Фетална еритробластоза — разлика између измена

Фетална еритробластоза
Фетална еритробластоза
Латински	Erythroblastosis foetalis
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	педијатрија, immunohaematology
МКБ-10	P55
МКБ-9-CM	773
DiseasesDB	5545
MedlinePlus	001298
eMedicine	ped/959
Patient UK	[https://patient.info/doctor/haemolytic-disease-of-the-newborn haemolytic-disease-of-the-newborn Фетална еритробластоза]
MeSH	D004899
	[уреди на Википодацима]

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. мај 2015. у 00:49

Фетална еритробластоза (лат. Erythroblastosis foetalis) је болест фетуса и новорођенчета коју карактерише аглутинација и фагоцитоза еритроцита. У највећем броју случајева феталне еритробластозе, мајка је Rh-негативна а отац Rh-позитиван. Дете наследи од оца Rh-антиген који мајка нема, па је у организму мајке дошло до стварања анти-Rh аглутинина после излагања Rh-антигену фетуса. Затим, ови анти-Rh аглутинини (IgG-антитела) мајке дифундују кроз плаценту у фетус и узрокују аглутинацију еритроцита. Утврђено је да се фетусови еритроцити налазе у крвотоку мајке већ у првом тромесечју трудноће, али је та појава све израженија како трудноћа напредује. Највећа количина фетусове крви доспева у организам мајке током самог порођаја, па се у првој трудноћи изоимунизација дешава управо при порођају.

Учесталост болести

У организму Rh-негативне мајке која има прво Rh-позитивно дете обично се не створи довољно анти-Rh аглутинина да би они могли проузроковати неку штету. Утврђено је да је за изоимунизацију потребно да постоје трансплацентска крварења, која се јављају при порођају, због чега се ризик за настанак болести јавља тек у другој трудноћи. У случају другог по реду Rh-позитивног детета, око 3% такве деце показује неке знакове феталне еритробластозе; у случају трећег Rh-позитивног детета, око 10% деце испољава знакове те болести; са следећим трудноћама инциденција болести прогресивно расте. Од многобројних антигена еритроцита, ову болест најчешће изазива D-антиген. Иначе мајка се може имунизовати и пре прве трудноће добијањем крви са еритроцитима који садрже Rh-антиген који не постоји у њеној крви, а који постоји касније у крви фетуса.

Дејство антитела мајке на фетус

Пошто се анти-Rh антитела створе у организму мајке, она полако дифундују кроз плацентну мембрану у крв фетуса, па узрокују аглутинацију еритроцита фетуса. Аглутинирани еритроцити затим хемолизују ослобађајући хемоглобин у крв. Хемолиза почиње у четвртом или петом месецу трудноће. Макрофаги тада претварају хемоглобин у билирубин, што узрокује жутило коже (жутицу). Вероватно поменута антитела нападају и оштећују и неке друге ћелије у организму.

Клиничка слика

Новорођенче које има жутицу због еритробластозе обично је анемично кад се роди, а анти-Rh аглутинини мајке обично циркулишу у крви детета током 1 до 2 месеца после рођења, разарајући све више и више еритроцита. Хематопоезно ткиво детета покушава да надокнади хемолизоване еритроците. Јетра и слезина се знатно увећавају и производе еритроците. Због брзе продукције ћелија, многи незрели облици ћелија, укључујући многе еритробласте, улазе у циркулациони систем, а због њиховог присуства у крви болест се и зове Erythroblastosis foetalis. У зависности од концентрације антитела може настати и hydrops foetalis, што узрокује смрт фетуса.

Мада је тешка анемија у феталној еритробластози обично узрок смрти, многа деца која једва преживе анемију испољавају тешка психомоторна оштећења због високе концентрације билирубина (изнад 20 мг/дл), а нарочито је билирубин токсичан за сиву масу мозга и доводи до нуклеусног иктеруса (керниктеруса).

Лечење

Уобичајени терапијски поступак код феталне еритробластозе је замена крви новорођенчета Rh-негативном крвљу. Око 400 мл Rh-негативне крви се трансфундује у току 1,5 или више сати док се истовремено Rh-позитивна крв новорођенчета одстрањује. Овај поступак се може поновити неколико пута током првих неколико недеља живота, углавном да би се билирубин одржао на ниском нивоу и тако спречио развој керниктеруса. До времена када ће трасфундоване Rh-негативне ћелије бити замењене сопственим Rh-позитивним ћелијама детета, а за тај процес је потребно 6 или више недеља, анти-Rh аглутинини пореклом из мајке, већ ће бити разорени.

