Верзија на датум 22. март 2015. у 03:48

Комити су припадници малих војних групација, наоружани чланови национално-ослободилачких комитета, или само националисточких. Још су се борци грчке Хетерије-као чланови национално-ослободилачког комитета у народу називали комитама. Израз је након оснивања ВМРОа и ВМОРОа везан углавном за борце, а затим колоквијално и за српске четнике, чланове српског револуционарног комитета основаног 1903. Убрзо се израз комита везао за герилце, што су борци разник комитета управо и били, па се сваки герилац ма које фракције и нације почео називати тим именом. Тако је за време Борбе за Македонију израз комита коришћен и за борце ВМРО (мада је и израз четници био у употреби), за српске четнике и за грчке андарте. Комитама су називани и српски одметници у Србији за време окупације 1915—1918. И у Црној Гори су герилци за време окупације називани комитама али и одметничке чете након 1918. приврженици династије Петровића-Његоша. Побуњеничке чете муслимана у Новопазарском санџаку такође су се називале комитама.^[1] Израз је коришћен и за четнике током Другог светског рата, као и за непредате четничке јединице након пораза покрета Драгољуба Михаиловића.

Комити у Македонији

Комити у Србији

Комити у Првом светском рату

Након окупације Србије и репресалија, које су у првом реду спроводили Бугари, са циљем потпуне бугаризације јужне Србије, јача и жеља народа да пружи отпор. Крајем августа 1916. год. Коста Миловановић - Пећанац је од штаба Врховне команде српске војске добио задат да дође на подручје Топлице и Јужне Мораве и да тамо организује обвезнике у војне формације. 15. септембрра 1916. год. авионом се спушта у село Механе на Радан планини. У исто време потпоручник Коста Војиновић - Косовац, у селу Лепосавић на Ибру, основао је Ибарско-копаонички комитски одред и почео борбу против Аустријанаца и Бугара. У исто време група Црногораца коју су чинили Тошко и Милинко Влаховић, Јован Радовић, Сава Радовић, Милан и Ђура Дрљевић и браћа Милић и Никола Лакићевић. Долазе на територију Косанице (Радан планина). Након састанка са Пећанцем отишли су у подручје Јабланице да организују четнички покрет, изузев Милана Дрљевића који је остао са Пећанцем. Коста Пећанац и Коста Војиновић су се почетком октобра 1916 год. састали у селу Гргуру и постигли споразум о даљем организовању четничког покрета.

Комити у Другом свјетском рату

Комити у Црној Гори

Извори

^ Мала енциклопедија Просвета 2, Београд 1978, 281.

Спољашње везе

Овај чланак везан за историју Србије је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Мала енциклопедија Просвета 2, Београд 1978, 281.

[1]

Верзија на датум 8. фебруар 2015. у 18:17 уреди Nn94 14 (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 1.622 измене исправке граматичких грешака ← Старија измена		Верзија на датум 22. март 2015. у 03:48 уреди поништи Ранко Николић (разговор \| доприноси) Бирократе, Администратори интерфејса, Администратори 167.210 измена мНема описа измене Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
			{{друго значење2\|Четници}}
	'''Комити''' су припадници малих војних групација, наоружани чланови национално-ослободилачких комитета, или само националисточких. Још су се борци грчке [[Хетерија\|Хетерије]]-као чланови национално-ослободилачког комитета у народу називали комитама. Израз је након оснивања [[Унутрашња македонска револуционарна организација\|ВМРОа]] и [[Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација\|ВМОРОа]] везан углавном за борце, а затим колоквијално и за српске четнике, чланове српског револуционарног комитета основаног 1903. Убрзо се израз комита везао за герилце, што су борци разник комитета управо и били, па се сваки герилац ма које фракције и нације почео називати тим именом. Тако је за време [[Борба за Македонију\|Борбе за Македонију]] израз комита коришћен и за борце [[Унутрашња македонска револуционарна организација\|ВМРО]] (мада је и израз четници био у употреби), за српске четнике и за грчке [[андарти\|андарте]]. Комитама су називани и српски одметници у Србији за време окупације 1915—1918. И у [[Црна Гора\|Црној Гори]] су герилци за време окупације називани комитама али и одметничке чете након 1918. приврженици [[династија Петровић-Његош\|династије Петровића-Његоша]]. Побуњеничке чете муслимана у [[Новопазарски санџак\|Новопазарском санџаку]] такође су се називале комитама.<ref>[[Мала енциклопедија Просвета]] 2, Београд 1978, 281.</ref> Израз је коришћен и за четнике током [[Други светски рат\|Другог светског рата]], као и за непредате четничке јединице након пораза покрета [[Драгољуб Михаиловић\|Драгољуба Михаиловића]].		'''Комити''' су припадници малих војних групација, наоружани чланови национално-ослободилачких комитета, или само националисточких. Још су се борци грчке [[Хетерија\|Хетерије]]-као чланови национално-ослободилачког комитета у народу називали комитама. Израз је након оснивања [[Унутрашња македонска револуционарна организација\|ВМРОа]] и [[Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација\|ВМОРОа]] везан углавном за борце, а затим колоквијално и за српске четнике, чланове српског револуционарног комитета основаног 1903. Убрзо се израз комита везао за герилце, што су борци разник комитета управо и били, па се сваки герилац ма које фракције и нације почео називати тим именом. Тако је за време [[Борба за Македонију\|Борбе за Македонију]] израз комита коришћен и за борце [[Унутрашња македонска револуционарна организација\|ВМРО]] (мада је и израз четници био у употреби), за српске четнике и за грчке [[андарти\|андарте]]. Комитама су називани и српски одметници у Србији за време окупације 1915—1918. И у [[Црна Гора\|Црној Гори]] су герилци за време окупације називани комитама али и одметничке чете након 1918. приврженици [[династија Петровић-Његош\|династије Петровића-Његоша]]. Побуњеничке чете муслимана у [[Новопазарски санџак\|Новопазарском санџаку]] такође су се називале комитама.<ref>[[Мала енциклопедија Просвета]] 2, Београд 1978, 281.</ref> Израз је коришћен и за четнике током [[Други светски рат\|Другог светског рата]], као и за непредате четничке јединице након пораза покрета [[Драгољуб Михаиловић\|Драгољуба Михаиловића]].