Акутни застој срца — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
CPR Dummy-Air Force.JPG
Ред 73: Ред 73:


== Дијагноза ==
== Дијагноза ==
;Клинички знаци акутног застоја срца
* губитак свести
* одсуство пулса над великим крвним судовима
* престанак дисања
* промена боје коже и видљивих слузокожа
* дилатација (ширење) пупила (касни знак)
* одсуство срчаних тонова (треба рећи да је аускултација у срчаном застоју губљење времена, јер је код одраслих то непоуздан знак срчаног застоја, код деце је већ другачије)
* немерљив крвни притисак (иако срчана радња може још увек да се одвија и без мерљиве тензије, то је ипак знак тешког циркулаторног застоја)
* ЕКГ који не може да искључи срчани застој (електормеханичка дисоцијација), али може да је потврди.

== Терапија ==
== Терапија ==
Терапија акутног застоја срца заснива са на два основна принципа: успоставити циркулацију што је пре могуће и обезбедити континуирану подршку систему крвотока док се не успостави његова нормална спонтана или физиолошка функција. Да би се обезбедио први циљ многе земље, организују обуку парамедицинског особља и обезбеђују присуство аутоматских екстерних дефибрилатора на јавним местима (аеродроми, саобраћајна чворишта, спортски, тржни и други објекти).<ref>Ewy GA. ''Do modifications of the American Heart Association guidelines improve survival of patients with out-of-hospital car diac arrest?'' Circulation 2009; 119:2542-4. </ref>
Терапија акутног застоја срца заснива са на два основна принципа: успоставити циркулацију што је пре могуће и обезбедити континуирану подршку систему крвотока док се не успостави његова нормална спонтана или физиолошка функција. Да би се обезбедио први циљ многе земље, организују обуку парамедицинског особља и обезбеђују присуство аутоматских екстерних дефибрилатора на јавним местима (аеродроми, саобраћајна чворишта, спортски, тржни и други објекти).<ref>Ewy GA. ''Do modifications of the American Heart Association guidelines improve survival of patients with out-of-hospital car diac arrest?'' Circulation 2009; 119:2542-4. </ref>

Верзија на датум 21. април 2015. у 16:43

Акутни застој срца
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија, ургентна медицина
МКБ-10I46
МКБ-9-CM427.5
MeSHD006323

Акутни застој срца (cardiac arrest) нагли је и неочекивани престанак циркулације, изазван престанком рада срца (кардиоциркулаторни застој). Акутни застој срца не треба поистовећивати са другим облицима застоја срца, који су последица хроничне декомпензоване кардиомиопатије или крајњи исход неких других хроничних немалигних и малигних болести. Акутни застој срца једно је од најхитнијих стања у медицине, које захтева брзу и непосредну дијагнозу и лечење, јер је време за преживљавање, од момента настанка застоја у раду срца (ареста), до започињања мера реанимације, ограничено и изражава се секундама. Доказано је да ако са унутар 240 секунди (4 минута) од престанка циркулације не започне са мерама реанимације (срчаноплућне–кардиопулмоналне и мождане–церебрална, КПР), настаје неповратно оштећење мозга.[1] [2]

Епидемиологија

Епидемиолошке студије су регистровале цесту појаву акутног застој срца у раним јутарњим часовима, чешће понедељком него осталим данима у недељи и чешће током зимских месеци.[3]

Коронарна болест је одговорна за 80-85% свих случајева акутног застој срца. Док је атеросклероза примаран поремећај код људи средње и старије живтоне доби, код деце и млађих особа узрок срцаног застоја могу бити и аномалије коронарних артерија, посебно аномално исходиште леве срчане артерије из плућне артерије или из десног коронарог синуса.

Акутни застој срца је прва клиничка манифестација болести код 20-25% коронарних болесника, а претходни инфаркт миокарда се налази чак код 75% болесника који су умрли или преживели изненадну срчану смрт.[4]

Етиологија

Најчешћи узроци акутног застоја срца могу се разврстати на срчана и несрчане (респираторне и циркулаторне) у које спадају:[5]

