Жирондинци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
'''Жирондинци''' ({{јез-фр|girondins}}, по реци [[Жиронда]]) су били политичка група током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Иако у ово доба још нису постојале [[Политичка партија|партије]], њихова организација је била релативно чврста. Као и [[јакобинци]] били су [[Демократија|демократе]], али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.
'''Жирондинци''' ({{јез-фр|girondins}}, по реци [[Жиронда]]) су били политичка група током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Иако у ово доба још нису постојале [[Политичка партија|партије]], њихова организација је била релативно чврста. Као и [[јакобинци]] били су [[Демократија|демократе]], али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.


Име су добили по томе што су углавном потицали из [[Департман Жиронда|департмана Жиронде]] (околина [[Бордо]]а). У своје доба најчешће су их називали ''Брисотинци'', по имену свог вође [[Жак Пјер Брисо]]а.
Име су добили по томе што су углавном потицали из [[жиронда|департмана Жиронде]] (околина [[Бордо]]а). У своје доба најчешће су их називали ''Брисотинци'', по имену свог вође [[Жак Пјер Брисо]]а.


У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и [[монтањари]] су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.
У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и [[монтањари]] су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.

Верзија на датум 17. март 2015. у 01:06

Жирондинци (франц. girondins, по реци Жиронда) су били политичка група током Француске револуције. Иако у ово доба још нису постојале партије, њихова организација је била релативно чврста. Као и јакобинци били су демократе, али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.

Име су добили по томе што су углавном потицали из департмана Жиронде (околина Бордоа). У своје доба најчешће су их називали Брисотинци, по имену свог вође Жак Пјер Брисоа.

У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и монтањари су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.

Оправдање за увођење револуционарног терора била је војна опасност у којој се налазила Француска, ројалистичка побуна у Вандеји, као и убиство Мараа. Монтањари, иако у мањини, оптужили су жирондинце за ројализам и федералистичке тежње. Скупштина је 28. јула 1793. означила двадесетједног депутата као издајнике и непријатеље државе, међу њима пет жирондинаца. Осумњичени су изведени на монтиран процес и гиљотинирани 31. октобра. Већина преосталих жирондинаца су похватани и погубљени у провинцији, а неки од њих су извршили самоубиство.

Тек после пада Робеспјера, преостали преживели жирондинци су рехабилитовани и проглашени 1795. „мученицима за слободу“.

Спољашње везе