Пређи на садржај

Ставилац — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (додана категорија Титуле помоћу геџета HotCat)
м
Византијски столник и српски ставилац нису истоветне титуле јер је српски ставилац обављао и дужности византијског доместика столника. Улога ставиоца није се исцрпљивала на свечаним обедима већ је обављао и друге послове као што је на пример управа над хлебарима док је слуга био старешина људи који су се бринули о вину. Угледник са овом титулом подизао је светодмитарски доходак, потписивао повеље, а понекад је добијао и улогу милосника.
 
Титула ставиоца у средњовековној Србији први пут је забележена на двору [[Милутин Немањић|краља Милутина]]. У питању је [[Ђураш Вранчић]], родоначелник [[Ђурашевићи|Ђурашевића]]. [[Милош Војиновић]], син [[VojvodaВојвода VojinВојин|војводе Војина]], био је потписник повеље којом је [[Стефан Душан]] продао Дубровчанима Стон и Пељешац. Исту титулу носио је око 1350. године [[Vojislav Vojinović|Војислав Војиновић]], доцније један од најистакнутијих српских обласних господара. Исту службу обављао је и [[Лазар Хребељановић]] касније српски кнез.
 
Након што се прогласио за краља Срба и Босне, [[Твртко I Котроманић]] почео је да уређује двор по узору на Немањиће па се и у средњовековној Босни јавља титула ставиоца. На Твртковом двору ставилац је био [[Твртко Влађевић]] док је исту службу код краља [[Стефан Дабиша|Стефана Дабише]] обављао Иван Радивојевић. Након дезинтеграције државе Немањића обласни господари су почели да своје дворове уређују по узору на двор Немањића па се тако јавља титула ставиоца код Александра, господара Канине и Валоне кога је служио ставилац Ујеђа.