Реченица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.9.137 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
* '''Учитељица''' прегледа задатке. |
* '''Учитељица''' прегледа задатке. |
||
* '''Јована и Теодора''' су добиле петице у школи. |
* '''Јована и Теодора''' су добиле петице у школи. |
||
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке [[ |
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке [[заменице]], именичка [[синтагма (лингвистика)|синтагма]] или паралелни реченични чланови. |
||
* '''Неки старији људи''' су седели на клупи. |
* '''Неки старији људи''' су седели на клупи. |
||
* '''Милица и Тамара''' су добре другарице. |
* '''Милица и Тамара''' су добре другарице. |
Верзија на датум 6. мај 2015. у 20:00
Дефиниције:
- Реченица је скуп речи која има одређено значење.
- Реченица је изговорена или написана мисао.
- Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.
Чланови реченице:
- Главни - Субјекат и Предикат.
- Зависни - Атрибут и Апозиција (одредбе именице), Објекат (допуна глагола) прилошке одредбе (одредбе глагола).
Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.
Субјекат
Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.
- Учитељица прегледа задатке.
- Јована и Теодора су добиле петице у школи.
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.
- Неки старији људи су седели на клупи.
- Милица и Тамара су добре другарице.
У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.
- Трчати је здраво.
- Пет је мој срећан број.
Граматички субјекат је увек у номинативу.
- Мома се игра.
Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.
- ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
- дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
- ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)
Предикат
Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.
- Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
- Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
- приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
- идентификује субјекат: Ана је васпитачица.
Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.
- Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
- Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.