Разговор с корисником:CarRadovan

Добро дошли	Добродошлица
Помоћ	Здраво, добро дошли на Википедију на српском језику! Захваљујемо на учешћу у пројекту. Википедија је енциклопедија на интернету коју свако може уређивати. Одвојите мало времена да бисте проучили основна начела и сазнали шта Википедија није. Дугме за аутоматско потписивање На страницама за разговор потписујте се додавањем четирију тилди (~~~~). То можете учинити кликом на дугме које се налази изнад оквира за уређивање. Препоручујемо да прочитате смерницу о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом. Није допуштено мешање писама и изговора у једном чланку. Текстови писани без дијакритичких знакова биће уклоњени без одлагања. If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!
Упутства
Пет стубова
Ауторска права
Речник

Надамо се да ћете уживати доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Ако имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој подстраници Трга. Такође, можете поставити питање свом ментору. Пријатан боравак! micki 14:05, 22. јануар 2013. (CET)

Brisanje članka

Zašto si obrisao izmene mog članka o kulturi Srbije? Toliko sam se mučio oko njega a informacije su iz pouzdanih primera. --Разговор са корисником:Veljko sa Zabjela

Brisanje članaka

Ne mogu da vršim brisanje jer nisam administator. Ako ima neki članak za pothitno brisanje obeleži ga ovim šablonom i administratori će ga obrisati kad ga vide. --نوفاك اتشمان‎ 22:39, 25. април 2013. (CEST)

Лаос

Нисам успео наћи потврду у литератури, али бих рекао да је Лаос - Лаошанин - лаоски (по узору на Тексас - Тексашанин - тексаски).

--Sly-ah (разговор) 06:33, 7. фебруар 2014. (CET)

Генетика

Сајт који сам користио је кредибилан и слаже се са другим изворима које сам видео. Колико знам, тај научни рат о коме причаш се углавном води око дефиниције етничке припадности носилаца појединих хаплогрупа, али заступљеност одређених хаплогрупа у одређеним државама генерално није спорна. Поменути сајт само говори колико је која хаплогрупа заступљена у којој држави без покушаја да дефинише етничко порекло носилаца одређене хаплогрупе. PANONIAN (разговор) 23:25, 14. фебруар 2014. (CET)

Avganistan

Gde? -- Bojan  Razgovor  11:17, 29. март 2014. (CET)

Поздрав колега Рашо! --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:13, 2. април 2014. (CEST)

Da, apsolutna istina --Soundwaweserb (разговор) 03:25, 4. април 2014. (CEST)

E care svaka čast za članak, ali postoji i ovaj Zemlja (država). Da li su oni isti ili ne, mislim na temu? Tvoj je bolji sto puta.--Soundwaweserb (разговор) 23:32, 4. април 2014. (CEST)

Ok, trebalo bi tako uraditi, i napraviti preusmerenje od onog ka tvom, jer tvoj članak je neuporedivo bolji i sadržajniji.--Soundwaweserb (разговор) 23:41, 4. април 2014. (CEST)

  Урађено sad je super i dodao sam nešto iz onog prethodnog članka, pogledaj ako može još nešto da se ubaci i iskoristi. Ima u istoriji izmena. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 4. април 2014. (CEST)

U pravu si, ima brate mnogo dokonih ljudi, samo gledaju da poremete nešto i podmetnu nogu. Ali, ne brini i ne obaziri se, samo nastavi da radiš kao do sada. Ne smeju da diraju onako dobre članke koje radiš --Soundwaweserb (разговор) 23:57, 4. април 2014. (CEST)

Извини случајно сам кликнуо и вратио --Mstudiodf (разговор) 22:09, 11. април 2014. (CEST)

Народи

Извини што касним са одговором. Пази, називи народа (конкретно у Кини) излазе поприлично изван оквира саме транскрипције и задире у подручје општих правописних правила. Сумњам да се Правопис бави називима народа као што су Чуенг (или Цуенг), па би било добро да ви географи (односно, сви они који се баве тим чланцима) постигнете неки консензус у вези са тим проблемом , при чему би основа за договор, уз Правопис, била и одговарајућа географска литература на српском.

