Пређи на садржај

Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

нема резимеа измене
Сам народ очекивао је од Привременог народног представништва све. Пристизало је свакодневно безбројно молби у којима се тражила новчана помоћ, храна, лекови и безброј других најразличитијих ствари. Тако је Бокор Карољи из [[Суботица|Суботице]] тражио камен за прскање винограда, Јован Васић потпуковник у пензији молио је да се извиди зашто је пензионисан, Милка Миловановић из [[Лучина]] захтевала је успостављање јавне безбедности и сигурности, Драгиња Катић тражила је да је Скупштина ослободи неуредних кирајџија, Грујица Николић из [[Рушањ|Рушња]] тражио је да се поради код Духовног суда, да се бракови брже разводе (сличних молби има веома много), док се велики број грађана из Северне Далмације жалио на терор италијанских окупаторских власти и тражио што хитнију заштиту.
 
У оваквим часовима Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919, y [[Стари двор|згради старог Краљевског Двора]]. У Привремено народно представништво изабрали су своје делегате: Српска народна скупштина и остале народне представничке организације у ослобођеним крајевима, и то Народно веће у Загребу за Словенију, Хрватску, Славонију и Истру, Земаљска влада у Сплиту за Далмацију, Велика народна скупштина на Цетињу за Црну Гору, Народно веће у Сарајеву за Босну и Херцеговину и Војвођанска народна скупштина у Новом Саду. По броју посланика поједине покрајине у Привременом народном представништву биле су овако заступљене: Словенија са 32 посланика, Хрватска са Ријеком и Међумурјем 60, Истра 4, Војводина 24, Далмација 12, Босна и Херцеговина 42, Србија 84, Црна Гора 12, и Јужна Србија, после избора који су обављени 30 марта са 24 посланика. ПретседништвоПредседништво Хрватске сељачке пучке странке [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] обавестило је Привремено народно представништво да народни заступници (двојица) које је оно, по одлуци Народног већа у Загребу, требало да делегира, неће вршити свој мандат.
 
У присуству председника Министарског савета Стојана Протића, свих чланова владе, дипломатског кора и представника штампе, први претходни састанак Привременог народног представништва отворен је читањем указа о сазиву, што је извршио министар за припрему Уставотворне скупштине и изједначење закона др. [[Алберт Крамер]]. Место привременог председника заузео је по годинама најстарији посланик [[Глигорије Јефтановић]], стари политички борац из Босне, који је са неколико речи истакао значај тренутка када се у ослобођеној домовини састаје прво Народно представништво, предлажући истовремено да се у раду, до израде новог пословника, примењује закон о пословном реду у Српској народној скупштини. За привремене секретаре изабрани су [[Милутин Драговић]], др. [[Иван Новак]], др. [[Владимир Ћоровић]] и др. [[Јозе Ловренчић]]. Једини говорник на овој првој седници био је [[Живојин Рафајловић]], који је одао пошту сенима палих бораца за ослобођење и уједињење. Закључујућк седницу привремени председник Јефтановић предложио је да сви народни представници пођу у богомоље на благодарење.
По конституисању Верификационог одбора, седницама пленума до избора сталног председништва руководио је председник Верификационог одбора Драгутин Пећић. Верификациони одбор је већ 12 марта поднео Скупштини свој извештај у коме се констатује да је укупно расматрано 273 поднета пуномоћја и 26 жалби. Извештај је прво прочитан на [[српскохрватски језик|српско-хрватском језику]], a затим је председавајући наложио секретару да исти текст прочита и на [[словеначки језик|словеначком]]. Међутим је реч узео потпредседник владе др. [[Антон Корошец]], који је рекао:
 
{{цитат|Какор чујемо, се чита порочило Верификацијскега одбора туди в језику ки га говори наша мати. Кер па разумемо вси језик, в катерем је порочило сестављено, предлагам да се то не прочита ше в словенскем језику, ин просим господа претседникапредседника да благоволи читање по господу др. Лончарју уставити.}}
 
Сви представници поздравили су једнодушно ову изјаву др. Корошца.
 
На завршетку дискусије о извештају ПретседништвоПредседништво јe верификовало 258 мандата, a на наредној седници извршено јe полагање заклетве и избор сталног претседништвапредседништва Привременог народног представништва. За претседникапредседника, по споразуму група, изабран јe др. [[Драгољуб Павловић]], за потпретседникепотпредседнике др. [[Иван Рибар]] и др. [[Франц Јанковић]], a за секретаре [[Петар Јовановић (вишезначна одредница)|Петар Јовановић]], др. [[Јоца Манојловић]], др. [[Александар Мијовић]], [[Јосиф Бојиновић]], др. [[Иван Крниц]], др. [[Павле Пестотник]] и др. [[Драгутин Лончар]]. Захваљујући сe на поверењу претседникпредседник др. Павловић y своме говору осврнуо сe на све фазе борбе за ослобођење и уједињење, наглашавајући да Привремено народно представништво има да постави „прве погодбе националном јединству које, као и целокупан склоп државног живота, мора бити засновано на демократској основи". „.. .Наше национално уједињење, рекао јe др. Павловић, „постало јe демократским путем. Оно јe протест противу угњетавања народа, против потчињености народа a за право самоопредељења народа. Демократија ће изгладити разлике које јe дуга прошлост и хетерогена култура оставила међу нама. Она ће цементирати сва три племена y један народ, кога од сада очекује једна иста судбина y добру и y злу. Народно представништво отпочиње сада свој рад, отпочиње парламентарни живот y уједињеном нашем народу. Народно представништво ће успети да савлада заоставштине прошлости, као што ће успети да постави здраве и једре основе народног јединства".
 
Пошто су тако извршене све претходне припреме Прстолонаследник Регент [[Александар I Карађорђевић|Александар]], y име Краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I]], отворио јe [[16. март]]а 1919. Престоном Беседом седнице Привременог народног представништва. Овај чин извршен јe на веома свечан начин и y свечаној атмосфери. Прекидан честим одобравањем и аплаузом Престолонаследник Александар примио јe y самој дворани из руку министра претседникапредседника Стојана Протића Беседу y којој сe, између осталог, каже:
 
{{цитат|Господо народни представници, y име Његовог Величанства нашега Краља Петра I, поздрављам вас и преко вас цео наш народ, који ви данас представљате. Поздрављам сву браћу славнога имена српскога, хрватскога, словеначкога. Ја делим са свима вама неограничену радост што нас вишњи промисао удостоји доживети дан, када сe први пут y свом дугом историском животу узвисисмо својом свешћу до среће: да само на једном државном Сабору, y само једном Народном представништву, као независни господари своје судбине, започнемо племениту сарадњу Круне и Народа, на добро наше лепе уједињене Отаџбине и свих њених синова и кћери.}}