Спољашње везе

Geifman-Holtzman, O (1997). „Female allo-immunization with antibodies known to cause hemolytic disease”. Obstetrics and Gynecology. 89 (2): 272—275. ISSN 0029-7844. PMID 9015034. doi:10.1016/S0029-7844(96)00434-6. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
Mollison, PL (1997). Blood Transfusion in Clinical Medicine (10th изд.). Oxford, UK: Blackwell Science. ISBN 0-86542-881-6. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
Blood Groups and Red Cell Antigens: Hemolytic disease of the newborn

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 }}
-'''Фетална еритробластоза''' ({{јез-лат|Erythroblastosis foetalis}}) је [[болест]] [[фетус]]а и новорођенчета коју карактерише [[аглутинација]] и [[фагоцитоза]] [[еритроцити|еритроцита]]. У највећем броју случајева феталне еритробластозе, мајка је Rh-негативна а отац Rh-позитиван. Дете наследи од оца Rh-[[антиген]] који мајка нема, па је у организму мајке дошло до стварања анти-Rh аглутинина после излагања Rh-[[антиген]]у [[фетус]]а. Затим, ови анти-Rh аглутинини (IgG-[[антитела]]) мајке дифундују кроз [[плацента|плаценту]] у [[фетус]] и узрокују [[аглутинација|аглутинацију]] [[еритроцити|еритроцита]]. Утврђено је да се [[фетус]]ови [[еритроцити]] налазе у [[крвни систем|крвотоку]] мајке већ у првом тромесечју [[трудноћа|трудноће]], али је та појава све израженија како [[трудноћа]] напредује. Највећа количина [[фетус]]ове крви доспева у организам мајке током самог [[порођај]]а, па се у првој трудноћи [[изоимунизација]] дешава управо при [[порођај]]у.
+'''Фетална еритробластоза''' ({{јез-лат|Erythroblastosis foetalis}}) је [[болест]] [[фетус]]а и новорођенчета коју карактерише [[аглутинација]] и [[фагоцитоза]] [[црвена крвна зрнца|еритроцита]]. У највећем броју случајева феталне еритробластозе, мајка је Rh-негативна а отац Rh-позитиван. Дете наследи од оца Rh-[[антиген]] који мајка нема, па је у организму мајке дошло до стварања анти-Rh аглутинина после излагања Rh-[[антиген]]у [[фетус]]а. Затим, ови анти-Rh аглутинини (IgG-[[антитело|антитела]]) мајке дифундују кроз [[постељица|плаценту]] у [[фетус]] и узрокују [[аглутинација|аглутинацију]] [[црвена крвна зрнца|еритроцита]]. Утврђено је да се [[фетус]]ови [[црвена крвна зрнца|еритроцити]] налазе у [[крвни систем|крвотоку]] мајке већ у првом тромесечју [[трудноћа|трудноће]], али је та појава све израженија како [[трудноћа]] напредује. Највећа количина [[фетус]]ове крви доспева у организам мајке током самог [[порођај]]а, па се у првој трудноћи [[изоимунизација]] дешава управо при [[порођај]]у.
 == Учесталост болести ==
-У организму Rh-негативне мајке која има прво Rh-позитивно дете обично се не створи довољно анти-Rh аглутинина да би они могли проузроковати неку штету. Утврђено је да је за [[изоимунизација|изоимунизацију]] потребно да постоје трансплацентска крварења, која се јављају при [[порођај]]у, због чега се ризик за настанак болести јавља тек у другој [[трудноћа|трудноћи]]. У случају другог по реду Rh-позитивног детета, око 3% такве деце показује неке знакове феталне еритробластозе; у случају трећег Rh-позитивног детета, око 10% деце испољава знакове те [[болест]]и; са следећим [[трудноћа]]ма инциденција [[болест]]и прогресивно расте. Од многобројних [[антиген]]а [[еритроцити|еритроцита]], ову [[болест]] најчешће изазива D-антиген. Иначе мајка се може имунизовати и пре прве [[трудноћа|трудноће]] добијањем крви са [[еритроцити]]ма који садрже Rh-антиген који не постоји у њеној крви, а који постоји касније у крви [[фетус]]а.
