Чечево — разлика између измена

Координате: 42° 55′ 08″ С; 20° 36′ 24″ И / 42.9189° С; 20.6067° И / 42.9189; 20.6067
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 16: Ред 16:
|гдуж=20.6067
|гдуж=20.6067
}}
}}
'''Чечево''' је насеље у [[општина Зубин Поток|општини Зубин Поток]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чечево површине 1.612 ha. Историјски и географски припада [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]]. У турском катастарском попису- дефтеру из [[1455]]. године село је имало 10 српских кућа. [[Црква Свете Петке у Чечеву|Сеоска црква]] је посвећена [[Света Петка|Светој Петки]], а подигнута је 1938. године на темељима старије, веће и шире цркве, која је постојала још у [[14. век]]у. У средњем веку црква Св. Петке је имала велики углед код чечевског становништва, па је у случајевима спорова са [[Турци]]ма код ње сазиван народни збор виђенијих људи који је предлагао решење и споразуме. Насеље је испод планине [[Мокра Гора (планина)|Мокре Горе]] у сливу [[Чечевска река|Чечевске реке]], која извире у јаким млазевима испод Мокре Горе. Изнад Чечева је оштар планински врх Берим (1738 м). Засеоци су: Леповићи, Андрићи, Продановићи, Томашевићи, Ђукићи и Роглића Крај. Изградњом акумулације [[Газиводе (језеро)|Газиводе]] доњи део Чечевске реке је претворен у залив језера који долази скоро до села. У селу има доста трагова старијег становништва. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини брњачкој и 1912. године има 285 становника (заједно са засеоцима: Андрићи, Ђукићи, Леповићи и Продановићи).
'''Чечево''' је насеље у [[општина Зубин Поток|општини Зубин Поток]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чечево површине 1.612 ha. Историјски и географски припада [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]]. У турском катастарском попису- дефтеру из [[1455]]. године село је имало 10 српских кућа. [[Црква Свете Петке у Чечеву|Сеоска црква]] је посвећена [[Света Петка|Светој Петки]], а подигнута је 1938. године на темељима старије, веће и шире цркве, која је постојала још у [[14. век]]у. У средњем веку црква Св. Петке је имала велики углед код чечевског становништва, па је у случајевима спорова са [[Турци]]ма код ње сазиван народни збор виђенијих људи који је предлагао решење и споразуме. Насеље је испод планине [[Мокра Гора (планина)|Мокре Горе]] у сливу [[Чечевска река|Чечевске реке]], која извире у јаким млазевима испод Мокре Горе. Изнад Чечева је оштар планински врх Берим (1738 м). Засеоци су: Леповићи, Андрићи, Продановићи, Томашевићи, Ђукићи и Роглића Крај. Изградњом акумулације [[Газиводе (језеро)|Газиводе]] доњи део Чечевске реке је претворен у залив језера који долази скоро до села. У селу има доста трагова старијег становништва. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини брњачкој и 1912. године има 285 становника (заједно са засеоцима: Андрићи, Ђукићи, Леповићи и Продановићи).


==Демографија==
== Демографија ==


Насеље има [[Срби|српску]] етничку већину.
Насеље има [[Срби|српску]] етничку већину.
Ред 24: Ред 24:
Број становника на пописима:
Број становника на пописима:


* [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ |попис становништва 1948. године]]: 254
* [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ|попис становништва 1948. године]]: 254
* [[Попис становништва 1953. у ФНРЈ |попис становништва 1953. године]]: 273
* [[Попис становништва 1953. у ФНРЈ|попис становништва 1953. године]]: 273
* [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ |попис становништва 1961. године]]: 267
* [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ|попис становништва 1961. године]]: 267
* [[Попис становништва 1971. у СФРЈ |попис становништва 1971. године]]: 210
* [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|попис становништва 1971. године]]: 210
* [[Попис становништва 1981. у СФРЈ |попис становништва 1981. године]]: 186
* [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|попис становништва 1981. године]]: 186
* [[Попис становништва 1991. у Србији |попис становништва 1991. године]]: 117
* [[попис становништва 1991. у СФРЈ|попис становништва 1991. године]]: 117


{{Општина Зубин Поток}}
{{Општина Зубин Поток}}

[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]]
[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]]
[[Категорија:Општина Зубин Поток]]
[[Категорија:Општина Зубин Поток]]

Верзија на датум 16. мај 2015. у 01:37

Чечево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗубин Поток
УНМИКЗубин Поток
Становништво
 — 2011.Пад 30 (процена)
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 08″ С; 20° 36′ 24″ И / 42.9189° С; 20.6067° И / 42.9189; 20.6067
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина804 m
Чечево на карти Србије
Чечево
Чечево
Чечево на карти Србије

Чечево је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чечево површине 1.612 ha. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. У турском катастарском попису- дефтеру из 1455. године село је имало 10 српских кућа. Сеоска црква је посвећена Светој Петки, а подигнута је 1938. године на темељима старије, веће и шире цркве, која је постојала још у 14. веку. У средњем веку црква Св. Петке је имала велики углед код чечевског становништва, па је у случајевима спорова са Турцима код ње сазиван народни збор виђенијих људи који је предлагао решење и споразуме. Насеље је испод планине Мокре Горе у сливу Чечевске реке, која извире у јаким млазевима испод Мокре Горе. Изнад Чечева је оштар планински врх Берим (1738 м). Засеоци су: Леповићи, Андрићи, Продановићи, Томашевићи, Ђукићи и Роглића Крај. Изградњом акумулације Газиводе доњи део Чечевске реке је претворен у залив језера који долази скоро до села. У селу има доста трагова старијег становништва. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини брњачкој и 1912. године има 285 становника (заједно са засеоцима: Андрићи, Ђукићи, Леповићи и Продановићи).

Демографија

Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима: