Култ личности

Култ личности је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање политичке или верске личности као непогрешивог вође.

Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према „великим вођи“.

Облици култова личности су карактеристични за многе диктатуре, али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у фашистичкој Италији Бенита Мусолини, Нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, као и у комунистичким диктатурама попут Румуније, Совјетског Савеза, Бугарске, Албаније, Југославије и др.

Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на затвореној седници 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године, где је велишање Јосифа Висарионовича Стаљина и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као култ личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске чистке, масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.

Све те злоупотребе, великих размера и последица, требало је, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, да обезбеде несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик аутократске владавине која се заснива на свеприсутној бирократизацији друштвеног и политичког живота.

Карактеристике култа личности

• Претерана покорност становништва према вођи
• Некритичност према исказима вође
• Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и ликвидације режимских критичара
• Претерана присутност слика и слогана на пример у приватним домовима, школама и фирмама, као и у свим медијима
• Означавање јавних објеката, школа, улица, тргова, спортских објекта, градова, у складу са вођом (нпр Стаљинград, Титоград, Титов Велес, Трг Маршала Тита ...)
• Често апсурдне корелације између особа у разним сферама живота и великог вође.

Примери култова личности

• Адолф Хитлер у Нацистичкој Немачкој
• Бенито Мусолини у фашистичкој Италији
• Лењин и Стаљин у Совјетском Савезу
• Ким Ил Сунг у Северној Кореји
• Садам Хусеин у Ираку
• Фидел Кастро у Куби
• Јосип Броз Тито у СФРЈ
• Франсиско Франко у Шпанији
• Николаје Чаушеску у Румунији
• Мао Цедунг у Кини

Литература

• Georg, Lukács (1962). Reflections on the Cult of Stalin. First published: as “Brief an Alberto Carocci” in the special issues of Nuovi Argomenti, Nos. 57-58, 1962, devoted to the discussion of the Twenty-second Congress of the Communist Party of the Soviet Union; it was subsequently published as “Privatbrief über Stalinismus, Brief an Alberto Carocci” in Forum, Nos. 115-117, 1693; abridged English translation, published 1963;. 
• Samadoghlu, Vagif (1999). Stalin's Personality Cult - Three Times I Changed My Mind. Azerbaijan International. 
• Pollard, John (1998). Mussolini's Rivals: The Limits of the Personality Cult in Fascist Italy.