Цикорија — разлика између измена

цикорија
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Asterales
Породица:	Asteraceae
Род:	Cichorium
Биномно име
	Cichorium intybus;
Синоними
	Cichorium silvestre; Cichorium silvatica; Inthybum erraticum

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. јануар 2015. у 21:37

Цикорија је назив најраспрострањеније врсте истоименог рода — Cichorium intybus. Други називи ове врсте су водопија, женетрга, гологуза, гологуза дивља.

Порекло научног имена:

- рода од латинизираног грчког назива за цикорију kichorion
- врсте од латинског назива за цикорију intybus.

Опис биљке

Вишегодишња зељаста биљка са голим и у горњем делу разгранатим стаблом. На врху стабла и грана налазе се главичасте цвасти, чији језичасти цветови могу да буду плаве, ружичасте или беле боје.

Корен је вретенаст и дубок и најчешће се користи док је надземни део ретко у употреби. Сакупљање корена из природе врши се у јесен када има највећу количину инулина и горких гликозида.

Хемијски састав дроге

Као дрога најчешће се користи корен (Cichorii radix), који се сакупља у јесен, а ређе надземни део (Cichorii herba).

У корену се налази:

највише инулина (20%);
горких гликозида (око 0,1%);
сапонина и др.

Употреба

Цикорија се углавном користи у народној медицини за лечење обољења јетре, као средство за јачање, помаже варење хране и саставни је део мешавина за пролећно чишћење организма. За јачање организма и против малокрвности употребљава се сок свежег надземног дела биљке. Чај се припрема од осушеног корена и користи код болести јетре и жучних путева.

Користи се и као замена за кафу (дивка или цигура) тако што се корен испече и самеље у прах а затим скува, процеди и густи садржај се додаје кафи у односу 3:1 (кафа:цикорија).

Литература

Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 | name = цикорија
 | image = Cikorija-zlatiborska.jpg
-| regnum = -{[[Plantae]]}-
+| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
-| divisio = -{[[Magnoliophyta]]}-
+| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
-| classis = -{[[Magnoliopsida]]}-
+| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-
 | ordo = -{[[Asterales]]}-
 | familia = -{[[Asteraceae]]}-
@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 Вишегодишња [[зељаста биљка]] са голим и у горњем делу разгранатим [[стабло]]м. На врху стабла и грана налазе се главичасте [[цваст]]и, чији језичасти [[цвет]]ови могу да буду плаве, ружичасте или беле боје.
-[[Корен]] је вретенаст и дубок и најчешће се користи док је надземни део ретко у употреби. Сакупљање корена из природе врши се у јесен када има највећу количину [[инулин]]а и горких [[гликозид]]а.
+[[Корен]] је вретенаст и дубок и најчешће се користи док је надземни део ретко у употреби. Сакупљање корена из природе врши се у јесен када има највећу количину [[инулин]]а и горких [[гликозиди|гликозида]].
 == Хемијски састав дроге ==
@@ Ред 32: / Ред 32: @@
 У корену се налази:
 * највише [[инулин]]а (20%);
-* горких [[гликозид]]а (око 0,1%);
+* горких [[гликозиди|гликозида]] (око 0,1%);
 * [[сапонин]]а и др.