Новинска агенција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
'''Новинска агенција''' је услужно [[Предузеће|предузеће]] за сакупљање, обраду и дистрибуцију вести, чији су производи намењени новинама, часописима, радију, телевизији и другим медијама масовне комуникације. Новинска агенција прикупља информативни материјал из матичне земље и иностранства и уз наплату га доставља на коришћење домаћим и иностраним средствима информисања (штампи, радију и телевизији) и другим корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама или установама).
'''Новинска агенција''' је услужно [[предузеће]] за сакупљање, обраду и дистрибуцију вести, чији су производи намењени новинама, часописима, радију, телевизији и другим медијама масовне комуникације. Новинска агенција прикупља информативни материјал из матичне земље и иностранства и уз наплату га доставља на коришћење домаћим и иностраним средствима информисања (штампи, радију и телевизији) и другим корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама или установама).


==Историја==
== Историја ==


Агенцијско новинарство појавило се у [[Европа|Европи]], средином [[19. век|19. века]], као последица индустријске револуције, резвоја техничке и телекомуникацијске базе и образовањем ширих слојева становништва. Прву агенцију на свету основао је трговац [[Шарл Авас]] у [[Париз]]у, [[Француска]] [[1835.]] године. [[Телеграф]] су први патентирали Кук и Витстон, у [[Енглеска|Енглеској]] [[1837.]] године. [[Семјуел Морзе]] патентирао је свој телеграфски метод „тачка - црта“ (Морзеову азбуку), што је убрзало пренос вести. Телеграф је донео праву револуцију - вести су стизали до новина, а затим и до читалаца за неколико сати. [[1848.]] године шест њујоршких листова оснива агенцију Харбор њуз асосиејшн (Harbor news asociation). Та агенција ће касније прерасти у познату америчку агенцију [[Асошиејтед Прес]] (Associated Press - AP). Директор локалног телеграфског друштва [[Бернхарт Волф]] основао је новинску агенцију [[Волф]] у [[Берлин]]у [[1849.]] године, а [[1851.]] године немачки исељеник [[Пол Џулијус Ројтерс]], који је претходно радио код Волфа и Аваса, основао је у [[Лондон]]у агенцију [[Ројтерс]] (Reuters). У Русији прва телеграфска агенција основана је у [[Петровград]]у [[1894.]] године. Прва српска телеграфска агенција [[Телеграфска агенција Авала|Авала]] основана је [[1919.]] године у [[Београд]]у.
Агенцијско новинарство појавило се у [[Европа|Европи]], средином [[19. век]]а, као последица индустријске револуције, резвоја техничке и телекомуникацијске базе и образовањем ширих слојева становништва. Прву агенцију на свету основао је трговац [[Шарл Авас]] у [[Париз]]у, [[Француска]] [[1835|1835.]] године. [[Телеграф]] су први патентирали Кук и Витстон, у [[Енглеска|Енглеској]] [[1837|1837.]] године. [[Семјуел Морзе]] патентирао је свој телеграфски метод „тачка - црта“ (Морзеову азбуку), што је убрзало пренос вести. Телеграф је донео праву револуцију - вести су стизали до новина, а затим и до читалаца за неколико сати. [[1848|1848.]] године шест њујоршких листова оснива агенцију Харбор њуз асосиејшн (Harbor news asociation). Та агенција ће касније прерасти у познату америчку агенцију [[Асошиејтед Прес]] (Associated Press - AP). Директор локалног телеграфског друштва [[Бернхарт Волф]] основао је новинску агенцију [[Волф]] у [[Берлин]]у [[1849|1849.]] године, а [[1851|1851.]] године немачки исељеник [[Пол Џулијус Ројтерс]], који је претходно радио код Волфа и Аваса, основао је у [[Лондон]]у агенцију [[Ројтерс]] (Reuters). У Русији прва телеграфска агенција основана је у [[Петровград]]у [[1894|1894.]] године. Прва српска телеграфска агенција [[Телеграфска агенција Авала|Авала]] основана је [[1919|1919.]] године у [[Београд]]у.


АП и Ројтерс су данас највеће светске новинске агенције, а у врху је и Авас, који се данас зове [[Агенција Франс Прес|Агенција Франс Прес - АФП]].
АП и Ројтерс су данас највеће светске новинске агенције, а у врху је и Авас, који се данас зове [[Агенција Франс Прес|Агенција Франс Прес - АФП]].

Верзија на датум 28. април 2015. у 22:05

Новинска агенција је услужно предузеће за сакупљање, обраду и дистрибуцију вести, чији су производи намењени новинама, часописима, радију, телевизији и другим медијама масовне комуникације. Новинска агенција прикупља информативни материјал из матичне земље и иностранства и уз наплату га доставља на коришћење домаћим и иностраним средствима информисања (штампи, радију и телевизији) и другим корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама или установама).

Историја

Агенцијско новинарство појавило се у Европи, средином 19. века, као последица индустријске револуције, резвоја техничке и телекомуникацијске базе и образовањем ширих слојева становништва. Прву агенцију на свету основао је трговац Шарл Авас у Паризу, Француска 1835. године. Телеграф су први патентирали Кук и Витстон, у Енглеској 1837. године. Семјуел Морзе патентирао је свој телеграфски метод „тачка - црта“ (Морзеову азбуку), што је убрзало пренос вести. Телеграф је донео праву револуцију - вести су стизали до новина, а затим и до читалаца за неколико сати. 1848. године шест њујоршких листова оснива агенцију Харбор њуз асосиејшн (Harbor news asociation). Та агенција ће касније прерасти у познату америчку агенцију Асошиејтед Прес (Associated Press - AP). Директор локалног телеграфског друштва Бернхарт Волф основао је новинску агенцију Волф у Берлину 1849. године, а 1851. године немачки исељеник Пол Џулијус Ројтерс, који је претходно радио код Волфа и Аваса, основао је у Лондону агенцију Ројтерс (Reuters). У Русији прва телеграфска агенција основана је у Петровграду 1894. године. Прва српска телеграфска агенција Авала основана је 1919. године у Београду.

АП и Ројтерс су данас највеће светске новинске агенције, а у врху је и Авас, који се данас зове Агенција Франс Прес - АФП.