Реченица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.9.137 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 13: Ред 13:
* '''Учитељица''' прегледа задатке.
* '''Учитељица''' прегледа задатке.
* '''Јована и Теодора''' су добиле петице у школи.
* '''Јована и Теодора''' су добиле петице у школи.
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке [[заменица|заменице]], именичка [[синтагма]] или паралелни реченични чланови.
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке [[заменице]], именичка [[синтагма (лингвистика)|синтагма]] или паралелни реченични чланови.
* '''Неки старији људи''' су седели на клупи.
* '''Неки старији људи''' су седели на клупи.
* '''Милица и Тамара''' су добре другарице.
* '''Милица и Тамара''' су добре другарице.

Верзија на датум 6. мај 2015. у 20:00

Дефиниције:

  • Реченица је скуп речи која има одређено значење.
  • Реченица је изговорена или написана мисао.
  • Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.

Чланови реченице:

Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.

Субјекат

Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.

  • Учитељица прегледа задатке.
  • Јована и Теодора су добиле петице у школи.

Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.

  • Неки старији људи су седели на клупи.
  • Милица и Тамара су добре другарице.

У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.

  • Трчати је здраво.
  • Пет је мој срећан број.

Граматички субјекат је увек у номинативу.

  • Мома се игра.

Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.

  • ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
  • дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
  • ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)

Предикат

Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.

  • Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
  • Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
  1. приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
  2. идентификује субјекат: Ана је васпитачица.

Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.

  • Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
  • Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.