--Sly-ah (разговор) 08:51, 20. април 2014. (CEST)

Аваз

Поздрав. Мислим да та формулација „живе у Републици Српској“ може стајати док не добијемо коначне резултате. Наравно да није сасвим прецизна, јер се ради о обичном новинском чланку, а не о публикацији статистичког завода, па самим тим и немамо методолошка појашњења која би разјаснила да ли се ради о броју стално настањених становника или о броју пописаних лица.--Слободни умјетник 20:46, 3. мај 2014. (CEST)

Погледао сам сад мало детаљније те авазове "резултате". Кад саберемо све нације добијемо тачан број пописаних лица, па се може закључити да се подаци односе на то, али упадају у око неке округле бројке у чланку, па бих прије рекао да се ради о грубим процјенама резултата, него о неким конкретним резултатима. У сваком случају се ради о прилично непоузданом извору за енциклопедију..--Слободни умјетник 21:56, 3. мај 2014. (CEST)

Здраво. Аваз по мени не може уопште бити релевантан извор када је ријеч о овом питању. Уопште, БиХ се двадесет година не води никаквим пописом који приказује реално стање па не треба ни српска википедија да жури и да енциклопедијски утврђује колико РС има становника на основу рекла-казала чланка у Авазу. Сам попис ће до коначних резултата бити обавијен велом контроверзи, па можда и након коначнице, тако да не видим зашто би се ми упуштали у вјеродостојност новина писаних на основу фамозних добро обавијештених извора. Жељко Тодоровић (разговор) 19:16, 4. мај 2014. (CEST) с. р.

Попис

...и јесте број пописаних лица, домаћинстава и станова тако да не видим ништа спорно у томе што предлажеш. То и не треба бити предлог већ логика. А ове напомене у вези са контроверзама такође се могу додати будући да није ријеч о коначним резултатима, већ процјенама и нагађањима који посебно у БиХ не могу бити материјал за озбиљну енциклопедију. Жељко Тодоровић (разговор) 19:48, 4. мај 2014. (CEST) с. р.

Ja to nisam video, stvarno je veliki bezobrazluk ko god da je to uradio. I ne samo to, takve stvari su neistinite i netačne, to je provokacija. Molim te zameni sa ispravnom mapom ili ostavi meni link pa ću zameniti kad budem stigao. U svakom slučaju slobodno zameni. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 21:33, 5. мај 2014. (CEST)

Sad je sve u redu, gledaj Ваљево, mapa je u redu. Ubuduće slobodno odmah poništavaj takve zlonamerne izmene.--Soundwaweserb (разговор) 21:41, 5. мај 2014. (CEST)

Ne znam, kod mene je sve u redu i stoji slika sa Kosovom i Metohijom u svakom gradu. Pokušaj da očistiš keš ili klikni na karticu uredi i odmah klikni na sačuvaj stranicu, da vidiš da li je sve OK. Možda je do tvog kompa, jer kod mene je sve u redu.--Soundwaweserb (разговор) 21:48, 5. мај 2014. (CEST)

Onda je neka greška u pitanju, ja koji god grad da ukucam u Srbiji pokazuje mi i Vojvodinu i Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. Očistio sam keš i opet je isto sve u redu. Ne znam stvarno šta je problem.--Soundwaweserb (разговор) 21:57, 5. мај 2014. (CEST)

Извињавам се што се мешам и код мене је све у реду са мапом.--Drazetad (разговор) 22:04, 5. мај 2014. (CEST)

Revertovao sam ja na ostavi i vratio na ispravno stanje. U pravu si naš stari poznanik Dennis opet tera neku svoju politiku. Pogledaj da li je sad u redu. Hvala što si obavestio i sledeći put ćemo da vraćamo ako nastavi.--Soundwaweserb (разговор) 22:09, 5. мај 2014. (CEST)