Узрок Знаци и симптоми
Хипоксија
  • И поред тога што је у односу на ћелије коре мозга, миокард мање осетљив на хипоксију и аноксију, ипак су хипоксија и аноксија најчешћи узроци акутног застоја срца, јер директно оштећује срчани мишић и његов спроводни систем и доводе до аритмија, које могу претходити акутном срчаном застоју.
  • Неповратне промене на ћелијама коре мозга због хипоксије/аноксије могу настати и пре него што срце престане са радом.
Хипотермија
  • Снижавање телесне температуре испод 32°С, успорава физиолошке процесе: смањује потрошњу кисеоника, базални метаболизам, рад срца и дисања.
  • Падом телесне температуре испод 25°С, престаје терморегулација, организам се понаша као поикилотермно биће и поприма температуру околине.
  • Овако изазван пад телесне температуре праћен је појавом асистолија или фибрилације комора.
Хиповолемија
  • Хиповолемија је најчешће изазвана губитком крви (због унутрашњег или спољашње крварења), плазме (због опекотине) или екстрацелуларне течности (дуготрајно повраћање, пролив).
  • Хиповолемија је праћена падом крвног притиска (хипотензијом) и редукцијом крвног протока кроз срчане крвне судове, као и слабљењем контрактилности срчаног мишића, што последично доводи до смањењења систолног и минутног волумена срца.
Хипо/Хиперкалијемија
  • Хипокалијемија може настати због повећаних губитака калијума (повраћање, цревне фистуле, диуретици) или недовољним уношењем или апсорпцијом калијума (гладовање, малапсорпција).
  • Снижене вредности калијума доводе до поремећаја срчаног ритма у облику вентрикуларних екстрасистола, које могу прећи у вентрикуларну тахикардију или вентрикуларну фибрилацију.
  • Хиперкалијемија настаје због недовољног излучивања калијума (нпр. акутна бубрежна инсуфицијенција, акутна инсуфицијенција надбубрега), повећаног уношења (инфузије или лекови који садрже калијум), померања калијума из целуларног у екстрацелуларног простор (опекотине, краш повреде, хемолиза, ацидоза).
  • Промене калијемије праћене су променом амплитуде Т таласа на ЕКГ-у, што помаже у раном откривању поремећаја нивоа калијума и његовој брзој корекцији, док каснијим поремећајима ритма могу претходити фибрилација или асистолија комора.
Ацидоза
  • Хиперкалијемија, због недовољног излучивања калијума, најчешћи је метаболички узрок ацидозе.
  • Респираторна ацидоза може бити узрок кардиоциркулаторне депресије и застоја.
Тромбоза срчаних крвних судова
  • Као последица тромбозе срчаних крвних судова долази до акутног инфаркта, који је један од најчешћих узрока акутног застоја срца.
  • Акутни инфаркт миокарда најчешће доводи до аритмија, које могу претходити срчаном застоју.
Тромбоза плућних крвних судова
  • Сумња на плућну тромбоемболију, поставља се код нагло насталог бола у грудима, диспнеје, тахипнеја, кашља, синкопе и знакова попуштања десног срца.
Тензионе пнеумоторакс
  • Тензионе пнеумоторак, који настаје продором ваздуха у интраплеурални простор, може бити један од узрока застоја срца.
  • При инспиријумом ваздух улази у интраплеурални простор, а при експиријум онемогућено је његово излажење. То доводи до раста интраплеуралног притиска, колапс плућа и померање медијастинума на супротну страну. Прилив венске крви у срце се смањује, пада систолни и минутни волумен срца.
Токсична оштећења срца
  • Прекомерна употреба неких лекова (намерно или задесна) доводи до кардиоциркулаторне, а често и респираторне депресије директно или индиректно преко поремећаја ацидобазне и електролитне равнотеже.
Тампонада срца
  • Накупљање течност или крви у перикардну шупљину (дисекантна анеуризма аорте, руптура срца, пенетрантно и непенетрантне повреде грудног коша) смањује дијастолно пуњењења и минутни волумен срца што се клинички манифестује хипотензијом, ослабљеним срчаним тоновима, порастом централног венског притиска (ЦВП), дистензија вратних вена.

Дијагноза

Клинички знаци акутног застоја срца
  • губитак свести
  • одсуство пулса над великим крвним судовима
  • престанак дисања
  • промена боје коже и видљивих слузокожа
  • дилатација (ширење) пупила (касни знак)
  • одсуство срчаних тонова (треба рећи да је аускултација у срчаном застоју губљење времена, јер је код одраслих то непоуздан знак срчаног застоја, код деце је већ другачије)
  • немерљив крвни притисак (иако срчана радња може још увек да се одвија и без мерљиве тензије, то је ипак знак тешког циркулаторног застоја)
  • ЕКГ који не може да искључи срчани застој (електормеханичка дисоцијација), али може да је потврди.

Терапија

Терапија акутног застоја срца заснива са на два основна принципа: успоставити циркулацију што је пре могуће и обезбедити континуирану подршку систему крвотока док се не успостави његова нормална спонтана или физиолошка функција. Да би се обезбедио први циљ многе земље, организују обуку парамедицинског особља и обезбеђују присуство аутоматских екстерних дефибрилатора на јавним местима (аеродроми, саобраћајна чворишта, спортски, тржни и други објекти).[6]

Извори

  1. ^ Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaret LL, Deakin C, et al. European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation, 2010 Section 1.Executive Summary. Resuscitation 2010;81(10):1219-76.
  2. ^ Pavlović A. Kardiopulmonalno Cerebralna Reanimacija, Treće, dopunjeno iizmenjeno izdanje, Beograd: Obeležja; 2011.
  3. ^ Arntz HR, Willich SN, Schreiber C, et al. Diurnal, weekly and sea sonal variation of sudden death. Population-based analysis of 24,061 consecutive cases. Eur Heart J 2000:21;315-21.
  4. ^ Myerburg RJ, Castellanos A. Cardiac arrest and sudden cardiac death. U knjizi: Braunwald’s Heart Diseases. A Textbook of Car diovascular Medicine. Philadelphia: Saunders Elsevier, 2008: 933-74
  5. ^ Jasmeet Soar, Gavin D. Perkins, Jerry Nolan., ed. (2012). ABC of resuscitation (6th ed. ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. p. 43. ISBN 9781118474853.
  6. ^ Ewy GA. Do modifications of the American Heart Association guidelines improve survival of patients with out-of-hospital car diac arrest? Circulation 2009; 119:2542-4.