Тресет — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
40 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:peat artisanal exploitation2.jpg|мини|150п|десно|Тресет]]
'''Тресет''' је врста [[тло|тла]] које настаје у [[влажним стаништима]] умереног [[клима|климатског појаса]], таложењем и делимичним распадањем [[биљке|биљног]] материјала. Велике наслаге тресета налазе се у [[Канада|Канади]], [[Кина|Кини]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Русија|Русији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
Тресет се користи као органско [[гориво]]. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања [[угаљ|угља]]. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су [[Финска]], [[Ирска]], [[Русија]] и [[Шведска]].
 
== Настанак ==
Стални вишак [[вода|воде]] из падавина или из подземних вода доводи до мањка [[кисеоник]]а у [[тло|земљишту]], што даље доводи до непотпуне разградње [[биљке|биљних]] остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште расте - уздиже се. Биљне заједнице које успевају у таквим условима називају се '''цретови''', а најважнију улогу у њима имају [[маховина|маховине]]. Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Спхагнум, који је по овом станишту добио назив махови тресетари.
 
За разлику од тресетишта, у [[мочвара]]ма потпуна засићеност водом није непрекидна. Повремено исушивање у мочварама резултује потпуном разградњом органских супстанци у [[хумус]].
Једним од најстаријих исушивања тресетишта може се сматрати исушивање [[Римски форум|Римског форума]]. На том месту раније се налазила [[мочвара]]. Подручје је исушено градњом Клака максиме ({{јез-лат|Cloaca Maxima}}), дела старе римске канализације.
 
Прво организовано култивисање тресетишта спроводили су [[Цистерцити]] још у раном [[средњи веквијек|средњем веку]], но исушивање је престало већ у касном [[средњи веквијек|средњем веку]], као једна од последица Тридесетогодишњег рата.
 
Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у [[20. век]]у великим [[мелиорација|мелиорацијским]] захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем [[20. век]]а и почетком [[21. век]]а раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.
256.125

измена

Мени за навигацију