Nema na čemu, ali nastaviće taj da vandališe i možda opet uradi nešto slično. Ako se to desi, ovde imaš na ostavi tu mapu i revertuj ili obavesti nekog ovde da vrati njegove vandalizme.--Soundwaweserb (разговор) 22:14, 5. мај 2014. (CEST)

[1] Da li možeš da popraviš ovo preusmerenje koje si napravio? --Kolega2357 Razgovor 00:20, 6. мај 2014. (CEST)

Требало је да преименујеш чланак. Онако је остала црвена веза. -- Bojan  Razgovor  12:31, 6. мај 2014. (CEST)

Да пробамо поново: Требало је да преименујеш чланак Сет (Библија) на Сит (Библија), јер преусмерење Сит (библијски) не постоји. -- Bojan  Razgovor  12:38, 6. мај 2014. (CEST)

[2] Nemoj koristiti ovakav rečnik. --Kolega2357 Razgovor 12:57, 6. мај 2014. (CEST)

Ne mogu, zakljucaoje posto se umesao u rat izmena. -- Bojan  Razgovor  12:58, 6. мај 2014. (CEST)

Slažem se sa tobom kao što si sve rekao ali posle svega ćeš ti da ispadneš nacionalista i ne znam šta već drugo. Njima na Commonsu ne treba puno da blokiraju svoje neistomišljenike. --Kolega2357 Razgovor 13:13, 6. мај 2014. (CEST)

Da li možeš da navedeš linkove članku? --Kolega2357 Razgovor 15:48, 6. мај 2014. (CEST)

Da dovoljne su knjige svakako. --Kolega2357 Razgovor 15:58, 6. мај 2014. (CEST)

Šta ti bi da Galiciju premestiš na Galisiju Kakva bre Galisija, nismo mi Španci pa da po izgovoru prenosiš, niti je reč o relativno slabo poznatom pojmu. Poreklo toponima je latinsko i kod nas je oduvek bila Galicija, ne znam samo gde nađe ovu verziju! Molim te da se za ubuduće uzdržavaš od sličnih egzibicija bez da prethodno ili na stranici za razgovor ili na pravopisnom trgu diskutuješ o tome --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:13, 6. мај 2014. (CEST)

A ta Galicija na zapadu Ukrajine je dobila ime kako? ;) Takve stvari se usaglašavaju sa zajednicom a ne sa pojedincem. I veruj mi kao neko kome je geografija profesija vrlo dobro znam bar te krupnije entitete. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:48, 6. мај 2014. (CEST)

Свакако само прва реч великим почетним словом. Они нису међународно призната држава, већ само једна организација са већим ингеренцијама.

--Sly-ah (разговор) 16:29, 7. мај 2014. (CEST)

Mapa Srbije

Sad sam video tvoju poruku, bio sam zauzet pa nisam mogao odgovoriti ranije. To je veliki problem, onaj je zaključao sliku i ne može da se revertuje više. Ja ne mogu ništa, a naši administratori ne reaguju, nemoćan sam da u ovom trenutku bilo šta učinim pošto nisam administrator (a možda ni oni ne mogu da urade po tom pitanju ništa). Jednostavno silom su ostavili onakvu mapu, jedino je moguće poslati neku ovde i ne slati na ostavu, koja bi bila samo na ovom projektu.--Soundwaweserb (разговор) 16:52, 7. мај 2014. (CEST)

Već postoji članak o tom gradu — Зеленогорск. Ako hoćeš dopuni ga, a ono može biti preusmerenje. Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 22:57, 12. мај 2014. (CEST)

Postoji Care srpski sine, još jedan grad u Rusiji sa istim imenom ru:Зеленогорск (Санкт-Петербург), ali taj grad je kod Sankt Peterburga i nije u Krasnojarskom kraju? Isti je kao i onaj koji si ti uradio sa ovim — Зеленогорск. Identični su.--Soundwaweserb (разговор) 23:13, 12. мај 2014. (CEST)

