Пређи на садржај

Једро — разлика између измена

138 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| funkcija = складиштење информација, синтеза нуклеинских киселина
}}
Најупадљивија, велика [[органела]] еукариотских ћелија је '''једро'''. Сам назив - {{јез-лат|nucleus}} значи језгро - говори о значају једра за ћелију. У њему се налази [[ДНК]], у којој су ускладиштене информације о грађи и функционисању ћелије. Једро регулише све процесе у ћелији, у њему се обавља и синтеза ДНК ([[репликација ДНК|репликација]]) и свих врста РНК ([[транскрипција]]), као и дела [[протеин]]а ([[Транслација (генетика)|транслација]]). Ћелија најчешће има једно једро, мада има и оних са више једара (полинуклеарне ћелије), а и веома ретко ћелија без једра (такви су нпр. [[еритроцитцрвена крвна зрнца|еритроцити]]и скоро свих сисара).
 
== Грађа једра ==
Једро се састоји од једарног овоја ([[нуклеусниједарни овој|нуклеусног овоја]]) и једровог сока ([[нуклеоплазма|нуклеоплазме]]).
 
'''Нуклеусни овој''' је изграђен од две мембране: спољашње и унутрашње између којих се налази [[перинуклеарни простор]]. Спољашња мембрана се наставља на мембране гранулисаног [[ендоплазматични ретикулум|ендоплазматичног ретикулума]] и за њу су још везани и [[рибозомирибозом]]и. Унутрашња мембрана обавија нуклеоплазму и за њу су везани [[протеин]]и који учествују у репликацији. Нуклеарни омотач садржи отворе ([[једарне поре|нуклеусне поре]]) преко којих се обавља размена материја између нуклеоплазме и [[цитоплазма|цитоплазме]] ћелије. Преко њих у једро улазе различити [[јонијон]]и и [[протеин]]и који су неопходни за процесе репликације и транскрипције, а кроз поре излазе у цитоплазму [[транспортна РНК|тРНК]], [[иРНК]] као и подјединице рибозома. Број пора је променљив и зависи од активности ћелије – ћелије активне у процесима синтезе имају већи број пора. Сматра се да се њихов број по једном једру у ћелијама сисара креће између 3 000 и 5 000.
 
'''Нуклеоплазма''' је унутрашњост једра одвојена од цитоплазме унутрашњом једровом мембраном. У нуклеоплазми се налазе [[хромозом]]и – хроматин и [[једарце]] (''нуклеолус'').
== Састав хроматина (хромозома) ==
 
Хроматин се састоји од [[ДНК]], мале количине [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] и две врсте протеина: хистона и нехистонских протеина.
 
[[ХистониХистон]]и су базни протеини због присуства веће количине базних аминокиселина (највише [[лизин]]а и [[аргинин]]а). Разликују се '''пет класа''' (врста) '''хистона''' који се обележавају као''' Х1''', '''Х2А''', '''Х2Б''', '''Х3''' и '''Х4'''. Ови протеини су веома слични код различитих еукариотских организама, што значи да се током еволуције живог света нису много мењали па се за такве протеине каже да су конзервативни (очувани). Они су градивни протеини хроматина јер учествују у ''паковању'' ДНК, која се око њих намотава (као конац око калема) да би се огромна дужина ДНК могла да смести у сићушно једро. Зато се хроматин види као перласта структура, где су ''перле'', у ствари, ДНК намотана око хистона.
 
Телесна људска ћелија има 46 хромозома. Ако се измери укупна дужина ДНК у свим хромозома, добија се вредност од око 2-{m}-. Треба имати у виду да је пречник једра 5-10 микрометара. Можда ће још један пример то боље да илуструје: укупна дужина ДНК у свим ћелијама људског тела износи 2·10^{11} -{km}-, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца. Због тога ДНК мора да се намотава и на различите начине пакује.
Захваљујући томе што се лепо боје (хромос= боја; сома=тело), хромозоми се могу у одређеној фази деобе посматрати под светлосним микроскопом. Најбоље се уочавају за време [[метафаза|метафазе]] митозе па се називају '''метафазни хромозоми'''.
 
'''Број хромозома''' је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се [[кариотип]]. '''Телесне''' (соматске) '''ћелије''' имају [[диплоидан]] (грч. диплоос = двострук) број хромозома (обележава се као''' 2n'''). Диполоидан број представља две гарнитура хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца. (Ова дефиниција диплоидног броја хромозома не важи за [[полиплоидија|полиплоиднеполиплоид]]не организме, чије соматске ћелије могу имати више од две гарнитуре хромозома.) Хромозоми који су међусобно слични, а потичу из различитих гарнитура (један из мајчине, а други из очеве), се међусобно спарују градећи парове [[хомологи хромозоми|хомологих хромозома]]. Осим у телесним ћелијама диполоидан број хромозома се налази и у оплођеној јајној ћелији ([[зигот]]у). Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.
 
Полне ћелије или [[гамет]]и садрже упола мањи број хромозома у односу на телесне ћелије, назван [[хаплоидан]] (грч. хаплоос = једнострук) – обележен као n. Ако телесна ћелија има две, онда ће полна ћелија имати једну гарнитуру хромозома. Број хромозома у полним ћелијама човека је 23.
Сваки метафазни хромозом се састоји од две '''сестринске хроматиде''' и центромере (примарног сужења). Ове делове садрже сви хромозоми, док се само код неких јавља и секундарно сужење. Сестринске [[хроматиде]] се образују репликацијом ДНК тако да су потпуне једнаке (отуда назив сестринске), односно, садрже исте гене. Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул ДНК, а цео хромозом има два једнака молекула ДНК. Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде. '''Центромера''' усмерава кретање хромозома за време деобе. У области центромере налази се парна протеинска структура названа '''кинетохор''' (грч. кинетикос = покретно) за коју се везују влакна [[деобно вретено|деобног вретена]]. У пару хомологих хромозома се поред сестринских разликују и '''несестринске хроматиде'''. Хроматиде два хомолога хромозома су међусобно несестринске – нису једнаке по генима које садрже.
 
== Литература: ==
* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
256.125

измена