администрације.Већи део времена су проводили бавећи се пољопривредом,док су се тајно обучавали.Нису носили униформе и примали јавна признања током тог времена.1943.Рабин је преузима команду над једним водом у Кфар Гилади.Тренирао је своје људе модерној стратегији и како да спроводе муњевите акције.

Након завршетка рата односи између Палмаха и Британске власти су постали затегнути,нарочито због третмана јеврејских иниграната.У октобру.1945.Рабин је био задужен за планирање и спровођење операције ослобађања јеврејских илегалних имиграната из Атлит притвореничког кампа.У операцији Агата,британских снага против лидера Јеврејске заједнице у Британској Палестини,Рабин је ухапшен и држан у притвору наредних 5 месеци.Након пуштања постаје командант Другог Палмашког батаљона и напредује до Шефа Оперативне службе Палмаха у октобру.1947.

Службовање у ИДФ-у

Yitzhak Rabin, commander of the Harel Brigade, c. 1948

Током Арапско-Израелског рата 1948. Рабин је водио операције у Јерусалиму против Египатске армије у пустињи Негев.На почетку рата је био командант бригаде Харел,која се на путу за Јерусалим борила уз приобалне равнице,пробијајући се кроз тзв."Бурма пут".Био је и командандт операција у Јерусалиму,као што су обезбеђивање јужне стране граде заузимајући кибуц Рамат.

Током првог примирја учествовао је у препирци измежу ИДФ-а и парамилитарне ционистичке групе Иргун на плажама Тел Авива поводом случаја Алталена.

У наредном периоду био је заменик команданта у операцији Дани,највећој операцији до тог тренутка у којој су учествовале 4 бригаде ИДФ-а.Градови Рамла и Лод су заузети,као и аеродром у Лоду као део операције.Након заузимања ова два града дошло је до егзодуса арапског становништва.Рабин је потписао наредбу о протеривању која је садржала следеће,... 1.Становници Лода морају бити протерани одмах без обзира на старост 2.Спровести одмах.Касније Рабин постаје шеф операција на Јужном фронту,где је и учествоваоу у завршним борбама,у операцијама Јоав и операцији Хорев.

Почетком 1949.постао је члан израелске делегације у разговорима о примирју са Египтом коју су одржани на острву Родос.Резултат преговора је био Споразум о разоружању 1949.који је окончао непријатељства Арапско-Израелског рата из 1948.Након демобилизације на крају рата био је најстарији члан Палмаха који је остао у ИДФ-у

Године 1964 постављен је за Начелника Генералштаба Израелскох одбрамбених снага на предлог Левија Ешкола,који је заменио Давида Бен-Гуриона,а који је као и он вршио дужност премијер и министра одбране.Пошто Ешкол није имао много војничког искуства Рабин је имао одрешене руке.Под његовом командом ИДФ остварује победују против Египта,Сирије и Јордана у Шестодневном рату 1967.Након што је Стари Град Јерусалима ослобођен,Рабин је био међу првима који је ушао у Стари град и одржао чувени говор на Скопској гори,на Хебрејском универзитету.у данима који су претходили рату извештавано је да је Рабин претрпео нервни слом и да није могао да обавља функцију.Након ове кратке паузе преузео је потпуну команду над ИДФ-ом.

Амбасадор и Министар рада

Након пензонисања из ИДФ-а постао је амбасадор Израела у САД-у 1968.и на тоје позицији остаје 5 година.У овом периоду САД постаје главни снабдевачи оружја Израелу и успео је да подигне ембарго са увоза ловаца бомбардера Ф4-Фантом.Током Јомкипурског рата 1973.није обављао неку функцију али је на изборима исте године изабрана за члана Кнесета(Израелски парламент) као члан странке Једнакости.Постављен је за министра рада у марту 1973.током краткорочне владавине премијерке Голде Меир.Током свог службовања као амбасадора,Рабин је упознао и постао пријатељ са Менахеном Шнерсоном.

Први мандат као Премијер

Након оставке Голде Меир у априлу 1974.Рабин је изабран за председника странке поразивши Шимона Переса.Ривалитет између ова два Лабуристичка лидера био је жесток па су се сучељавали много пута у наредних две деценије око места председника партије,па чак и око тога ко је заслужан за достигнућа Владе.Рабин је заменио Голду Меир на месту премијера Израела 3.јуна 1974.Ово је била коалициона влада,која је укључивала и странке Рац,Независни Либерали,Прогрес и Развој и Арапска листа Бедуина и сељака.Овај споразум са голом парламентарном већином,се одржала неколико месеци и то је био један од ретких периода Израелске државе где религиозне партије нису биле део владе.Ипак Национална Религиозна партија је заменила странку Рац крајем године.

У спољној политици важан догађај на почетку мандата било је доношење Синајског Прелазног споразума између Египта и Израела потписан је 1.септембра 1975.Обе стране су се договорили да сукоб на Блиском истоку неће решавати оружаним сукобима већ мирним путем.Овај споразум је био праћен "шатл" дипломатијом Хенрија Кисинџера што је подразумевало преиспитивање регионалне политике и односа са Израелом.Овај споразум је био важан корак напред ка договору у Камп Дејвиду 1978. и потписивању мировног споразума са Египтом 1979.

Спољашње везе

Претходник:

Голда Меир

Премијер Израела,
први мандат
(1974-1977)
Наследник:
Менахем Бегин
Претходник:

Јицак Шамир

други мандат
(1992-1995)
Наследник:
Шимон Перес

Шаблон:Link FA