Содаџија — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Без извора}} |
{{Без извора}} |
||
'''Содаџија''' је у прошлости био [[ |
'''Содаџија''' је у прошлости био [[занат]]лија који је под притиском обогаћивао обичну [[Вода|воду]] [[угљен-диоксид]]ом, да би се добила тзв. ''[[сода вода]]'', тј. газирана вода. Укус такве воде је био веома сличан данашњим јако газираним [[кисела вода|киселим водама]]. |
||
Сода вода се паковала у тзв. ''[[сифон]]ске [[боца|боце]]'', које су се производиле од [[стакло|стакла]] и на којима је био монтиран [[метал]]ни [[механизам]] са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у [[млаз]]у кроз цевчицу на средини боце. |
Сода вода се паковала у тзв. ''[[сифон]]ске [[боца|боце]]'', које су се производиле од [[стакло|стакла]] и на којима је био монтиран [[метал]]ни [[механизам]] са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у [[млаз]]у кроз цевчицу на средини боце. |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Поред сода воде „содаџије“ су правиле и освежавајућа пића додавањем [[екстракт]]а и [[шећер]]а па се добијао: [[клакер]], [[оранжада]] и [[кокта]]. Овим пићима су се пуниле мале флашице или [[литар]]ске боце (као за киселу воду или [[вино]]) са специјалним затварачем (такозвани [[пиво|пивски]] затварач). |
Поред сода воде „содаџије“ су правиле и освежавајућа пића додавањем [[екстракт]]а и [[шећер]]а па се добијао: [[клакер]], [[оранжада]] и [[кокта]]. Овим пићима су се пуниле мале флашице или [[литар]]ске боце (као за киселу воду или [[вино]]) са специјалним затварачем (такозвани [[пиво|пивски]] затварач). |
||
'''Сода вода''' је била јефтино [[пиће]] и користила се за уклањање [[симптом]]а јаке [[киселина|киселине]] у [[ |
'''Сода вода''' је била јефтино [[пиће]] и користила се за уклањање [[симптом]]а јаке [[киселина|киселине]] у [[трбух|стомаку]], прављење [[шприцер]]а итд. Сифонске боце су се користиле по више пута, и кад би се испразниле носиле се код содаџије на поновно пуњење. |
||
У [[Мађарска|Мађарској]] је једно време постојала пракса пуњења сифонских боца код куће. Користили су се посебне металне боце које су у ручки имале лежиште са металном [[патрона|патроном]] са компресованим [[угљен-моноксид]]ом. Сифон би се отворио, напунио водом, поново затворио а онда би се ушрафила метална патрона. |
У [[Мађарска|Мађарској]] је једно време постојала пракса пуњења сифонских боца код куће. Користили су се посебне металне боце које су у ручки имале лежиште са металном [[патрона|патроном]] са компресованим [[угљен-моноксид]]ом. Сифон би се отворио, напунио водом, поново затворио а онда би се ушрафила метална патрона. |
Верзија на датум 8. мај 2015. у 19:07
Содаџија је у прошлости био занатлија који је под притиском обогаћивао обичну воду угљен-диоксидом, да би се добила тзв. сода вода, тј. газирана вода. Укус такве воде је био веома сличан данашњим јако газираним киселим водама.
Сода вода се паковала у тзв. сифонске боце, које су се производиле од стакла и на којима је био монтиран метални механизам са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у млазу кроз цевчицу на средини боце.
Поред сода воде „содаџије“ су правиле и освежавајућа пића додавањем екстракта и шећера па се добијао: клакер, оранжада и кокта. Овим пићима су се пуниле мале флашице или литарске боце (као за киселу воду или вино) са специјалним затварачем (такозвани пивски затварач).
Сода вода је била јефтино пиће и користила се за уклањање симптома јаке киселине у стомаку, прављење шприцера итд. Сифонске боце су се користиле по више пута, и кад би се испразниле носиле се код содаџије на поновно пуњење.
У Мађарској је једно време постојала пракса пуњења сифонских боца код куће. Користили су се посебне металне боце које су у ручки имале лежиште са металном патроном са компресованим угљен-моноксидом. Сифон би се отворио, напунио водом, поново затворио а онда би се ушрафила метална патрона.
Локал или занатска радња где се производи и продаје сода вода се назива содара или содаџијска радња.