Битка на Јеловој гори — разлика између измена

У бици на Јеловој гори партизански [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Први пролетерски корпус]] разбио је 9. септембра 1944. четничку главнину. Након што су партизани 1. септембра заузели [[Пожега (Србија)|Пожегу]], уследио је четнички противудар. Четници су 5. септембра овладали Пожегом и током наредних дана наставили потискивање снага НОВЈ. Након четири дана повлачења, партизани су енергичним противнападом 9. септембра на Јеловој гори разбили ојачану [[Четврта група јуришних корпуса|Четврту групу јуришних корпуса ЈВуО]] под командом [[Драгослав Рачић|Драгослава Рачића]].{{sfn|Миловановић|1991|pp=}} Након битке уследило је гоњење четника који су се повлачили према северу.

Са друге стране, четници Драгољуба Михаиловића су све више били упућенији да сарађују са немачким и квинслиншким јединицима, иако су ту сарадњу покушавали да сакрију. Немачки генерали и дипломате су предлагали [[Адолф Хитлер|Хитлеру]]у да више користе четнике, али је Хитлер дозвољавао само локалну сарадњу, страхујући да ће четници ипак једног трена променити страну и почети да нападају Немце. Осим проблема са оружјем и муницијом који су покушавали да реше сарадњом са Немцима, четници су организационо далеко заостајали за партизанима. Насупрот партизанима који су давно имали организоване мобилне [[дивизија|дивизије]], четници су још били организовани у статичне [[бригада|бригаде]] везане за крај из кога потичу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Даље, четнички корпуси су се састојали из две до пет бригада и у најбољем случају су имали највише 2.000 људи, док су неки имали тек неколико стотина лоше наоружаних, и обучених припадника. Са друге стране, партизански корпуси су се састојали из најмање две дивизије од којих је свака имала неколико хиљада добро наоружаних и прекаљених бораца.

Одлазак чланова британских војних мисија и дефинитиван прекид британских односа са четницима у мају 1944. још више су отежали Михаиловићев положај. Извесну наду пружало му је присуство америчких обавештајаца у његовом штабу да га барем Американци неће препустити партизанима и Црвеној армији. Како је морао да ојача положај, Михаиловић је наредио да се оборени амерички пилоти [[Операција Ваздушни мост|скупе на Равну гору]] и са аеродрома у [[Прањани]]ма евакушиу. Наде у америчку помоћ су се појачале доласком америчког обавештајца [[Роберт Макдауел|Роберта Макдауела]] краем августа 1944.{{sfn|Вишњић|1984|pp=252}} Макдауел је имао задатак да организује прозападне снаге у источној Европи и спречи да Црвена армије буде та сила која ће протерати Немце. Међутим, он је долазио у незваничној мисији коју је организовао шеф [[УредКанцеларија за стратешке услуге|Уреда за стратешке услуге]] [[Вилијам Џозеф Донован|Вилијам Донован]], а не као званични представник председника Рузвелта или америчке војске. Макдауелова уверавања да ће се Американци искрцати на јадранској обали и спречити Михаиловићев пораз су била без покрића; управо су Американци били ти који су се супротстављали отварању [[Западни фронт (Други светски рат)|Западног фронта]] било где другде у Европи осим у [[Француска|Француској]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}

До одлучујуће битке је дошло између [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|1. пролетерске]] и делова [[6.шеста личка дивизија|6. личке дивизије]] против главнине четника је дошло 9. септембра. Четници су претрпели тешке губитке и натерани су у бекство. Драгољуб Михаиоловић и четничка Врховна команда су се повлачиле у правцу [[Маљен]]а, [[Повлен]]а и [[Сувобор]]а и тиме отворили пут партизанима према [[Ваљево|Ваљеву]].{{sfn|Стефановић|1984|pp=287}}