Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

Драгутин Милутиновић
Драгутин Милутиновић
	Драгутин Драгиша Милутиновић
Лични подаци
Датум рођења	29. новембар 1840.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	16. децембар 1900.
Место смрти	Панчево, Аустроугарска

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. фебруар 2015. у 21:32

Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 — Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.

Биографија

Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).

Литература

Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

Овај чланак везан за историчаре уметности је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 |напомене      =
 }}
-'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] — [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа у Београду|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]].
+'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] — [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]].
 == Биографија ==
-Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (1892).
+Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).
 == Литература ==