Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 11. јун 2015. у 13:08

Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду.
Датум уноса: јануар—децембар 2015.

Библиотека "Љубомир Ненадовић" је матична библитека за општине Уб, Љиг, Лајковац, Мионица и Осечина. Основана је крајем 1868.год. као Читаоница ваљевска.

Историја

Oдмах на свом почетку имала је веома живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Нажалост, активност Читаонице је прекинута 1878.год. због Српско-бугарског рата и обновљена је 1907.год. оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене, велелепне зграде Ваљевске гимназије. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига ^[1].

Матичност

Библиотеке Колубарског округа

Народна библиотека Осечина
Градска библиотека Лајковац
Народна библиотека "Милован "Глишић" Мионица
Градска библиотека "Божидар Кнежевић" Уб
Градска библиотека Љиг

Одељења

Манифестације

Двориште ^[2]
Десанкини мајски разговори
Књижевна награда "Љубомир П. Ненадовић"

Референце

Спољашње везе

[1] Матична библиотека Ваљево

[2] Матична библиотека Ваљево

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{ВикиБиб2015}}
-Библиотека је oснована крајем [[1868]].год. као Читаоница ваљевска.
+Библиотека "Љубомир Ненадовић" је матична библитека за општине Уб, Љиг, Лајковац, Мионица и Осечина. Основана је крајем [[1868]].год. као Читаоница ваљевска.
 == Историја ==
 Oдмах на свом почетку имала је веома живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у  Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Нажалост, активност Читаонице је прекинута [[1878]].год. због Српско-бугарског рата и обновљена је [[1907]].год. оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене, велелепне зграде [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]]. Зна се да је  имала фонд од преко 2.000 књига <ref>[http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs/istorijat.htm Матична библиотека Ваљево]</ref>.