Стари двор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 33: Ред 33:
|референце =
|референце =
}}
}}
'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, на углу [[Улица Краља Милана (Београд)|Улице Краља Милана]] и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на [[Трг Николе Пашића]]. Двор, који је подигао краљ [[Милан Обреновић]] у периоду [[1881]]–[[1884]], је била резиденција краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] (у периоду [[1903]]–[[1921]]) и краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] ([[1921]]–[[1922]]), а данас је седиште [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]].
'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, на углу [[Улица краља Милана (Београд)|Улице Краља Милана]] и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на [[Трг Николе Пашића]]. Двор, који је подигао краљ [[Милан Обреновић]] у периоду [[1881]]–[[1884]], је била резиденција краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] (у периоду [[1903]]–[[1921]]) и краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] ([[1921]]–[[1922]]), а данас је седиште [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]].


Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]] декорацијом пројектовао [[Александар Бугарски]].<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр. 228-229</ref> То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени до непрепознатљивости (''велико степениште'', ''Престона дворана'', и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила [[звезда петокрака]], која је током [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација 1996–1997.]] замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.
Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]] декорацијом пројектовао [[Александар Бугарски]].<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр. 228-229</ref> То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени до непрепознатљивости (''велико степениште'', ''Престона дворана'', и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила [[петокрака звезда|звезда петокрака]], која је током [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација 1996–1997.]] замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.


У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године [[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције.
У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године [[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције.

Верзија на датум 11. мај 2015. у 21:05

Стари двор
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1882-1884
Компаније
Архитекта Александар Бугарски

Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице Краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Трг Николе Пашића. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 18811884, је била резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 19031921) и краља Александра I (19211922), а данас је седиште Скупштине града Београда.

Ову је зграду у духу академизма и са ренесансном декорацијом пројектовао Александар Бугарски.[1] То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени до непрепознатљивости (велико степениште, Престона дворана, и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила звезда петокрака, која је током демонстрација 1996–1997. замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.

У овом Двору је била званична Краљевска Резиденција, али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде 1919. и 1920. године заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У овом Двору су приређивани званични пријеми и друге државне функције.

Сада је користи Скупштина града Београда.

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Бранко Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, издавачка агенција „Драганић“, Београд, 1994. године, стр. 228-229

Спољашње везе