Ne znam srpski sine iz naše Repulike Srpske i slavne srpske Crne Gore, možda je bolje da ono što si započeo bude preusmerenje jer je onaj stariji. Hoćeš da ja to uredim kako mislim da treba?--Soundwaweserb (разговор) 23:23, 12. мај 2014. (CEST)

Setio sam se ove pesme [3] Kralju Pero srpski sine, mnogo dobra srpska pesma, zato te tako zovem --Soundwaweserb (разговор) 23:28, 12. мај 2014. (CEST)

Nije mi problem, ali nisi mi poslao mejl, ne znam šta da ti odgovorim?--Soundwaweserb (разговор) 23:48, 12. мај 2014. (CEST)

Kad uđeš na moju stranicu za razgovor, klikni na ono Пошаљи е-поруку i možeš mi slati poruke preko vikipedijinog sistema.--Soundwaweserb (разговор) 23:58, 12. мај 2014. (CEST)

Dobro, pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 00:00, 13. мај 2014. (CEST)

Правопис

Већину одговора на она питања можеш наћи у Правопису који, опет, можеш лако скинути са интернета. Што се тиче Покрајине/Краја, у језичком приручнику Слово о језику, аутора Чупића, Фекетеа и Терзића, из 1996. у издању београдског Партенона, на страни 90, у чланку Крај, Богдан Терзић пише: ... Наведене руске административни-територијалне јединице ("крајеви") код нас ће се звати Ставропољска Покрајина, Краснојарска Покрајина и Приморска Покрајина..."

Поводом овога сам питао и И. Клајна за мишљење, и он ми је одговорио да нема разлога да се не верује Богдану Терзићу.

--Sly-ah (разговор) 07:28, 13. мај 2014. (CEST)

Поздрав Царе. Видим пишеш о руским градовима, свака част, пошто нам је Русија ионако никако обрађена (посебно азијски део). Насеља са статусом посёлок городского типа означавај као варошице, јер код њих је то административни статус насеља, а није базирано на величини, док је город град (то знаш). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:32, 13. мај 2014. (CEST)

Uvek kada pišeš neki članak prvo proveri da se već ne nalazi na našoj viki pod nekim malo drugačijim imenom. Odeš na drugu vikipediju gde već ima taj članak i vidiš da li ima tamo desno u jezicima deo sa srpskim. ako je neko ime pogrešno naravno da ga možeš ispraviti (ako si sto posto siguran u grešku), a ne kao sa Galisijom koja je baš arhaizam kao i Los Anđelos --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:31, 13. мај 2014. (CEST)

Ах..... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:17, 14. мај 2014. (CEST)

По правопису би све требало да се пише велики словом (изузев везника, мислим када је реч о административним јединицама). Значи Савеза Република Немачка, Северозападне Територије, Острво Принца Алберта, Сао Томе и Принципе, Свети Китс и Невис, Аутономна Покрајина Војводина ...... Е сад имамо много случајева када то није написано како треба, што не значи да не треба да се исправи --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:07, 16. мај 2014. (CEST)

Hvala na pitanju Care, dobro je stanje, nisam imao većih problema osim što sam izbacivao vodu iz podruma. Živim u okolini Beograda (u onom delu gde nije bilo toliko puno problema). Kakvo je stanje kod tebe, jel sve OK? Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 19:18, 17. мај 2014. (CEST)

Турски генералштаб?

Јеси ли ти сигуран када вршиш та преусмјеравања? Не знам за то Република Турска или Турска Република, али када сам писао о Генералштабу Турске чини ми се да је његов назив такав управо зато што је тај орган и његов начелник не само стручно тијело (као у Србији и многим другим земљама), него и носилац уставне власти у одређеним ситуацијама. Налази се пети у редослиједу након шефа државе, владе итд. Све у свему, ради се не само о тијелу Турских оружаних снага (као што је то Генералштаб Војске Србије) него о уставном тијелу турске државе (стога је Генералштаб Турске), а све то у складу са секуларном доктрином и посебним мјестом војске у том систему. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:57, 17. мај 2014. (CEST) с. р.

