Варда Склир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. април 2015. у 19:58

Варда Склир (умро 991. године) бои је византијски војсковођа с краја 10. века. Познат је по покушају узурпације византијског престола.

Детињство и младост

Варда Склир припадао је познатој племићкој породици Склира. Василије I, византијски цар, био му је далеки рођак. Године 970. учествовао је у Руско-византијском рату у коме се истакао победом у бици код Аркадиополиса након које су Руси протерани из Тракије. Склир је био близак сарадник цара Јована I Цимискија кога је намеравао наследити на престолу. Међутим, утицајни евнух Василије Лакапин је, након Цимискијеве смрти, осујетио Склирове планове. За новог цара изабран је Василије II.

Устанак

Варда Склир 976. године диже устанак са циљем узурпације престола. На његову страну стале су бројне јерменске, грузијске и муслиманске велможе. Византијска морнарица је такође била на његовој страни. Варда је покушао на препад да заузме Цариград, али га је Василије осујетио нападом сопствене морнарице. Потом Склир опседа Никеју. Византијски цар ослобађа из тамнице генерала Варда Фоку Млађег који стаје на чело армије за гушење устанка. Након два пораза, Склир наноси пораз Склиру у бици код Панкалије (979). Устанак је тиме био угушен.

Након устанка

Након пораза код Панкалије, Варда се повлачи на територију Абасидског халифата. Једно време је боравио у престоници Багдаду. У Византију се враћа на позив Варда Фоке који га је позвао да заједно подигну нови устанак. Међутим, када је стигао у Византију, Склир је бачен у тамницу. У њој је боравио до 989. године, тј. до смрти Варда Фоке. Тада је он стао на чело побуњеника, али због старостио није могао управљати ратним операцијама. Због тога се предаје византијском цару 991. године. Добио је титулу куропалатеса непосредно пред смрт. Умро је исте године.

Једна од Склирових кћери удала се касније за византијског цара Константина IX Мономаха. Унук му је био кијевски кнез Владимир Мономах.

Види још

Извори

Catherine Holmes: Basil II and the Governance of Empire, 976–1025. Oxford University Press, Oxford 2005, ISBN 0-19-927968-3.

@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 == Устанак ==
-Варда Склир 976. године диже устанак са циљем узурпације престола. На његову страну стале су бројне јерменске, грузијске и муслиманске велможе. Византијска морнарица је такође била на његовој страни. Варда је покушао на препад да заузме [[Византијски Цариград|Цариград]], али га је Василије осујетио нападом сопствене морнарице. Потом Склир опседа [[Никеја|Никеју]]. Византијски цар ослобађа из тамнице генерала [[Варда Фока Млађи|Варда Фоку Млађег]] који стаје на чело армије за гушење устанка. Након два пораза, Склир наноси пораз Склиру у [[Битка код Панкалије|бици код Панкалије]] (979). Устанак је тиме био угушен.
+Варда Склир 976. године диже устанак са циљем узурпације престола. На његову страну стале су бројне јерменске, грузијске и муслиманске велможе. Византијска морнарица је такође била на његовој страни. Варда је покушао на препад да заузме [[Константинопољ|Цариград]], али га је Василије осујетио нападом сопствене морнарице. Потом Склир опседа [[Никеја|Никеју]]. Византијски цар ослобађа из тамнице генерала [[Варда Фока Млађи|Варда Фоку Млађег]] који стаје на чело армије за гушење устанка. Након два пораза, Склир наноси пораз Склиру у [[Битка код Панкалије|бици код Панкалије]] (979). Устанак је тиме био угушен.
 == Након устанка ==
-Након пораза код Панкалије, Варда се повлачи на територију [[Абасидски халифат|Абасидског халифата]]. Једно време је боравио у престоници [[Багдад]]у. У Византију се враћа на позив Варда Фоке који га је позвао да заједно подигну нови устанак. Међутим, када је стигао у Византију, Склир је бачен у тамницу. У њој је боравио до 989. године, тј. до смрти Варда Фоке. Тада је он стао на чело побуњеника, али због старостио није могао управљати ратним операцијама. Због тога се предаје византијском цару 991. године. Добио је титулу ''куропалатеса'' непосредно пред смрт. Умро је исте године.
+Након пораза код Панкалије, Варда се повлачи на територију [[Абасидски калифат|Абасидског халифата]]. Једно време је боравио у престоници [[Багдад]]у. У Византију се враћа на позив Варда Фоке који га је позвао да заједно подигну нови устанак. Међутим, када је стигао у Византију, Склир је бачен у тамницу. У њој је боравио до 989. године, тј. до смрти Варда Фоке. Тада је он стао на чело побуњеника, али због старостио није могао управљати ратним операцијама. Због тога се предаје византијском цару 991. године. Добио је титулу ''куропалатеса'' непосредно пред смрт. Умро је исте године.
 Једна од Склирових кћери удала се касније за византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX Мономаха]]. Унук му је био кијевски кнез [[Владимир Мономах]].