Ахмет Фетахагић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 26: Ред 26:
После пораза републиканских снага у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]], фебруара [[1939]]. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом [[југословени у Шпанском грађанском рату|добровољаца Југословена]], повукао у [[Француска|Француску]] и тамо био интерниран у [[концентрациони логор]], у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина [[Југословени|Југословена]], јавио за добровољан рад у [[Трећи рајх|Немачкој]], како би одатле партијским каналима дошао у [[Југославија|Југославију]].
После пораза републиканских снага у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]], фебруара [[1939]]. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом [[југословени у Шпанском грађанском рату|добровољаца Југословена]], повукао у [[Француска|Француску]] и тамо био интерниран у [[концентрациони логор]], у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина [[Југословени|Југословена]], јавио за добровољан рад у [[Трећи рајх|Немачкој]], како би одатле партијским каналима дошао у [[Југославија|Југославију]].


У лето [[1941]]. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. Током [[1941]], и до априла [[1942]]. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној [[Босна|Босни]]. Маја [[1943]]. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето [[1943]]. постављен је за начелника Штаба [[Девета крајишка ударна бригада|Девете крајишке ударне бригаде]].
У лето [[1941]]. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. Током 1941, и до априла [[1942]]. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној [[Босна|Босни]]. Маја [[1943]]. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба [[Девета крајишка ударна бригада|Девете крајишке ударне бригаде]].


Почетком маја [[1944]]. године постављен је за начелника Штаба [[20. далматинска дивизија НОВЈ|Двадесете далматинске дивизије]], а у јесен [[1944]]. за заменика команданта Унске оперативне групе [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог хрватског корпуса]], са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у [[Цазин]]ској крајини. Погинуо је у борбама с [[Трећи рајх|Немцима]] и [[Усташка војница|усташама]] код села [[Изачић]]а, у близини [[Бихаћ]]а, [[25. децембар|25. децембра]] [[1944]]. године.
Почетком маја [[1944]]. године постављен је за начелника Штаба [[20. далматинска дивизија НОВЈ|Двадесете далматинске дивизије]], а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог хрватског корпуса]], са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у [[Цазин]]ској крајини. Погинуо је у борбама с [[Трећи рајх|Немцима]] и [[Усташка војница|усташама]] код села [[Изачић]]а, у близини [[Бихаћ]]а, [[25. децембар|25. децембра]] 1944. године.


Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Врача, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]].
Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Врача, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]].


Одлуком [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[10. септембар|10. септембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
Одлуком [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[10. септембар|10. септембра]] 1944. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 9. јун 2015. у 05:57

ахмет фетахагић
Ахмет Фетахагић
Лични подаци
Датум рођења14. мај 1913.
Место рођењаЗавидовићи,  Аустроугарска
Датум смрти25. децембра 1944. (31 год.)
Место смртиИзачић, код Бихаћа,
Хрватска НД Хрватска
Професијастудент технике
Деловање
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
У току НОБзам. команданта Унске опер. групе
Четвртог хрватског корпуса
Херој
Народни херој од10. септембар 1944.

Ахмет Фетахагић (Завидовићи, 14. мај 1913 — Изачић, код Бихаћа, 25. децембра 1944), студент технике, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 14. маја 1913. године у Завидовићима. Потиче из радничке породице, његов отац Рамадан био је железничар. После завршене основне школе, похађао је гимназију у Сарајеву. Још као средњошколац, приступио је омладинском револуционарном покрету.

Техничке науке студирао је у Прагу. За време студија био је активан у студентском револуционарном покрету и 1937. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Исте године, у групи југословенских студената из Прага, отишао је у Шпанију и тамо у редовима Интернационалних бригада учествовао у одбрани шпанске републике.

На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - „Челик“. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин поручника. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније.

После пораза републиканских снага у Шпанском грађанском рату, фебруара 1939. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом добровољаца Југословена, повукао у Француску и тамо био интерниран у концентрациони логор, у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина Југословена, јавио за добровољан рад у Немачкој, како би одатле партијским каналима дошао у Југославију.

У лето 1941. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током 1941, и до априла 1942. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној Босни. Маја 1943. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба Девете крајишке ударне бригаде.

Почетком маја 1944. године постављен је за начелника Штаба Двадесете далматинске дивизије, а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса, са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у Цазинској крајини. Погинуо је у борбама с Немцима и усташама код села Изачића, у близини Бихаћа, 25. децембра 1944. године.

Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Врача, на Требевићу, код Сарајева.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 10. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ахмет_Фетахагић&oldid=11065510”