Нема везе ко је писао чланке. Ако већ знаш да је грешка писати Република Турска, нећу у то улазити јер немам о томе нарочитог знања. А што се тиче овог генералштаба, видим на тим референцама које си ми дао да стоји да је то Генералштаб Турских оружаних снага, али такође знам и за неке референце гдје се спомиње Генералштаб Турске Републике. Тако да не бих знао поуздано прави карактер тог двојног наименовања, тј. не посједујем сада неку званичну референцу која би ме стопостотно убиједила у једно или друго. Немам сада те материјале код себе, али сјећам се да сам читао да му је назив специфичан јер је ријеч о државном тијелу, не само стручном. Сада, колико је и то мишљење поуздано доста је упитно, можда је био само став не и пропис. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:36, 17. мај 2014. (CEST) с. р.

Да, и ја сам помислио да је ријеч о промјени назива у склопу тог смањења улоге војске и њеног удаљавања од државне власти. Немам званичних података о томе тако да не могу ништа конкретно рећи, нека стоји овај назив који си сада ставио и то је то што се мене тиче. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:50, 17. мај 2014. (CEST) с. р.

Video sam! Šta reći, veliki čovek, pravi je predstavnik svog naroda Đoković!--Soundwaweserb (разговор) 00:15, 18. мај 2014. (CEST)

Хвала Рашо на питању. Конкретно код нас у Градишци је било знатно мање, међутим река Сава и даље расте и данас је дошла до 8 метара, свега 5 степеница до врха кеја у граду. Ипак веле да не очекују поплаве, видећемо шта ће бити. Ја сам задња три дана нон стоп вани са екипом Црвеног крста, ишли смо у бањалуку, Србац, Прњавор и Добој. Добој изгледа сабласно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:03, 19. мај 2014. (CEST)

Свака част, тако и треба. Поносан сам на све ове људе овде на овом нашем Балкану, доказали смо људскост и слогу и у оваквим догађајима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:26, 19. мај 2014. (CEST)

E-mail

Da li možeš da mi se javiš na email? --Kolega2357 Razgovor 22:48, 19. мај 2014. (CEST)

Otkud znam. Neko kome smeta zastarelost podataka. Jos samo da reference prebacuje -- Bojan  Razgovor  12:21, 20. мај 2014. (CEST)

Nije. Domaci je. -- Bojan  Razgovor  12:29, 20. мај 2014. (CEST)

Свети дух

Правопис каже Свети дух или Дух свети. Немој мијењати у неисправан облик. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:48, 26. мај 2014. (CEST) с. р.

Правопис српскога језика, 2010. Раније се писало нпр. Света тројица, свети Петар Цетињски, свети апостол Лука... Данас је то исправљено на Света Тројица, Свети Петар Цетињски, Свети апостол Лука... Код Светог духа (Духа светог) није дошло до промјене вјероватно у вези са значењем и употребом појма дух, како и у религији (ипостасна природа) тако и ван ње. Тако да је и даље Свети дух или Дух свети, правописно исправно. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:14, 26. мај 2014. (CEST) с. р.

Рјечник Правописа, постоји посебна одредница Свети дух након опште одреднице свети која прописује за све остале случајеве. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:24, 26. мај 2014. (CEST) с. р.

Не може један уредник Википедије да утиче на Матицу српску и САНУ тј. ауторе Правописа. И заиста Правопис прописује да се код писања црквених израза могу правити изузеци, али само нпр. у вјерским енциклопедијама и литератури вјерске садржине. Али оним уопштенијим, не. Како се Википедија води као невјерска енциклопедија стога не може писати Свети Дух, Српска Православна Црква и сл. што би било дозвољено у једној вјерској енциклопедији. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:43, 26. мај 2014. (CEST) с. р.

Не могу пуно рећи о томе којом се логиком воде аутори Правописа, ипак је то њихов посао. На који начин они третирају Свети дух, као властиту или заједничку именицу, остаје једино на њима да пропишу. Да ли они Свету Тројицу третирају као властиту именицу, једну личност, а како Светог духа у односу на њу, беспотребно је нагађати. Пише се рецимо Бог Отац као уобичајена замјена за /цијелог, троједног/ Бога или Бог Син као замјена за Христа. Та два појма су више персонификована од Светог духа. Треба разумијети да је у питању наука о језику, дакле један чисти огољени лингвистички, семантички приступ томе, не теолошки (сигурно да лингвисти не иду ка томе да намјерно вријеђају нечија вјерска осјећања). Наука о језику и наука о Богу су двије различите ствари, свака са својим одликама. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:16, 26. мај 2014. (CEST) с. р.

РС

Разумијем ја историјски контекст али погледај сад слике које сам ставио, зар није љепше онако а испоштујемо историјски контест. Што мора и на нашој Википедији бити све исто као и на осталима, слика територије за вријеме рата и Караџић, Младић и Милошевић. Сад је тамо слика Дејтона која алудира на споразум и грбу војске РС која је одбранила српски народ тог подручја и створила РС. Мислим да је сад љепше. Поззз --Zlatno krilo (разговор) 02:04, 29. мај 2014. (CEST)

Imam nekih tehničkih problema sa mejlom, nisam pročitao poruke, kad to sredim javiću ti se. Dobro sam, sve je prošlo OK, ali u nekim krajevima Srbije još saniraju štetu, trajaće to još dugo. Kako si ti prijatelju, kakvo je stanje u RS? Jel se smiruje?--Soundwaweserb (разговор) 00:27, 30. мај 2014. (CEST)

Nadam se da se to više neće dogoditi nikad, jer je u nekim krajevima bilo jezivo. Ali kad smo mi Srbi uspeli da preživimo ratove, sankcije, bombardovanja, razne zemljotrese — izguraćemo i ovu muku.

Video sam da si dosta uradio ovih dana, svaka čast, samo tako nastavi srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 00:39, 30. мај 2014. (CEST)

Verovatno su ono bili zastareli podaci, pravo da ti kažem ja slabo uređujem članke o državama. Iako dosta ispravljam kad naiđem, više radim biografije. Dobro je da si sredio to.--Soundwaweserb (разговор) 00:53, 30. мај 2014. (CEST)

То ћеш морати да тражиш на администраторској табли, ја немам то право пошто то само админи могу да ураде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:29, 1. јун 2014. (CEST)

Хеј Рашо, увек прво провери туђу измену пре него је вратиш. Видех да си враћао неке измене у чланцима о земљама, а уредник је само додао тагове за спречавање транслитерације -{}- --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:28, 4. јун 2014. (CEST)

Ти тагови се иначе користе за спречаванје транслитерације и стављају се када желимо да нешто остане написано на писму каквим је унесено (у случајевима када се мења писмо). Без тих тагова рецимо New York би био Нењ Жорк хехе. ово чисто ако ниси сконтао до сада --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:38, 4. јун 2014. (CEST)

Кул.. Само тако настави. --С поштовањем, Столица (разговор) 21:06, 8. јун 2014. (CEST)

Како ти могу бити од помоћи? Змија бгд 00:44, 11. јун 2014. (CEST)

Исти проблем сам имао око мојих генерала тамо, врло је тешко изаћи на крај са њима поготову ако су истрајни у намери да своје ставове бране. Незнам шта да ти кажем, на енглеску википедију слабо идем, базирао сам се да овде направим квалитетне чланке а ко хоће може да преведе тамо. Змија бгд 00:52, 11. јун 2014. (CEST)

Премештање

Начин на који си променио назив страници није исправан. Копирањем садржаја с једне на другу страницу, тзв „copy-paste“ премештање, губи се евиденција свих пређашњих уредника (историја прве странице), док ти постајеш аутор чланка тј. само твоје име се појављује у историји друге странице. Да се тако нешто не би догодило, користи се опција „премести“. Та опција за промену имена странице се налази изнад чланка, одмах десно од звездице где је троуглић окренут надоле. Прелеском стрелице миша преко троуглића добијаш правоуганик са том опцијом. Кликом на ту опцију отвориће ти се нова страница где се уписује жељени назив а кликом на дугме „премести страницу“ вршиш ту акцију.
Понекад није могуће да се изврши премештање јер је жељени назив заузет тј. страница са тим називом већ постоји. Углавном су кривци преусмерења која имају више од једног уредника. Да би се ослободио жељени назив, проблематично преусмерење се обележи овим шабон након чега се чека да га администратор обрише. Такође можеш да се директно обратиш једном од администратора да га обрише. Када је преусмерење обрисано, слободан си да поновиш ту акцију.
--نوفاك اتشمان‎ 09:13, 11. јун 2014. (CEST) Овде треба да вам пишем, јел тако ;) . Како мислите чланак, а у вези кутијица, има ли везе једно са другим? Ово је тако сјајан портал а невероватно компликован. Хелп! Деспот (разговор) 14:34, 11. јун 2014. (CEST)

Пиво за тебе!

Због помоћи и савета, очекујте да вас наставим гњавити. Поздрав Деспот (разговор) 14:37, 11. јун 2014. (CEST)

Упутства

Дали овде разговарамо сам нас двојца за разлику од ваше странице? Лакше ми него да се бламирам тамо Свака ти част, међутим оуопште ми није јасно КАКО !? Попоздио сам мајке ми

Ma nisam ja te srece da sam Srbenda ali opet takvi likovi se ponasaju kao hejteri na internetu. --Kolega2357 Razgovor 23:42, 12. јун 2014. (CEST)

Drago mi je što je takav rezultat, nadam se da će i ove vaše komšije iz Federacije isto proći za koji dan .--Soundwaweserb (разговор) 23:48, 12. јун 2014. (CEST)

Svaka čast za komentar na Koleginoj stranici! Objasnio si sve.--Soundwaweserb (разговор) 00:01, 13. јун 2014. (CEST)

Nek svako radi na Vikipediji ko sta hoce samo je bitno da neugrozava druge. Nebi me cudilo da ce jednog dana neki od balkanskih projekata da lici na stormfront ili slicno. --Kolega2357 Razgovor 00:09, 13. јун 2014. (CEST)

Онда ми поништи измену. --نوفاك اتشمان‎ 15:54, 13. јун 2014. (CEST)

Čemu ovakva preusmerenja? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:39, 14. јун 2014. (CEST)

Па има и мноштво насељених места имена Москва, Лондон итд и етко да постоји неки топоним, етноним... који нема свог близанца. Основно име се код вишезначних одредница само користи једино када имамо више познатих термина истог имена. У свим осталим случајевима прави се вишезначна одредница типа Светлагорск (вишезначна одредница). Да сумирам, радиш непотребне ствари. За све те странице са именом Светлагорск које планираш да напишеш у заграду стави локалител и то је то. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:55, 14. јун 2014. (CEST)

Узгред име овог града је транскрибовано са белоруског, а руски град у Калињинградској области је Светлогорск. И на територији Белоруисје нема више насеља са тим именом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:02, 14. јун 2014. (CEST)

Аутономија

На какву си аутономију овде мислио: „Zašto je uopšte problem da Bugari ili Bošnjaci u Srbiji dobiju autonomiju u onim opštinama gde su većina? ... U Švajcarskoj svaki kanton ima autonomiju...“ --CarRadovan (разговор) 14:57, 12. јун 2014. (CEST)

Tu autonomiju je pomenuo Nimčević pa treba njega pitati na kakvu je autonomiju mislio. PANONIAN (разговор) 08:32, 14. јун 2014. (CEST)

