Брегалничка битка — разлика између измена

Брегалничка битка
	Део Другог балканског рата
	; Распоред снага током Брегалничке битке
Време	30. јун ‒ 9. јул 1913.
Место	Брегалница
Исход	Победа Србије и Црне Горе
Сукобљене стране
; Краљевина Србија; ; Краљевина Црна Гора	; Краљевина Бугарска
Команданти и вође
Александар I Карађорђевић; Радомир Путник ; Петар Бојовић; Живојин Мишић	Михаил Савов; Вичо Диков; Кочевски; Ратко Димитријев
Јачина
176.000 војника, 253 оруђа	130.000 војника, 130 оруђа
Жртве и губици
16.620 (3000 мртвих)	око 30.000

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. март 2015. у 12:13

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна ‒ 9. јула (17. ‒ 25. јун по старом) 1913. године.

После Првог балканског рата, српски и бугарски дипомати се нису могли договорити око поделе територија које су освојиле од Османског царства. Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије. Али Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовске реке до Царевог врха, и да заузму Овчје Поље.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Последице

Срби су добили материјалну и моралну победу, а заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Османског царства у рат против Бугарске и убрзање завршетка рата.

После пораза смењен је и водећи бугарски генерал Михаил Савов, а и нова влада је састављена.

Катастрофалне последице битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Османско царство, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене, са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату).

Види још

Црква Спасовица

Спољашње везе

@@ Ред 42: / Ред 42: @@
 == Види још ==
 * [[Црква Спасовица]]
-Imam čast da se kao član saveza potomaka 1912-1920 i praunuk učesnika Bregalničke bitke Marković Todora Spasoja, zvani strika, poreklom iz
-Donjeg Matejevca kod Niša, pridružim svojim saznanjima o toku bregalničke
-bitke.Po pričanju moga pradede učesnika Bregalničke bitke, došlo je jednog momenta da je Moravska divizija bila opkoljena, kako je onako visok bio u pratnji nj.kralj.visokočanstva princa prerstolonaslednika i
-ujedno komandanta prve atmije Aleksandra Karadjorjevića,kao i načelnika
-načelnika čtaba prve armije gen Petra Bojovića. Obratio se zahtevom princu Aleksandru, sa zahtevom da udje u centar bitke i spasi Barjak i
-čast Moravske divizije. Mada nije dobio odobrenje,sjurio se onako veliki od nekih preko  2,2 m.,u centar bitke, dohvatio barjak Moravske divizije, skinuo zastavu i stavio u nedra. Dohvatio kopljem i oborio dosta bugara i dao se u begstvo prema kom.armije njeg. vel.princu Aleksandru Karadjordjeviču i ostalim članovima štaba prve armije.Dok je bežao uzbrdo Bugari su ga gadjali,kako bi se dokopali ratne zastave ,medjutim uspeo je da im pobegne. Stigavši kod svojih izvadio je iz nedra ratnu zastavu Moravske divizije i predao princu. Tek onda su primetili da je njegov šinjel izrešetan. Brojanjem rupa utvrdili su da ih ima 22 računajuči i onaj koji mu je ušao ispod donje vilice sa desne
-strane.(kada je umro u svojoj 100 godini, samo mu je on falio sve druge
-je imao. Na osnovu toga Kralj Petar I Karadjordjević, kao i na osnovu
-toga što ga je nosio preko Albanije na neprohodnim vrletima na krkače,kako je on znao da kaže, Kad god je kralj Petar I Karadjordjevič
-dolazio u Nišu i obilazio okolinu Niša, moj pradeda je bio obavezno u
-fijakeru sa njim, najverovatnije da je imao veliko poverenje u njega).
-Inače je bio učesnik kraja drugog Balkanskog rata i predhodnica koja je obezbedjivala dolazak vojvode Stepe Stepanovića na potpisivanje
-primirja u Jedrene.Sećam se deo priče oko toga, da je neki bugarski general stajao pred vojnim orkestrom Bugarske i držao predavanje:
-    Ce dojdete jedn srpski golemac Stepa Stepanov, as ga nepoznavam mama da eba.
-     Vi se narogošte, ja se nagogožim, a ti baja Jovanče na levoto krilo, žbarni go u tojeto barabanče, ako se isksa, jaz da ga plaštam.
-      Takodje je često pominjao svoj odlazak u Prokuplje kod vojvode
-Živojina Mišića, koji je kad god bi ovaj otišao tamo vodio u kasarni
-Gvozdenog puka i prikazivao kao svog saborca.
-       Inače je i moj otac dobio ime Baš po vojv. Živojinu Mišiću.
 == Спољашње везе ==