Скривеносеменице — разлика између измена

Magnoliophyta (скривеносеменице); Временски распон: касна Јура - данас
	цвет нарциса (монокотила)
	ружа (дикотила)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
традиционалне класе:
	Magnoliopsida - дикотиледоне биљке; Liliopsida - монокотиледоне биљке;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 26. мај 2015. у 15:16

Скривеносеменице (Magnoliophyta, Angiospermae) су највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода.

Опште карактеристике скривеносеменица

Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и паразитске и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.

Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица

Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода Креде, али се претпоставља да су оне постојале и раније, у Тријасу и Јури.

Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae). Основне разлике између ове две класе су:

карактеристика	дикотиледоне биљке	монокотиледоне биљке
број котиледона	2	1
број цветних делова	4-5	3
полен	у основи триколпатни	у основи моноколпатни
нерватура листа	мрежаста	паралелна (Lucna)
право секундарно дебљање	присутно	одсутно

Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета“ (енгл. paleotrees) и „старе зељасте биљке“ (енгл. paleoherbs). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне“ биљке (енгл. eudicots).

Системи класификације скривеносеменица

Cronquist (1981)
Takhtajan (1997)
APG (1998), APG II (2004)

Спољашње везе

Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. Botanical Journal of the Linnean Society 141: 399-436. Available online.
Angiosperms – Tree of Life Web Project
Cronquist, Arthur. (1981) An Integrated System of Classification of Flowering Plants. Columbia Univ. Press, New York.
Oldest Known Flowering Plants Identified By Genes, William J. Cromie, Harvard Gazette, December 16, 1999.
Stevens, P.F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website at Missouri Botanical Garden.
L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.
Angiosperms

@@ Ред 38: / Ред 38: @@
 | [[полен]] || у основи триколпатни || у основи моноколпатни
 |-
-| [[нерватура листа]] || мрежаста || паралелна
+| [[нерватура листа]] || мрежаста || паралелна (Lucna)
 |-
 | право секундарно дебљање || присутно || одсутно
@@ Ред 44: / Ред 44: @@
 |}
 Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије -{Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae}- и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета“ ({{јез-енгл|paleotrees}}) и „старе зељасте биљке“ ({{јез-енгл|paleoherbs}}). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне“ биљке ({{јез-енгл|eudicots}}).
 == Системи класификације скривеносеменица ==