Стари двор — разлика између измена
→Галерија: fotografija |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
|референце = |
|референце = |
||
}} |
}} |
||
'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, на углу [[Улица |
'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, на углу [[Улица краља Милана (Београд)|Улице Краља Милана]] и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на [[Трг Николе Пашића]]. Двор, који је подигао краљ [[Милан Обреновић]] у периоду [[1881]]–[[1884]], је била резиденција краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] (у периоду [[1903]]–[[1921]]) и краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] ([[1921]]–[[1922]]), а данас је седиште [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]]. |
||
Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]] декорацијом пројектовао [[Александар Бугарски]].<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр. 228-229</ref> То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени до непрепознатљивости (''велико степениште'', ''Престона дворана'', и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила [[звезда петокрака]], која је током [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација 1996–1997.]] замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара. |
Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]] декорацијом пројектовао [[Александар Бугарски]].<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр. 228-229</ref> То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени до непрепознатљивости (''велико степениште'', ''Престона дворана'', и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила [[петокрака звезда|звезда петокрака]], која је током [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација 1996–1997.]] замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара. |
||
У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године [[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције. |
У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године [[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције. |
Верзија на датум 11. мај 2015. у 21:05
Стари двор | |
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића. | |
Информације
| |
---|---|
Локација | Београд, Србија |
Статус | завршена |
Саграђена | 1882-1884 |
Компаније
| |
Архитекта | Александар Бугарски |
Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице Краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Трг Николе Пашића. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, је била резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.
Ову је зграду у духу академизма и са ренесансном декорацијом пројектовао Александар Бугарски.[1] То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени до непрепознатљивости (велико степениште, Престона дворана, и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила звезда петокрака, која је током демонстрација 1996–1997. замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.
У овом Двору је била званична Краљевска Резиденција, али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде 1919. и 1920. године заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У овом Двору су приређивани званични пријеми и друге државне функције.
Сада је користи Скупштина града Београда.
Галерија
-
Разрушен југословенски краљевски Двор Бомбардовање Београда (1941)