Филарет Гранић — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
195 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија [[:Категорија:Доктори византологије|Доктори византолог…)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| пуно_име =
| датум_рођења = [[13. септембар]] [[1883]].
| место_рођења = [[Кикинда|Велика Кикинда]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| датум_смрти = [[3. фебруар]] [[1948]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
|поље =
|институција =
|напомене =
}}
'''Филарет Гранић''' ([[Кикинда|Велика Кикинда]], [[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
 
== Биографија ==
Рођен је у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]] као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
 
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]].
 
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[ВизантијаВизантијско царство|Византији]] и средњовековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
 
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.
256.125

измена

Мени за навигацију