Jump to content

Висбаден — разлика између измена

Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. У [[Сељачки рат у Немачкој|Сељачком рату]] становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали [[1525]]. Ове привилегије су им враћене [[1566]]. По окончању [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњега рата]] [[1648]]. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]а био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе [[Рајнска конфедерација|Рајнске конфедерације]].
 
Висбаден је постао престоница војводства Насау [[1815]]. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Гете]], [[Фјодор Достојевски]], [[Рихард Вагнер]] и [[Јоханес Брамс]]. У овом граду је умро и немачки путописац [[Bernhard Švarc|Бернхард Шварц]].
 
Висбаден је био релативно поштеђен од бомбардовања у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Тада је уништено око 30% града. Архитектура Висбадена је сачувала стилско јединство и састоји се из грађевина у стилу [[Класицизам у архитектури|класицизма]], [[Историцизам у архитектури|историцизма]] и [[југендстил]]а. Главним градским тргом, Дворским тргом (''-{Schlossplatz}-''), доминирају палата војвода од Насауа из 1840. и нова градска већница.
1.047

измена