Сликовница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 8. мај 2015. у 12:45

Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду.
Датум уноса: јануар—децембар 2015.

Сликовница је књига са илустрацијама намењена најмлађој деци. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације. Постоје две врсте сликовница: 1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва; 2. и оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе. Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика, сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др., које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру. У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети. Њихов садржај је једноставан и приступачан деци. Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују. Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима, лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице које могу да се дезинфикују.^[1] Добра сликовница прилагођена развојним могућностима детета придоноси:

стицању нових сазнања
обогаћивању речника и говорних способности
повезивању говорног и писаног језика
схватању слике и речи као симбола који преносе поруку
развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
богаћењу маште и развоју креативног мишљења
развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања –писање, сликање, опонашање у игри улога, покрет и певање
усвајању моралних вредности и химаних порука
мотивацији за самостално читање. ^[2]

Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају. То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком, такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна. Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста, али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација.^[3]

Литература

^ Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 8617009772.
^ Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7.
^ Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163.

[1] Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 8617009772.

[2] Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7.

[3] Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{ВикиБиб2015}}
 '''Сликовница''' је књига са илустрацијама намењена најмлађој деци. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације.
 	Постоје две врсте сликовница: 1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва; 2. и оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе.