Борови (породица) — разлика између измена

Pinaceae
	шишарка фрејзерове јеле
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae; Lindley 1836.
потфамилије
	Abietoideae; Laricoideae; Piceoideae; Pinoideae

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. јануар 2015. у 23:19

Фамилија борова (Pinaceae) обухвата 11 родова већином крупних зимзелених четинара северне хемисфере. Изузетак су листопадни родови Larix и Pseudolarix^[1]. У ову фамилију спадају широко распрострањени и комерцијално експлоатисани борови и јеле. Четинари из ове групе доминирају у бореалним шумама Европе и Северне Америке, али су присутни и у средоземној вегетацији.

Карактеристике фамилије

Биљке ове фамилије су дрвенастог или жбунастог хабитуса, са игличастим листовима (четинама)^[1]. Једнодоме су, са мушким шишаркама у виду спирално распоређених прашника, и сложеније грађеним женским шишаркама. Поленово зрно (микроспора) поседује два ваздушна мехурића^[2], изузев код ариша (род Larix) и дуглезија (род Pseudotsuga). Семе већине родова са једне стране има криласти кожасти наставак. Клица поседује 2—18 котиледона^[1].

Систематика

Фамилија борова дели се на 4 потфамилије са укупно 11 родова^[3]. Потфамилије су издвојене на основу морфолошких података о грађи шишарки и семена, као и на основу истраживања молекуларне генетике родова.

потфамилија Abietoideae: род Abies (јеле); род Cedrus (кедрови); род Keteleeria; род Nothotsuga; род Pseudolarix; род Tsuga
потфамилија Laricoideae: род Cathaya; род Larix (ариши); род Pseudotsuga (дуглезије)
потфамилија Piceoideae: род Picea (смрче)
потфамилија Pinoideae: род Pinus (борови)

Извори

^ ^а ^б ^в Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. pp. 192. ISBN 86-17-00545-9
^ Јовановић Б. 1970. Фам. Pinaceae. У: Јосифовић М. (ур.) Флора СР Србије I. Београд: САНУ. стр. 128.
^ Farjon A. 1998. World Checklist and Bibliography of Conifers. Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 1-900347-54-7

Литература

Спољашње везе

[tatićblečić-1] а ^б ^в Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. pp. 192. ISBN 86-17-00545-9

[2] Јовановић Б. 1970. Фам. Pinaceae. У: Јосифовић М. (ур.) Флора СР Србије I. Београд: САНУ. стр. 128.

[3] Farjon A. 1998. World Checklist and Bibliography of Conifers. Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 1-900347-54-7

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 | image_width = 200п
 | image_caption = шишарка [[Abies fraseri|фрејзерове јеле]]
-| regnum = -{[[Plantae]]}-
+| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
-| divisio = -{[[Pinophyta]]}-
+| divisio = -{[[Четинари|Pinophyta]]}-
-| classis = -{[[Pinopsida]]}-
+| classis = -{[[Четинари|Pinopsida]]}-
 | ordo = -{[[Pinales]]}-
 | familia = '''-{Pinaceae}-'''
@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 -{[[Pinoideae]]}-
 }}
-'''Фамилија борова''' ('''-{Pinaceae}-''') обухвата 11 [[род (биологија)|родова]] већином крупних зимзелених [[четинар]]а северне хемисфере. Изузетак су листопадни родови -{''[[Larix]]''}- и -{''[[Pseudolarix]]''}-<ref name="tatićblečić">-{Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. pp. 192. ISBN 86-17-00545-9}-</ref>. У ову фамилију спадају широко распрострањени и комерцијално експлоатисани [[бор (род)|борови]] и [[јела|јеле]]. Четинари из ове групе доминирају у [[тајга|бореалним шумама]] [[Европа|Европе]] и [[СЕверна Америка|Северне Америке]], али су присутни и у [[средоземна вегетација|средоземној вегетацији]].
+'''Фамилија борова''' ('''-{Pinaceae}-''') обухвата 11 [[род (биологија)|родова]] већином крупних зимзелених [[четинари|четинара]] северне хемисфере. Изузетак су листопадни родови -{''[[Ариш|Larix]]''}- и -{''[[Pseudolarix]]''}-<ref name="tatićblečić">-{Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. pp. 192. ISBN 86-17-00545-9}-</ref>. У ову фамилију спадају широко распрострањени и комерцијално експлоатисани [[бор (род)|борови]] и [[јела|јеле]]. Четинари из ове групе доминирају у [[тајга|бореалним шумама]] [[Европа|Европе]] и [[СЕверна Америка|Северне Америке]], али су присутни и у [[средоземна вегетација|средоземној вегетацији]].
 == Карактеристике фамилије ==
-[[Биљке]] ове фамилије су дрвенастог или [[жбун]]астог [[хабитус]]а, са игличастим [[лист]]овима (четинама)<ref name="tatićblečić"/>. [[Једнодоме биљке|Једнодоме]] су, са мушким [[шишарка]]ма у виду спирално распоређених [[прашник]]а, и сложеније грађеним женским шишаркама. [[Полен]]ово зрно ([[микроспора]]) поседује два ваздушна мехурића<ref>Јовановић Б. 1970. Фам. -{Pinaceae}-. У: Јосифовић М. (ур.) [[Флора СР Србије]] -{I}-. [[Београд]]: [[САНУ]]. стр. 128.</ref>, изузев код [[ариш]]а (род ''-{Larix}-'') и дуглезија (род ''-{[[Pseudotsuga]]}-''). [[Семе]] већине родова са једне стране има криласти кожасти наставак. [[Клица]] поседује 2—18 [[котиледон]]а<ref name="tatićblečić"/>.
+[[Биљке]] ове фамилије су дрвенастог или [[жбун]]астог [[хабитус]]а, са игличастим [[лист]]овима (четинама)<ref name="tatićblečić"/>. [[Једнодоме биљке|Једнодоме]] су, са мушким [[шишарка]]ма у виду спирално распоређених [[прашник]]а, и сложеније грађеним женским шишаркама. [[Полен]]ово зрно ([[микроспора]]) поседује два ваздушна мехурића<ref>Јовановић Б. 1970. Фам. -{Pinaceae}-. У: Јосифовић М. (ур.) [[Флора СР Србије]] -{I}-. [[Београд]]: [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. стр. 128.</ref>, изузев код [[ариш]]а (род ''-{Larix}-'') и дуглезија (род ''-{[[Pseudotsuga]]}-''). [[Семе]] већине родова са једне стране има криласти кожасти наставак. [[Клица (биологија)|Клица]] поседује 2—18 [[котиледони|котиледона]]<ref name="tatićblečić"/>.
 == Систематика ==