Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена

Филарет Гранић
Филарет Гранић
	Филарет Гранић, српски византолог
Лични подаци
Датум рођења	13. септембар 1883.
Место рођења	Велика Кикинда, Аустроугарска
Датум смрти	3. фебруар 1948.
Место смрти	Београд, ФНРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. мај 2015. у 01:07

Филарет Гранић (Велика Кикинда, 13. септембар 1883 — Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.

Биографија

Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.

Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.

Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.

Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.

Литература

текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41.

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 | пуно_име            =
 | датум_рођења        = [[13. септембар]] [[1883]].
-| место_рођења        = [[Велика Кикинда]]
+| место_рођења        = [[Кикинда|Велика Кикинда]]
 | држава_рођења       = [[Аустроугарска]]
 | датум_смрти         = [[3. фебруар]] [[1948]].
 | место_смрти         = [[Београд]]
-| држава_смрти        = [[ФНРЈ]]
+| држава_смрти        = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
 |поље          =
 |институција   =
@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 |напомене      =
 }}
-'''Филарет Гранић''' ([[Велика Кикинда]], [[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
+'''Филарет Гранић''' ([[Кикинда|Велика Кикинда]], [[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
 == Биографија ==
-Рођен је у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]] као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
+Рођен је у [[Кикинда|Великој Кикинди]] као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
 Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]].
-Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњовековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]].
+Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византијско царство|Византији]] и средњовековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
 Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.