Нинослав Шибалић — разлика између измена
Нова страница: {{рут}} {{Биографија | име = Нинослав | презиме = Шибалић | слика = | ширина… |
м додана категорија Српски есејисти помоћу справице HotCat |
||
Ред 71: | Ред 71: | ||
[[Категорија:Српски сценаристи стрипа]] |
[[Категорија:Српски сценаристи стрипа]] |
||
[[Категорија:Политикин Забавник]] |
[[Категорија:Политикин Забавник]] |
||
[[Категорија:Српски есејисти]] |
Верзија на датум 19. јун 2015. у 18:57
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Нинослав Шибалић | |
---|---|
Датум рођења | 1939. |
Место рођења | Мостар, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 3. март 2004. |
Место смрти | Београд, Србија |
Нинослав Шибалић (Мостар, 1939. — Београд, 3. март 2004) био је српски сликар, карикатуриста, писац, сценариста и драматург. Између осталог био је и први сценариста стрипа „Диканове авантуре“.
Биографија
Рођен 1939. године у Мостару. Дипломирао је на Академији примењених уметности у Београду, где је наставио да живи и ради. Велики део стваралаштва посветио је графичком обликовању, карикатури и илустрацији. Као сликар, излагао је самостално десетак пута у Београду, Алкмару, Ротердаму и Келну, као и на стотинак колективних изложби.
Такође, бавио се и писањем. Писао је биографије познатих сликара, стручне прилоге о дизајну, хумореске и комедије које су извођене на радио–програму. Аутор је и књиге хумористичких записа До... (Београд, 1997).
Приликом прављења стрипа „Диканове авантуре“ у Политикином Забавнику 1969. године, управо је Нинослав Шибалић био тај који је спојио свог колегу са Академије примењених уметности, цртача Лазу Средановића, са уредником и косценаристом Николом Лекићем. Осим тога, прва Диканова прича, „Буздованске игре“, написана је заједничким радом Шибалића и Лекића.
Занимљиво је да је, као конструктор разбоја са отвореним ничаницама, Шибалић добио Златну значку Удружења београдских проналазача.
Међу колегама је био вишеструко цењен:
Када су објављене прве карикатуре Нинослава Шибалића, оне су представљале велико освежење у тој журналистичко–уметничкој дисциплини и то како по графичком изразу, тако и по идејама. Свој неспорни таленат Шибалић је потврдио и у књизи Карикатуре (Београд, 1968), али је касније, на жалост, прилично маргинализовао своје активности као хумористичког цртача. Био је члан УЛУПУДС, али је много поноснији био на своје чланство у неформалној[1] Чубурској академији наука.
— Ин мемориам Нинославу Шибалићу, Ликовни живот, Земун, 2004.
Нинослав Шибалић је преминуо 3. марта 2004. године. Сахрањен је 5. марта на Централном гробљу у Београду.[2]
Дела
Књиге
- Шибалић, Нинослав. Карикатуре, Београд, 1968.
- Шибалић, Нинослав. До..., хумористички записи, самиздат, Београд, 1997.
- Средановић, Лазо, Никола Лекић, Нинослав Шибалић и Миленко Матицки. Дикан, књ. 1 (1969-1971), „Еверест Медиа“, Београд, 2013.
Изложбе
- Самосталне изложбе
- Цртани хумор : Слободан Јовић-Ети, Александар-Alex Пајванчић, Нинослав Шибалић, Галерија културног центра Београда, 1966.
- Нинослав Шибалић: гвашеви, Галерија „Веселин Маслеша“, Београд, 28. октобар - 6. новембар 1974.
- ...и још десетак у Алкмару, Ротердаму и Келну.
- Заједничке изложбе
- Шибалић, Нинослав и др. Карикатура 71 : Салон Музеја примењене уметности, Београд, 1-18. септембар 1971 = Gallery of the Museum of Applied Arts, exhibition of 1-18. september 1971, Belgrade
- Карикатура и телевизија '1984 (карикатуристи - чланови Улупудс-а), Галерија Дома културе Студентски град, Београд, 4-12. 10. 1984.[3]
- ...и на стотинак других изложби.
Референце
- ^ „Чубурска академија наука расписала конкурс за избор глупости миленијума: Паметна, интелигентна, школована интелектуалка“, Глас јавности, Београд, 10. септембар 1999. 15:09
- ^ У Политици од 13. марта 2004. објављена је цртица Милорада Ћириловића о инциденту на сахрани Нинослава Шибалића.
- ^ На изложби Карикатура и телевизија 1984 учествовали су: Драгутин Милановић, Јован Прокопљевић, Јован Самарџић, Дејан Патаковић, Александар Клас, Паја Станковић, Драган Руменчић, Никола Рудић, Југослав Влаховић, Ранко Гузина, Петар Кораксић, Недељко Убовић, Бранко Цонић, Богдан Јовановић, Зоран Јовановић, Милан Станковић, Драгољуб Анђелковић, Остоја Балкански, Миленко Косановић и Нинослав Шибалић.