Силицијум-диоксид — разлика између измена
м . |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Chembox |
{{Chembox |
||
| |
| Name = Силицијум-диоксид |
||
|ImageFile=Towering_Sand_Dunes.jpg |
|ImageFile=Towering_Sand_Dunes.jpg |
||
|OtherNames=[[силикат]], [[кварц]], [[песак]] |
|OtherNames=[[силикат]], [[кварц]], [[песак]] |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
}} |
}} |
||
}} |
}} |
||
'''Силицијум диоксид''' (SiO<sub>2</sub>), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три [[ |
'''Силицијум диоксид''' (SiO<sub>2</sub>), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три [[алотропска модификација|алотропске]] модификације: [[кварц]], тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β). |
||
Силицијум диоксид је још познат под именима: |
Силицијум диоксид је још познат под именима: |
||
Ред 42: | Ред 42: | ||
Моларна маса Силицијум диоксида је 60,1 -{g/mol}-, густина 2.2 g/cm<sup>3</sup>, тачка топљења 1650 (±75) -{°C}-, тачка кључања 2230 -{°C}- и растворљивост 0.012 -{g}- у 100 -{g}-. -{CAS}- регистарски број му је 7631-86-9. |
Моларна маса Силицијум диоксида је 60,1 -{g/mol}-, густина 2.2 g/cm<sup>3</sup>, тачка топљења 1650 (±75) -{°C}-, тачка кључања 2230 -{°C}- и растворљивост 0.012 -{g}- у 100 -{g}-. -{CAS}- регистарски број му је 7631-86-9. |
||
==Хемијске особине== |
== Хемијске особине == |
||
Силицијум диоксид је је доста инертан, не реагује са [[Киселина|киселинама]], осим са [[Флуороводонична киселина|флуороводоничном]] (-{HF}-). Топи се у алкалним хидроксидима, [[база]]ма и прелази у растворљиве силикате: |
Силицијум диоксид је је доста инертан, не реагује са [[Киселина|киселинама]], осим са [[Флуороводонична киселина|флуороводоничном]] (-{HF}-). Топи се у алкалним хидроксидима, [[база]]ма и прелази у растворљиве силикате: |
||
:SiO<sub>2</sub> |
:SiO<sub>2</sub> + 2 NaOH → Na<sub>2</sub>SiO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O |
||
Киселина која одговара силицијум диоксиду назива се ''ортосиликатна киселина'' али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом [[силицијум тетрахлорид]]а: |
Киселина која одговара силицијум диоксиду назива се ''ортосиликатна киселина'' али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом [[силицијум тетрахлорид]]а: |
||
:SiCl<sub>4</sub> |
:SiCl<sub>4</sub> + 4 H<sub>2</sub>O → H<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub> + 4 H<sup>+</sup> + 4 Cl<sup>-</sup> |
||
Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на [[pH вредност|-{pH}-]] вредности од 3,2. На нижим или вишим -{pH}- вредностима почиње да се [[Полимеризација|полимеризује]]. |
Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на [[pH вредност|-{pH}-]] вредности од 3,2. На нижим или вишим -{pH}- вредностима почиње да се [[Полимеризација|полимеризује]]. |
||
[[Соли]] силикатних киселина се називају [[силикати]]. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у [[гел]], чијим сушењем настаје [[силикагел]]. |
[[Соли]] силикатних киселина се називају [[силикати]]. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у [[гел]], чијим сушењем настаје [[silikagel|силикагел]]. |
||
==Употреба== |
== Употреба == |
||
Силицијум диоксид је једна од основних компоненти за производњу [[Стакло|стакла]]. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом -{OH}--група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне [[ |
Силицијум диоксид је једна од основних компоненти за производњу [[Стакло|стакла]]. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом -{OH}--група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне [[кетон]]има R<sub>2</sub>C=O, па се називају силикокетони или ''силикони''. |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Портал|Хемија}} |
{{Портал|Хемија}} |
||
{{Commonscat|Silicon dioxide}} |
{{Commonscat|Silicon dioxide}} |
Верзија на датум 8. мај 2015. у 11:50
Називи | |
---|---|
Други називи | |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.028.678 |
Е-бројеви | E551 (регулатор киселости, ...) |
MeSH | Silicon+dioxide |
Својства | |
SiO2 | |
Моларна маса | 60,1 |
Агрегатно стање | бела прашкаста чврста супстанца (када је чиста) |
Густина | 2,2 g/cm³ |
Тачка топљења | 1650 (±75) °C |
Тачка кључања | 2230 °C |
0.012 g у 100mL | |
Структура | |
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тетраедар |
Опасности | |
R-ознаке | R42 R43 R49 |
S-ознаке | S22 S36 S37 S45 S53 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | није запаљив |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Силицијум-сулфид |
Други катјони
|
Угљен-диоксид Германијум-диоксид Клај(IV)-оксид Олово(IV)-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Силицијум диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).
Силицијум диоксид је још познат под именима:
- Силицијум (IV) оксид
- Кварц
- Кремен
- Песак
Моларна маса Силицијум диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.
Хемијске особине
Силицијум диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:
- SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O
Киселина која одговара силицијум диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:
- SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-
Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.
Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.
Употреба
Силицијум диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.