Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

Мухамед Мехмедбашић
Мухамед Мехмедбашић
	Мухамед Мехмедбашић
Лични подаци
Датум рођења	1886..
Место рођења	Столац
Датум смрти	29. мај 1943.
Место смрти	Сарајево

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. април 2015. у 12:30

Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације Млада Босна. Као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.

Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.

Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева Гаврила Принципа успео да се извуче из Сарајева и преко планина побегне у Црну Гору, у Никшић. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту прикључио се Апису и организацији Црна рука.

У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.

Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.

На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево.

У том граду су га 1943. убиле усташе. Преминуо је 29. мајa 1943. у Сарајеву после мучења од стране усташа.

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 | потпис         =
 }}
-Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације [[Млада Босна]]. Као таквог, [[Мустафа Голубић]] позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у [[Тулуз]], где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]]. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у [[Марсељ]] да се ту укрца у брод. У [[Дубровник]]у је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
+Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације [[Млада Босна]]. Као таквог, [[Мустафа Голубић]] позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у [[Тулуза|Тулуз]], где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]]. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у [[Марсељ]] да се ту укрца у брод. У [[Дубровник]]у је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
 Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема [[Сарајевски атентат|атентат]] на престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.
@@ Ред 32: / Ред 32: @@
 Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
-На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Краљ Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево.
+На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево.
 У том граду су га 1943. убиле усташе. Преминуо је [[29. мај]]a [[1943]]. у Сарајеву после мучења од стране [[Усташка војница|усташа]].