Средњосибирска висораван — разлика између измена
м уклоњена категорија Источни Сибир; додана категорија Сибир помоћу геџета [[Википедија:Ал… |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
Долинама Средњосибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. |
Долинама Средњосибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. |
||
У оквиру висоравни су налазишта [[ |
У оквиру висоравни су налазишта [[никл]]а, [[бакар|бакра]], руде [[гвожђе|гвожђа]], [[угаљ|угља]], [[графит]]а, [[кухињска со|соли]], [[нафта|нафте]] и [[природни гас|природног гаса]]. |
||
Реке са висоравни су у сливу [[ |
Реке са висоравни су у сливу [[Северни ледени океан|Арктичког океана]], од којих су највеће: [[Доња Тунгуска]], [[Поткамена Тунгуска]], [[Ангара]], [[Лена (река)|Лена]] и десне притоке [[Виљуј]], [[Хатанга]] и река [[Котуј]]. |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 11. мај 2015. у 18:07
Средњосибирска висораван (рус. Среднесибирское плоскогорье, јакут. Орто Сибиир хаптал хаиалаах сире) је висораван (плато) у источном делу Русије, тј. источном делу Сибира и простире се територијом Јакутије, Краснојарске Покрајине и Иркутске области.
Висораван је на југу омеђена планским венцом Источног Сајпана, те Прибајкалским и Забајкалским венцом планина. На западу, Западносибиром низијом (равницом), на северу Северносибирском низијом, а на истоку Средњојакутском низијом.
Код Средњосибирске висоравни се смењују широки појас висоравни (платоа) и гребена. Највећа висина је 1701 м (Плато Путорана).
Долинама Средњосибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса.
Реке са висоравни су у сливу Арктичког океана, од којих су највеће: Доња Тунгуска, Поткамена Тунгуска, Ангара, Лена и десне притоке Виљуј, Хатанга и река Котуј.
Спољашње везе
- (језик: руски) Среднесибирское плоскогорье в БСЭ