Efekat staklene bašte — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 37.221.176.50 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:The green house effect.svg|мини|десно|220п|Efekat staklene bašte]]
[[Датотека:The green house effect.svg|мини|десно|220п|Efekat staklene bašte]]
[[Датотека:Greenhouse Effect.svg|мини|десно|220п|Dijagram razmene energije]]
[[Датотека:Greenhouse Effect.svg|мини|десно|220п|Dijagram razmene energije]]
'''Efekat staklene bašte''' je proces zagrevanja planete [[Zemlja|Zemlje]] koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.<ref>[http://www.besplatniseminarskiradovi.com/ZastitaZivotneSredine/EkoloskaKrizaGlobalniProblem.htm „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“], ''-{besplatniseminarskiradovi.com}-''. Pristupljeno [[1. mart|1. marta]] [[2014]].</ref> Deo toplotnog zračenja, koje stiže do zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, absorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj nacin se temperatura Zemljine površine povišava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.<ref>[http://habitat.org.rs/srpski-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD/srpski-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0/srpski-%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B5/ „Ефекат стаклене баште“], ''-{http://habitat.org.rs/}-''. Pristupljeno [[2. mart|2. marta]] [[2014]].</ref>
'''Efekat staklene bašte''' je proces zagrevanja planete [[Zemlja|Zemlje]] koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.


Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom [[albedo]]), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje [[infracrvena svetlost|<ref[http://www.besplatniseminarskiradovi.com/ZastitaZivotneSredine/EkoloskaKrizaGlobalniProblem.htm „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“], ''-{besplatniseminarskiradovi.com}-''. Pristupljeno [[1. mart|1. marta]] [[2014]].</ref> Deo toplotnog zračenja, koje stiže do zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, absorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj nacin se temperatura Zemljine površine povišava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.<ref>[http://habitat.org.rs/srpski-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD/srpski-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BCne zrake]] (duži talasi) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.
Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom [[albedo]]), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje [[infracrvena svetlost|infracrvene zrake]] (duži talasi) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.
<ref>[http://www.slideshare.net/dusanjerkovic/sta-je-efekat-staklene-baste-bulatovi-nedi-marjanovi „Šta je efekat staklene bašte“], Dušan Jerković, ''-{slideshare.net}-'', [[21. maj]] [[2012]]. Pristupljeno [[2. mart|2. marta]] [[2014]].</ref>
<ref>[http://www.slideshare.net/dusanjerkovic/sta-je-efekat-staklene-baste-bulatovi-nedi-marjanovi „Šta je efekat staklene bašte“], Dušan Jerković, ''-{slideshare.net}-'', [[21. maj]] [[2012]]. Pristupljeno [[2. mart|2. marta]] [[2014]].</ref>


Верзија на датум 4. мај 2015. у 23:26

Efekat staklene bašte
Dijagram razmene energije

Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.[1] Deo toplotnog zračenja, koje stiže do zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, absorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj nacin se temperatura Zemljine površine povišava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.[2]

Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (duži talasi) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku. [3]


Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Atmosferski gasovi prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte i održavaju prosečnu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih gasova prosečna temperatura bi bila -18 stepeni.

Efekat

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.

Razlog koji dovodi do efekta staklene bašte, usled kojeg dolazi do zagrevanja površine Zemlje drugačiji je od onog u staklenoj bašti, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i mešanja zagrejanog vazduha, a ne zbog same apsorbcije Sunčevog zračenja. Ipak, ovaj pojam je široko rasprostranjen i opšte prihvaćen.

Gasovi staklene bašte

Koncentracija ovih gasova u atmosferi (osim vodene pare) raste usled čovekovog delovanja.

Posledice

  • Porast temperature za 1,5 — 4,5 °C na 100 — 150 godina
  • Topljenje polarnog leda
  • Porast nivoa mora
  • Povećanje isparavanja mora i, takođe, povećanje oblačnosti

Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svijet na Zemlji sve ugroženiji.[4] Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste.

Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.[5]

Reference

  1. ^ „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“, besplatniseminarskiradovi.com. Pristupljeno 1. marta 2014.
  2. ^ „Ефекат стаклене баште“, http://habitat.org.rs/}-. Pristupljeno 2. marta 2014.
  3. ^ „Šta je efekat staklene bašte“, Dušan Jerković, slideshare.net, 21. maj 2012. Pristupljeno 2. marta 2014.
  4. ^ „Efekat staklene bašte“, Nadica Grujić, slideshare.net, 7. april 2011. Pristupljeno 1. marta 2014.
  5. ^ „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“, Milošević Milan, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt. Pristupljeno 2. marta 2014.

Literatura

  • Businger, Joost Alois; Fleagle, Robert Guthrie (1980). An introduction to atmospheric physics. International geophysics series (2nd изд.). San Diego: Academic. ISBN 0-12-260355-9. 
  • Henderson-Sellers Ann, McGuffie Kendal (2005). A climate modelling primer (3rd изд.). New York: Wiley. ISBN 0-470-85750-1. 
  • Idso, S.B. (1982). Carbon dioxide : friend or foe? : an inquiry into the climatic and agricultural consequences of the rapidly rising CO2 content of Earth's atmosphere. Tempe, AZ: IBR Press. OCLC 63236418. 


Спољашње везе

Efekat staklene bašte на Викимедијиној остави.

Efekat staklene bašte Efekat staklene bašte u Srbiji Ecotopia - pitanja i odgovori Globalno zagrevanje - Kolarac Efekat staklene bašte

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Efekat_staklene_bašte&oldid=10979997”