Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 20: | Ред 20: | ||
|напомене = |
|напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] — [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа |
'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] — [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска |
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892). |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 20. фебруар 2015. у 21:32
Драгутин Милутиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. новембар 1840. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 16. децембар 1900. |
Место смрти | Панчево, Аустроугарска |
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 — Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.
Биографија
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).
Литература
- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.