Краљевство Јудеја — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Кутијица за бивше државе ср |
|||
[[Датотека:Kingdoms around Israel 830 map sr.svg|мини|десно|220п|Јудеја и Израел око 830. п. н. е.]] |
|||
| Изворно_име = |
|||
| Конвенционални_пун_назив = |
|||
| Уобичајен_назив = Краљевство Јудеја |
|||
| Слика_застава = |
|||
| Слика_грб = |
|||
| Име_генитив = |
|||
| Слика_карта = Kingdoms of Israel and Judah map 830.svg |
|||
| Текст_карта = |
|||
| Текст_испод_карте = Израел и Јудеја око 830. године п. н. е. |
|||
| Континент = [[Азија]] |
|||
| Регија = [[Палестина]] |
|||
| Земља = |
|||
| Химна = |
|||
| Површина = |
|||
| Становништво = |
|||
| Главни град = [[Хеброн]], [[Јерусалим]] |
|||
| Званични_језици = [[Хебрејски језик]] |
|||
| Религија = [[Јудаизам]] |
|||
| Валута = |
|||
| Законодавна_власт = |
|||
| Тип_владавине = Монархија |
|||
| Титула_владара = Краљ |
|||
| Владајућа_партија = |
|||
| Владар1 = |
|||
| Владар2 = |
|||
| Владар3 = |
|||
| Председник = |
|||
| Премијер = |
|||
| Ера = [[Антика]] |
|||
| Година_почетак = 930. п. н. е. |
|||
| Година_крај = 586. п. н. е. |
|||
| Статус = |
|||
| Догађај1 = |
|||
| Датум_догађај1 = |
|||
| Догађај2 = |
|||
| Датум_догађај2 = |
|||
| Догађај3 = |
|||
| Датум_догађај3 = |
|||
| Догађај4 = |
|||
| Датум_догађај4 = |
|||
| Догађај5 = |
|||
| Датум_догађај5 = |
|||
| Догађај6 = |
|||
| Датум_догађај6 = |
|||
| Догађај7 = |
|||
| Датум_догађај7 = |
|||
| Застава_Претходник1 = Kingdom of Israel 1020 map.svg |
|||
| Претходник1 = [[Краљевство Израел (уједињено)]] |
|||
| Застава_Следбеник1 = Neo-Babylonian Empire.png |
|||
| Следбеник1 = [[Нововавилонско царство]] |
|||
| Застава_Претходник2 = |
|||
| Претходник2 = |
|||
| Застава_Следбеник2 = |
|||
| Следбеник2 = |
|||
| Застава_Претходник3 = |
|||
| Претходник3 = |
|||
| Застава_Следбеник3 = |
|||
| Следбеник3 = |
|||
| Застава_Претходник4 = |
|||
| Претходник4 = |
|||
| Застава_Следбеник4 = |
|||
| Следбеник4 = |
|||
| Застава_Претходник5 = |
|||
| Претходник5 = |
|||
| Застава_Следбеник5 = |
|||
| Следбеник5 = |
|||
| Портал = |
|||
}} |
|||
'''Краљевство Јуда''' ({{Хебрејско име|מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה|Mamlekhet Yehuda|Mamléḵeṯ Yəhûḏā}}) било је име за краљевство што су творила [[племе]]на: [[Јуда Искариотски|Јуда]], [[Шимун]] и [[Бенјамин]], а настало је након поделе [[Краљевство Израел (уједињено)|Краљевства Израел]] на [[Краљевство Израел (Самарија)|Северно]] и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град [[Јерусалим]]. |
'''Краљевство Јуда''' ({{Хебрејско име|מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה|Mamlekhet Yehuda|Mamléḵeṯ Yəhûḏā}}) било је име за краљевство што су творила [[племе]]на: [[Јуда Искариотски|Јуда]], [[Шимун]] и [[Бенјамин]], а настало је након поделе [[Краљевство Израел (уједињено)|Краљевства Израел]] на [[Краљевство Израел (Самарија)|Северно]] и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град [[Јерусалим]]. |
||
Верзија на датум 22. април 2015. у 13:31
Краљевство Јудеја | |||
---|---|---|---|
Израел и Јудеја око 830. године п. н. е. | |||
Географија | |||
Континент | Азија | ||
Регија | Палестина | ||
Главни град | Хеброн, Јерусалим | ||
Друштво | |||
Службени језик | Хебрејски језик | ||
Религија | Јудаизам | ||
Политика | |||
Облик државе | Монархија | ||
— Краљ | |||
Историја | |||
Историјско доба | Антика | ||
— Оснивање | 930. п. н. е. | ||
— Укидање | 586. п. н. е. | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Краљевство Јуда (хеб. מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה, модерни: Mamlekhet Yehuda, тиберијски: Mamléḵeṯ Yəhûḏā) било је име за краљевство што су творила племена: Јуда, Шимун и Бенјамин, а настало је након поделе Краљевства Израел на Северно и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град Јерусалим.
