Савет кантона Швајцарске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. март 2015. у 05:49

Савет кантона Швајцарске (нем. Ständerat, франц. Conseil des États, итал. Consiglio degli Stati, рет. Cussegl dals Stadis или Cussegl dals Chantuns) је најмањи од два дома швајцарског парламента (Бундесхаус) у који сваки од кантона независно од величине шаље два представника (очигледна је сличност са америчким Сенатом). Постоји 46 одборника. Овај Савет треба да одражава принцип једнакости кантона и поред њихове очигледне територијалне и демографске несразмерности.

20 кантона шаљу по два одборника, док кантони Обвалден, Нидвалден, Базел-град, Базел-провинција, Апенцел Инероден и Апенцел Аусероден шаљу само једног одборника. Дужина трајања мандата је четири године, после уставне измене која је изменила ранији систем по коме су сами кантони одређивали дужину мандата својих представника, што је представљало својеврстан реликт конфедерализма. Императивни мандат је забрањен што је био још један корак у јачању централне федералне власти.

Одборници служе четири године и нису у обавези да гласају по инструкцијама власти кантона. По швајцарском Федералном уставу начин на који се врше избори је препуштен кантонима, под условом да то мора бити демократски метод; међутим, сви кантони сада предвиђају да се одборници бирају на изборима. У свим кантонима осим кантона Цуга и Апенцел Инероден, одборници се бирају у складу са члановима Државног савета. У кантону Апенцел Инероден представници се бирају од стране физички сазваног скупа (Landsgemeinde). С изузетком кантона Јура, где се користи пропорционални систем избора, представници се бирају већином гласова.

Тренутно (2007) има 11 жена у Савету кантона (23,9%).

Види још

Државни савет Швајцарске

Спољашње везе

Службена страница Савета кантона

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Датотека:Bundeshaus - Ständeratssaal - 001.jpg|мини|200п|Дом Савета кантона]]
-'''Савет кантона Швајцарске''' ({{Јез-нем|Ständerat}}, {{Јез-фр|Conseil des États}}, {{Јез-итал|Consiglio degli Stati}}, [[Реторомански језик|рет]]. ''-{Cussegl dals Stadis}-'' или ''-{Cussegl dals Chantuns}-'') је најмањи од два дома швајцарског парламента (Бундесхаус) у који сваки од [[Кантони Швајцарске|кантон]]а независно од величине шаље два представника (очигледна је сличност са [[Сенат Сједињених Америчких Држава|америчким Сенатом]]). Постоји 46 одборника. Овај Савет треба да одражава принцип једнакости [[кантон]]а и поред њихове очигледне територијалне и демографске несразмерности.
+'''Савет кантона Швајцарске''' ({{Јез-нем|Ständerat}}, {{Јез-фр|Conseil des États}}, {{Јез-итал|Consiglio degli Stati}}, [[Реторомански језик|рет]]. ''-{Cussegl dals Stadis}-'' или ''-{Cussegl dals Chantuns}-'') је најмањи од два дома швајцарског парламента (Бундесхаус) у који сваки од [[Кантони Швајцарске|кантон]]а независно од величине шаље два представника (очигледна је сличност са [[Сенат Сједињених Америчких Држава|америчким Сенатом]]). Постоји 46 одборника. Овај Савет треба да одражава принцип једнакости [[Административна подела Швајцарске|кантон]]а и поред њихове очигледне територијалне и демографске несразмерности.
-кантона шаљу по два одборника, док кантони [[Кантон Обвалден|Обвалден]], [[Кантон Нидвалден|Нидвалден]], [[Кантон Базел-град|Базел-град]], [[Кантон Базел-провинција|Базел-провинција]], [[Кантон Апенцел Инероден|Апенцел Инероден]] и [[Кантон Апенцел Аусероден|Апенцел Аусероден]] шаљу само једног одборника. Дужина трајања мандата је четири године, после уставне измене која је изменила ранији систем по коме су сами [[кантон]]и одређивали дужину мандата својих представника, што је представљало својеврстан реликт [[конфедерализам|конфедерализма]]. Императивни мандат је забрањен што је био још један корак у јачању централне [[федер]]алне власти.
+кантона шаљу по два одборника, док кантони [[Кантон Обвалден|Обвалден]], [[Кантон Нидвалден|Нидвалден]], [[Кантон Базел-град|Базел-град]], [[Кантон Базел-провинција|Базел-провинција]], [[Кантон Апенцел Инероден|Апенцел Инероден]] и [[Кантон Апенцел Аусероден|Апенцел Аусероден]] шаљу само једног одборника. Дужина трајања мандата је четири године, после уставне измене која је изменила ранији систем по коме су сами кантони одређивали дужину мандата својих представника, што је представљало својеврстан реликт [[конфедерализам|конфедерализма]]. Императивни мандат је забрањен што је био још један корак у јачању централне [[федер]]алне власти.
 Одборници служе четири године и нису у обавези да гласају по инструкцијама власти кантона. По швајцарском [[Устав|Федералном уставу]] начин на који се врше избори је препуштен кантонима, под условом да то мора бити [[Демократија|демократски]] метод; међутим, [[Кантони Швајцарске|сви кантони]] сада предвиђају да се одборници бирају на изборима. У свим кантонима осим кантона [[Кантон Цуг|Цуга]] и [[Кантон Апенцел Инероден|Апенцел Инероден]], одборници се бирају у складу са члановима [[Државни савет Швајцарске|Државног савета]]. У кантону Апенцел Инероден представници се бирају од стране физички сазваног скупа (''-{Landsgemeinde}-''). С изузетком кантона [[Кантон Јура|Јура]], где се користи пропорционални систем избора, представници се бирају већином гласова.