Лијепаја — разлика између измена
м pravopis; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Подручје Лијепаје било је насељено још у време [[ |
Подручје Лијепаје било је насељено још у време [[преисторија|праисторије]]. Данашње насеље под немачким називом ''Лубау'' основали су [[Немци|немачки]] витезови [[тевтонци]] [[1263|1263.]] године. [[1626|1626.]] године град је прикључен [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државној заједници Пољске и Литваније]]. [[1795|1795.]] године град заузима [[Руска Империја]] и мења назив у ''Либава''. У [[19. век]]у град доживљава привредни процврат. |
||
[[1920]]. године Лијепаја је прикључена новооснованој [[Летонија|Летонији]]. [[1940]]. године прикључена је [[СССР]]-у, али је ускоро пала у руке [[Трећи рајх|Трећег рајха]] (1941-44.). После рата град је био у саставу [[Летонска |
[[1920]]. године Лијепаја је прикључена новооснованој [[Летонија|Летонији]]. [[1940]]. године прикључена је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у, али је ускоро пала у руке [[Трећи рајх|Трећег рајха]] (1941-44.). После рата град је био у саставу [[Летонска Совјетска Социјалистичка Република|Летонске ССР]], да би се поновним успостављањем [[Летонија|летонске]] независности [[1991]]. године нашао у границама [[Летонија|Летоније]]. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
[[Датотека:Liepaja view.jpg|мини|300 п|д|Поглед на град Лијепају]] |
[[Датотека:Liepaja view.jpg|мини|300 п|д|Поглед на град Лијепају]] |
||
[[Датотека:Liepaja68.jpg|мини|300 п|д|Градска пешачка улица]] |
[[Датотека:Liepaja68.jpg|мини|300 п|д|Градска пешачка улица]] |
||
Са приближно 85 хиљада становника Лијепаја је трећи град по величини у [[Летонија|Летонији]]. Међутим, од времена независности ([[1991.]] година) број становника је осетно опао (1989. - 115 хиљада ст.). Разлога за ово је неколико - исељавање [[Руси|Руса]] и другим „совјетских“ народа у матице, одлазак младих у иностраство или [[Рига|Ригу]] због безперспективности и незапослености, негативан прираштај. |
Са приближно 85 хиљада становника Лијепаја је трећи град по величини у [[Летонија|Летонији]]. Међутим, од времена независности ([[1991|1991.]] година) број становника је осетно опао (1989. - 115 хиљада ст.). Разлога за ово је неколико - исељавање [[Руси|Руса]] и другим „совјетских“ народа у матице, одлазак младих у иностраство или [[Рига|Ригу]] због безперспективности и незапослености, негативан прираштај. |
||
'''Етнички састав''': Матични [[Летонци]] чине нешто више од половине градског становништва. Национални састав је следећи: |
'''Етнички састав''': Матични [[Летонци]] чине нешто више од половине градског становништва. Национални састав је следећи: |
||
Верзија на датум 26. фебруар 2015. у 16:07
 |
| Лијепаја | |
|---|---|
 Градска лука Лијепаје | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Летонија |
| Општина | Лијепаја |
| Основан | 1253. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 85.132 |
| — густина | 1.409,47 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 30′ 42″ С; 21° 00′ 50″ И / 56.511667° С; 21.013889° И |
| Површина | 60,4 km2 |
  Лијепаја Лијепаја на карти Летоније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Улдис Сескс |
| Веб-сајт | |
| liepaja.lv | |
Лијепаја (лет. Liepāja, рус. Либава, нем. Libau, пољ. Lipawa) је трећи по величини град у Летонији, смештен у југозападном делу државе. Град чини и самосталну градску општину.
Лијепаја је позната као друга по важности лука у држави, после Риге, која се за разлику од ње зими не леди.
Име града потиче од летонске речи за липу.
Природни услови
Град Лијепаја је смештен на југозападу Летоније, близу државне границе са Литванијом (30 km). Од главног града Риге град је удаљен 220 км западно.
Рељеф: Лијепаја се налази у историјској покрајини Курландији. Град се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Град се налази у равничарском подручју, на 5-7 метра надморске висине.
Клима: У Лијепаји влада континентална клима.
Воде: Град Лијепаја се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Река твори и језеро Лијепаја у залеђу града, па град истовремено на мору, реци и језеру.
Историја
Подручје Лијепаје било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Лубау основали су немачки витезови тевтонци 1263. године. 1626. године град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније. 1795. године град заузима Руска Империја и мења назив у Либава. У 19. веку град доживљава привредни процврат.
1920. године Лијепаја је прикључена новооснованој Летонији. 1940. године прикључена је СССР-у, али је ускоро пала у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.
Становништво
Са приближно 85 хиљада становника Лијепаја је трећи град по величини у Летонији. Међутим, од времена независности (1991. година) број становника је осетно опао (1989. - 115 хиљада ст.). Разлога за ово је неколико - исељавање Руса и другим „совјетских“ народа у матице, одлазак младих у иностраство или Ригу због безперспективности и незапослености, негативан прираштај.
Етнички састав: Матични Летонци чине нешто више од половине градског становништва. Национални састав је следећи:
Привреда
Лиепаја је била и остала веома важна лука у Летонији, одмах после Риге. Предност луке је што није под ледом током зиме (за разлику од ришке луке).
Градови побратими
Галерија слика
-
Руска православна катедрала -
Лутеранска Црква св. Ане -
Градска тржница -
Совјетски блокови
.jpg)
