Тресет — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:peat artisanal exploitation2.jpg|мини|150п|десно|Тресет]]
[[Датотека:peat artisanal exploitation2.jpg|мини|150п|десно|Тресет]]
'''Тресет''' је врста [[тло|тла]] које настаје у [[влажним стаништима]] умереног [[клима|климатског појаса]], таложењем и делимичним распадањем [[биљке|биљног]] материјала. Велике наслаге тресета налазе се у [[Канада|Канади]], [[Кина|Кини]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Русија|Русији]] и [[САД]].
'''Тресет''' је врста [[тло|тла]] које настаје у [[влажним стаништима]] умереног [[клима|климатског појаса]], таложењем и делимичним распадањем [[биљке|биљног]] материјала. Велике наслаге тресета налазе се у [[Канада|Канади]], [[Кина|Кини]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Русија|Русији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].


Тресет се користи као органско [[гориво]]. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања [[угаљ|угља]]. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су [[Финска]], [[Ирска]], [[Русија]] и [[Шведска]].
Тресет се користи као органско [[гориво]]. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања [[угаљ|угља]]. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су [[Финска]], [[Ирска]], [[Русија]] и [[Шведска]].


== Настанак ==
== Настанак ==
Стални вишак [[вода|воде]] из падавина или из подземних вода доводи до мањка [[кисеоник]]а у [[тло|земљишту]], што даље доводи до непотпуне разградње [[биљке|биљних]] остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште расте - уздиже се. Биљне заједнице које успевају у таквим условима називају се '''цретови''', а најважнију улогу у њима имају [[маховина|маховине]]. Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Спхагнум, који је по овом станишту добио назив махови тресетари.
Стални вишак [[вода|воде]] из падавина или из подземних вода доводи до мањка [[кисеоник]]а у [[тло|земљишту]], што даље доводи до непотпуне разградње [[биљке|биљних]] остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште расте - уздиже се. Биљне заједнице које успевају у таквим условима називају се '''цретови''', а најважнију улогу у њима имају [[маховине]]. Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Спхагнум, који је по овом станишту добио назив махови тресетари.


За разлику од тресетишта, у [[мочвара]]ма потпуна засићеност водом није непрекидна. Повремено исушивање у мочварама резултује потпуном разградњом органских супстанци у [[хумус]].
За разлику од тресетишта, у [[мочвара]]ма потпуна засићеност водом није непрекидна. Повремено исушивање у мочварама резултује потпуном разградњом органских супстанци у [[хумус]].
Ред 19: Ред 19:
Једним од најстаријих исушивања тресетишта може се сматрати исушивање [[Римски форум|Римског форума]]. На том месту раније се налазила [[мочвара]]. Подручје је исушено градњом Клака максиме ({{јез-лат|Cloaca Maxima}}), дела старе римске канализације.
Једним од најстаријих исушивања тресетишта може се сматрати исушивање [[Римски форум|Римског форума]]. На том месту раније се налазила [[мочвара]]. Подручје је исушено градњом Клака максиме ({{јез-лат|Cloaca Maxima}}), дела старе римске канализације.


Прво организовано култивисање тресетишта спроводили су [[Цистерцити]] још у раном [[средњи век|средњем веку]], но исушивање је престало већ у касном [[средњи век|средњем веку]], као једна од последица Тридесетогодишњег рата.
Прво организовано култивисање тресетишта спроводили су [[Цистерцити]] још у раном [[средњи вијек|средњем веку]], но исушивање је престало већ у касном [[средњи вијек|средњем веку]], као једна од последица Тридесетогодишњег рата.


Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у [[20. век]]у великим [[мелиорација|мелиорацијским]] захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем [[20. век]]а и почетком [[21. век]]а раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.
Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у [[20. век]]у великим [[мелиорација|мелиорацијским]] захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем [[20. век]]а и почетком [[21. век]]а раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.

Верзија на датум 12. мај 2015. у 19:59

Тресет

Тресет је врста тла које настаје у влажним стаништима умереног климатског појаса, таложењем и делимичним распадањем биљног материјала. Велике наслаге тресета налазе се у Канади, Кини, Индонезији, Русији и САД.

Тресет се користи као органско гориво. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања угља. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су Финска, Ирска, Русија и Шведска.

Настанак

Стални вишак воде из падавина или из подземних вода доводи до мањка кисеоника у земљишту, што даље доводи до непотпуне разградње биљних остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште расте - уздиже се. Биљне заједнице које успевају у таквим условима називају се цретови, а најважнију улогу у њима имају маховине. Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Спхагнум, који је по овом станишту добио назив махови тресетари.

За разлику од тресетишта, у мочварама потпуна засићеност водом није непрекидна. Повремено исушивање у мочварама резултује потпуном разградњом органских супстанци у хумус.

Распрострањеност

Погодни услови за настанак тресета налазе се свуда где постоји велика количина падавина: у Северној Америци, Северној Европи, северној и југоисточној Азији, у подручју амазонског базена... Ту су настала тресетишта с различитим врстама цретова, што зависи од састава подлоге и порекла воде која напаја тресетиште. Слојеви могу бити различитих дебљина а укупне површине тресетишта чине 4 милиона квадратних километара што је око 3% површине земљиног копна. Најбогатији тресетиштима су северни делови Русије, Аљаске и Канаде.

Експлоатација

Тресет је од давнина ископаван, сушен и коришћен као гориво.

Тресетишта се због повећане влажности не могу користити за пољопривреду. Но, одувек се радило на њиховој култивизацији, пре свега одводњавањем.

Једним од најстаријих исушивања тресетишта може се сматрати исушивање Римског форума. На том месту раније се налазила мочвара. Подручје је исушено градњом Клака максиме (лат. Cloaca Maxima), дела старе римске канализације.

Прво организовано култивисање тресетишта спроводили су Цистерцити још у раном средњем веку, но исушивање је престало већ у касном средњем веку, као једна од последица Тридесетогодишњег рата.

Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у 20. веку великим мелиорацијским захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем 20. века и почетком 21. века раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.

Спољашње везе