Библијски извештај
Према библијском извештају, представља наставак Давидовог и Соломоновог краљевства, а први је краљ био Соломонов син Ровоам. У почетку су краљеви Краљевства Јуде настојали проширити своју власт и на север, а онда су, скупа са северним Краљевством Израел настојали одбранити своја подручја од Арама.
Одржало се као независно краљевство, или у полувазалском односу час према Египту, час према Асирији, час према Вавилонији све до 587. п. н. е., када је коначно пало под власт Вавилоније у време вавилонског краља Навукодоносора. Последњи краљ Јуде био је Сидкија, који је одведен у Вавилон.
Највећи процват ово је краљевство доживело у доба краљева Језекије (716.-687. п. н. е.) и Јосије (640.-609. п. н. е.), који су успели централизовати државну власт, обилно се притом служећи и централизованим култом у Јерусалиму. Након пада Северног Краљевства под асирску власт (721. п. н. е.), краљ Језекија шири своја подручја према северу.
Писани извори и археологија
Почетком Краљевства Јуде, египатски фараон Шошенк I (945.-925. п. н. е.) проваљује у ово подручје и пљачка Храм, а у Мегиду ће оставити своју стелу (споменик с натписом) у којем описује свој поход.
Истовремено постоје арамејски извори о краљевима у Дамаску. Нарочито је значајан Хазаел (након 850. п. н. е.) који је био у сукобу с оба јеврејска краљевства. О томе говори стела из Тел Дана из тога доба.
Сукоби с Асирцима
Асирци су средином 8. века п. н. е. искористили слабост Арама и египатске унутрашње борбе, и освајили широка подручја Блиског истока и постају стварна опасност и за Јужно краљевство, нарочито у доба асирскога краља Саргона II (крај 8. ст. п. н. е.). Саргон је 711. п. н. е. освојио град Ашдод, а његов наследник Сенахериб (око 704.-681. п. н. е.) јудејском краљу Језекији је одузео 46 градова и наметнуо му плаћање данка. На повратку из Арабије освајио је и значајан утврђени град Лакиш у срцу Јудеје, о чему постоје записи јеврејских бранилаца, као и рељеф у Ниниви, асирској престоници, који приказује освајање града, али без наведеног датума.
У таквој ситуацији Језекија радио на утврђивању града: подигао је нове зидине и провео подземни тунел којим је воду с извора Гихон довео унутар градских зидина, а затворио приступ води евентуалним освајачима. У том је тунелу нађен уклесан натпис из тога доба, који описује како су радници почели копати пролаз с обе стране да би се на крају срели у средини.
Записи асирскога краља Асархадона (680.-669. п. н. е.) спомињу да је примао данак од западних краљева, међу којима и од јудејскога краља Манашеа (око 687.-642. п. н. е.). Исти се јудејски краљ налази и у попису владара који плаћају данак Асурбанипалу (око 669.-630. п. н. е.). Сачувана је Асурбанипалова библиотека у Ниниви.
Вавилонска опасност
Од 625. п. н. е. расте моћ Неовавилонског царства, а Навукодоносор II је већ као престолонаследник победио фараона Неха и освојио Асирију, а потом и Сирију. Крајем 7. ст. п. н. е. освајио је и Ашкелон, док од 597. п. н. е. опсео Јерусалим, након чега владари Јудеје постају његови вазали. Небузарадиниан, који се у Библији спомиње као рушитељ јерусалимског Храма, али и читавога града (август 587.), у вавилонском се попису краљевих службеника спомиње на самом врху. Неколико хиљада Јевреја је одведено у вавилонско ропство.
То је разарање означило и крај Краљевства Јуде.