Ligand — разлика између измена
м ispravke |
м ispravke; козметичке измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
U [[Kompleksno jedinjenje|koordinacionoj hemiji]], '''ligand''' je [[jon]] ili [[molekul]] koji se vezuje za centralni atom [[metal]]a i formira koordinacioni kompleks. Formiranje veze između metala i liganda se generalno sastoji od doniranja jednog ili više [[Slobodni elektronski par|elektronskih parova]] liganda. Priroda vezivanja metala i liganda može da bude u različitom delu opsega koji ide od [[kovalentna veza|kovalentne]] do jonske veze. Red veze metala i liganda može da bude od jedan do tri. Ligandi se mogu smatrati [[Luisove kiseline i baze|Luisovim bazama]], mada je u retkim slučajevima mogu da poprime suprotnu ulogu.<ref>{{Cite book |
U [[Kompleksno jedinjenje|koordinacionoj hemiji]], '''ligand''' je [[jon]] ili [[molekul]] koji se vezuje za centralni atom [[metal]]a i formira koordinacioni kompleks. Formiranje veze između metala i liganda se generalno sastoji od doniranja jednog ili više [[Slobodni elektronski par|elektronskih parova]] liganda. Priroda vezivanja metala i liganda može da bude u različitom delu opsega koji ide od [[kovalentna veza|kovalentne]] do jonske veze. Red veze metala i liganda može da bude od jedan do tri. Ligandi se mogu smatrati [[Luisove kiseline i baze|Luisovim bazama]], mada je u retkim slučajevima mogu da poprime suprotnu ulogu.<ref>{{Cite book |
||
| |
|id=ISBN 0-471-19957-5, 9780471199571 |
||
| pages = 1355 |
| pages = 1355 |
||
| last = Cotton |
| last = Cotton |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
| year = 1999 |
| year = 1999 |
||
}}</ref><ref>{{Cite book |
}}</ref><ref>{{Cite book |
||
| |
|id=ISBN 0-13-841891-8, 9780138418915 |
||
| pages = 642 |
| pages = 642 |
||
| last = Miessler |
| last = Miessler |
||
Верзија на датум 15. јануар 2015. у 09:34
4-3D-balls.png)
U koordinacionoj hemiji, ligand je jon ili molekul koji se vezuje za centralni atom metala i formira koordinacioni kompleks. Formiranje veze između metala i liganda se generalno sastoji od doniranja jednog ili više elektronskih parova liganda. Priroda vezivanja metala i liganda može da bude u različitom delu opsega koji ide od kovalentne do jonske veze. Red veze metala i liganda može da bude od jedan do tri. Ligandi se mogu smatrati Luisovim bazama, mada je u retkim slučajevima mogu da poprime suprotnu ulogu.[1][2]
Metali i metaloidi su vezani za ligande u virtualno svim okolnostima. Gasoviti "goli" metalni joni se mogu formirati samo u visokom vakuumu. Ligandi u kompleksu diktiraju reaktivnost centralnog atoma. Oni u znatnoj meri uslovljavaju brzinu supstitucije liganda, reaktivnost i redoks. Izbor liganda je kritična odluka u mnogim oblastima hemije, kao što su bioneorganska i medicinska hemija, homogena kataliza, i hemija životne sredine.
Ligandi se mogu klasifikovati na više načina koristeći: njihov naboj, njihovu veličinu, identitet koordinacinog atoma, i broj elektrona koji doniraju oni metalu. Veličina liganda se izražava konusnim uglom.
Reference
- ^ Cotton, Frank Albert (1999). Advanced Inorganic Chemistry. стр. 1355. ISBN 0-471-19957-5, 9780471199571. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - ^ Miessler, Gary L. (1999). Inorganic Chemistry. стр. 642. ISBN 0-13-841891-8, 9780138418915. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ)