Див (митологија) — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
Ред 2: | Ред 2: | ||
== Поријекло ријечи == |
== Поријекло ријечи == |
||
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970. г.</ref> |
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970. г.</ref> На енглеском језику divine је божанско, дивно, узвишено. Латинско deus је у вези са словенским див. |
||
== Див у српској митологији == |
== Див у српској митологији == |
Верзија на датум 23. јануар 2015. у 22:38
Див (старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Ријеч див је задржала свој изворни смисао тако да и данас означава изузетно високог и крупног човјека. Одржала се и у неким тпонимима а и српским презименима. [1]
Поријекло ријечи
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.[2] На енглеском језику divine је божанско, дивно, узвишено. Латинско deus је у вези са словенским див.
Див у српској митологији
Петар. Ж. Петровић каже:
»Див је митски горостас, човек огромне снаге и узраста: обичног човека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике реке; баца топуз под облаке, па га дочекује рукама; својим дахом претура ћосаву децу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врху главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода... Дивове рађају виле са народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.« [2]