256.125
измена
Број (граматика) — разлика између измена
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м |
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене) |
||
|
'''Број''' је у [[Граматика|граматици]] и [[Лингвистика|лингвистици]] особина која у већини језика карактерише [[
== Типови граматичког броја ==
Граматички број не одговара бројевима који описују прецизне математичке количине. У већини језика број описује неодређену количину. У већини савремених [[
* '''једнина''', означава јединку (предмет, особу) ;
* '''сингулатив''', означава јединку у ансамблу састављеном из више јединица ([[Бретонски језик|бретонски]], [[Арапски језик|арапски]]) ;
* '''[[
* '''триал''', означава тачно три јединке (може се наћи у неким аустралијским и [[
* '''квадриал''', означава тачно четири јединке (пример је језик [[сурсунга]] са [[Нова Ирска|Нове Ирске]]) ;
* '''паукал''', означава мали број јединки (у језицима [[варлпири]] и [[хопи]], у [[Арапски језик|арапском]] за поједине именице, такође у [[Руски језик|руском]] и [[Српски језик|српском]] за бројеве мање од пет) ;
Ниједан језик не користи све варијанте за изражавање множине. Језици се могу класификовати по карактеристичном систему граматичког броја :
* једнина ~ множина (француски, енглески, турски),
* једнина ~ дуал ~ множина (старогрчки, санскрит, словеначки),
* једнина ~ дуал ~ паукал ~ множина (хопи), итд.
Неки ретки језици, рецимо језик [[пираха]], не познају појам граматичког броја.
У другим случајевима, за означавање множине користе се [[аугментатив]]и (пример: [[хебрејски језик|хибру]]).
== Пребројиве и непребројиве именице ==
*** [[Арапски језик|арапски]] -{كِتَاب ''k<u>i</u>t<u>ā</u>b'' ~ كُتُب ''k<u>u</u>t<u>u</u>b''}- « књига/књиге » (такозвана „унутрашња множина“),
*** [[Језик фула|фула]] -{''<u>r</u>awaandu'' ~ ''<u>d</u>awaa<u>ɗi</u>''}- « пас/пси » (промена иницијалног сугласника и суфикса),
*** [[Албански језик|албански]] -{''murg'' [muɾg] ~ ''mur<u>gj</u>''}- « монах/монаси(s) » ([[палатализација у новоштокавским дијалектима|палатализација]] завршног сугласника),
*** [[Шкотски гелски језик|шкот.]] -{''m<u>a</u>c'' [maχk] ~ ''m<u>i</u>c'' [miçkʲ]}- « кћи/кћери »,
*** [[Енглески језик|енглески]] : ''m<u>a</u>n'' ~ ''m<u>e</u>n'' « човек/људи » ([[метафонија]]),
*** [[Немачки језик|немачки]] : ''V<u>a</u>ter'' ~ ''V<u>ä</u>ter'' « отац/очеви » ([[метафонија]]) ;
** супрафикси :
*** [[санскрт|санскрит]] -{''aśv<u>as</u>''}- (номинатив једнине) ~ -{''aśv<u>ās</u>''}- (номинатив множине) « коњ/коњи »,
*** [[Латински језик|латински]] -{''spirit<u>ŭs</u>''}- (номинатив једнине) ~ -{''spirit<u>ūs</u>''}- (номинатив множине) « дух(ови) »,
** дуплирање :
*** [[Сомалски језик|сомалски]] -{''buug'' ~ ''buug-<u>ag</u>''}- « књига/књиге » (дуплирање завршног слога),
*** [[Индонежански језик|индонежански]] -{''orang '' ~
*** [[наватл]] -{''coyôtl'' ~ ''côcoyoh''}- « којот(и) » (мења се и суфикс),
*** [[Јапански језик|јапански]] -{人 ''hito'' ~ 人人 ''hito-bito''}- « (једна) особа/свака особа » (ово није истинска множина, већ облик [[дистрибутив]]а). Овакви облици се срећу и у [[
*** [[клинасто писмо]] ; множина се може означити дуплирањем логограма.
* потпуна замена речи ; честа је у индоевропским језицима, посебно код заменица
** [[Старогрчки језик|старогрчки]] -{σύ ''sú''}- (номинатив једнине) ~ -{ἡμεῖς ''hêmeĩs''}- (номинатив множине) « ти/ви »,
** [[словенски језици]] : [[Пољски језик|пољски]] -{''człowiek'' ~ ''ludzie''}-, [[Горњолужичкосрпски језик|горњолуж.]] -{''čłowjek'' - ''ludźo''}-, [[Словеначки језик|словеначки]] -{''človek'' ~ ''ljudje''}-, [[Српски језик|српски]] ''човек'' - ''људи''
*** У [[Руски језик|руском језику]], термин може да варира у зависности од тога да ли је број који се на њега односи већи од четири:<br />Один '''год''' / два, три, четыре '''года''' / пять, шесть… '''<u>лет</u>''' /
<small>Треба приметити да у неким језицима облик можине изазива више од једне промене у речи : пример из немачког (књига/књиге):-{ ''Buch'' ~ ''B<u>ü</u>ch<u>er</u>''}-, користи симулфикс и суфикс.</small>
=== Слагање са бројем ===
У већини језика [[глагол]]и се слажу по броју, пример: {{јез-фр|je vois}} (ја видим), -{''nous voyons''}- (ми видимо). Слично се дешава са [[
Некада граматички број не одговара стварном броју. На пример, у старогрчком језику множина именица средњег рода се слагала са формом глагола у једнини. Форме заменица у множини могу имати функцију изражавања поштовања; разлика у обраћању: ти-Ви, обраћање краљевима у множини итд.
| |||