+У организму Rh-негативне мајке која има прво Rh-позитивно дете обично се не створи довољно анти-Rh аглутинина да би они могли проузроковати неку штету. Утврђено је да је за [[изоимунизација|изоимунизацију]] потребно да постоје трансплацентска крварења, која се јављају при [[порођај]]у, због чега се ризик за настанак болести јавља тек у другој [[трудноћа|трудноћи]]. У случају другог по реду Rh-позитивног детета, око 3% такве деце показује неке знакове феталне еритробластозе; у случају трећег Rh-позитивног детета, око 10% деце испољава знакове те [[болест]]и; са следећим [[трудноћа]]ма инциденција [[болест]]и прогресивно расте. Од многобројних [[антиген]]а [[црвена крвна зрнца|еритроцита]], ову [[болест]] најчешће изазива D-антиген. Иначе мајка се може имунизовати и пре прве [[трудноћа|трудноће]] добијањем крви са [[црвена крвна зрнца|еритроцитима]] који садрже Rh-антиген који не постоји у њеној крви, а који постоји касније у крви [[фетус]]а.
 == Дејство антитела мајке на фетус ==
-Пошто се анти-Rh [[антитела]] створе у организму мајке, она полако дифундују кроз плацентну мембрану у крв [[фетус]]а, па узрокују [[аглутинација|аглутинацију]] [[еритроцити|еритроцита]] [[фетус]]а. Аглутинирани еритроцити затим хемолизују ослобађајући [[хемоглобин]] у крв. Хемолиза почиње у четвртом или петом месецу [[трудноћа|трудноће]]. [[Моноцити|Макрофаги]] тада претварају [[хемоглобин]] у [[билирубин]], што узрокује жутило коже (жутицу). Вероватно поменута антитела нападају и оштећују и неке друге ћелије у организму.
+Пошто се анти-Rh [[антитело|антитела]] створе у организму мајке, она полако дифундују кроз плацентну мембрану у крв [[фетус]]а, па узрокују [[аглутинација|аглутинацију]] [[црвена крвна зрнца|еритроцита]] [[фетус]]а. Аглутинирани еритроцити затим хемолизују ослобађајући [[хемоглобин]] у крв. Хемолиза почиње у четвртом или петом месецу [[трудноћа|трудноће]]. [[Моноцити|Макрофаги]] тада претварају [[хемоглобин]] у [[билирубин]], што узрокује жутило коже (жутицу). Вероватно поменута антитела нападају и оштећују и неке друге ћелије у организму.
 == Клиничка слика ==
-Новорођенче које има жутицу због еритробластозе обично је анемично кад се роди, а анти-Rh аглутинини мајке обично циркулишу у крви детета током 1 до 2 месеца после рођења, разарајући све више и више [[еритроцити|еритроцита]].
+Новорођенче које има жутицу због еритробластозе обично је анемично кад се роди, а анти-Rh аглутинини мајке обично циркулишу у крви детета током 1 до 2 месеца после рођења, разарајући све више и више [[црвена крвна зрнца|еритроцита]].
-[[Хематопоезно ткиво]] детета покушава да надокнади хемолизоване [[еритроцити|еритроците]]. [[Јетра]] и [[слезина]] се знатно увећавају и производе [[еритроцити|еритроците]]. Због брзе продукције ћелија, многи незрели облици ћелија, укључујући многе еритробласте, улазе у циркулациони систем, а због њиховог присуства у крви болест се и зове Erythroblastosis foetalis. У зависности од концентрације [[антитела]] може настати и hydrops foetalis, што узрокује смрт [[фетус]]а.
+[[Хематопоезно ткиво]] детета покушава да надокнади хемолизоване [[црвена крвна зрнца|еритроците]]. [[Јетра]] и [[слезина]] се знатно увећавају и производе [[црвена крвна зрнца|еритроците]]. Због брзе продукције ћелија, многи незрели облици ћелија, укључујући многе еритробласте, улазе у циркулациони систем, а због њиховог присуства у крви болест се и зове Erythroblastosis foetalis. У зависности од концентрације [[антитело|антитела]] може настати и hydrops foetalis, што узрокује смрт [[фетус]]а.
 Мада је тешка [[анемија]] у феталној еритробластози обично узрок смрти, многа деца која једва преживе [[анемија|анемију]] испољавају тешка психомоторна оштећења због високе концентрације [[билирубин]]а (изнад 20 мг/дл), а нарочито је [[билирубин]] токсичан за сиву масу [[мозак|мозга]] и доводи до нуклеусног иктеруса ([[керниктерус]]а).