Царе Радоване, не желим да стекнеш рђав утисак о мени. Можда сам споменуо негде у разговору аутономију, али сам је споменуо у негативном контексту. За разлику од П. који се како се чини одушевљава на сваки помен регионализације Србије, за мене је то лоша ствар. Тако мисли, између осталог, и правник Павле Николић: Мањи број (пет, шест) а територијално великих региона могу бити основ стварања јаких центара моћи у јединственој држави, што би могло да утре пут федерализацији Србије, па чак и њеној деструкцији, поготово ако би ти региони, попут залагања одређених кругова у Војводини, испољили амбиције за оживљавање некадашњег “модела” аутономије из 1974. (Николић, П. 2002. „Основни закон Аутономне Покрајине Војводине – акт поновне деструкције Србије“. Архив за правне и друштвене науке 1-2. стр. 159) --Нимчевић разговор  18:41, 14. јун 2014. (CEST)

Nema ništa novo Srbine. Gledam trenutno Federaciju BIH protiv Argentine, gube 1-0, nesrećno dade autogol. Svaka ti čast za rad na geografiji, dosta si uradio posebno Rusiju. Samo tako nastavi --Soundwaweserb (разговор) 00:14, 16. јун 2014. (CEST)

Поздрав и теби

Па је ли правилније ел од ал када је у питању наш изговор? РанкоН (разговор) 18:20, 16. јун 2014. (CEST)

Ја ћу наставити овако док се неко не пожали на мој рад. РанкоН (разговор) 18:28, 16. јун 2014. (CEST)

Nisam video. A zašto su to uradili?--Soundwaweserb (разговор) 23:10, 17. јун 2014. (CEST)

To je dobro oprobani recept na engleskoj vikpediji, nije ništa novo šta radi albanski i muslimanski lobi na engleskoj vikipediji. Jednostavno, nemoguće je raspravljati se tamo, oni uvek imaju unapred taj negativan i pogrešan stav o Srbima. Godinama lažu i pišu gluposti, nažalost sve je posledica tih laži. Zato i engleska vikipedija (iako je najveća i najbrojnija) gubi na značaju, a njima je istina sve manji interes. Ljudi je smatraju neozbiljnom.--Soundwaweserb (разговор) 23:26, 17. јун 2014. (CEST)

Ima ljudi koji se bore protiv toga, na ostavi smo skoro brzo reagovali oko mape Srbije i ta stvar je rešena. Biće uvek ljudi koji će se boriti protiv nepravde, suštinski problem je što su tamo ti likovi izuzetno dobro organizovani, složni u svojim namerama. To će uvek biti problem, znaš i sam da sto puta izgovorena laž na kraju postane istina, nažalost. Treba se boriti protiv toga koliko se može.--Soundwaweserb (разговор) 23:37, 17. јун 2014. (CEST)

Znam, ali to je sve povezano, matrica je ista, govor i način je isti, nema razlike. To su teške teme, i ja sam trpeo zbog toga. Istina dođe na svoje, tako će i to. Idem i ja da gledam Ruse, uživaj .--Soundwaweserb (разговор) 23:52, 17. јун 2014. (CEST)

Хаха. Одрадио сам је оно момачки, почев од главног чланка који је изабран за добар, све области и готово све рејоне (остало ми још тих пар рејона Витепске области). Написао сам и чланке за готово сва насељена места са статусима градова и вароши, тону река и језера и других географских објеката. Има Лукашенко да ми поклони плац у Минску хехе. Када завршим ово са рејонима онда сређујем још мало географију, вероватно град Минск и то би било то што се Белорусије тиче. Ја обично тако кад се накачим на ејдну тему не одустајем док не завршим до краја --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:33, 18. јун 2014. (CEST)

Ех сад, ти би одмах на место губернатора хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 18. јун 2014. (CEST)

Sa kojim člankom bi mogao da se spoji na wikidati taj koji si uradio Etimologija Ruske Federacije? Tražio sam i nisam mogao da nađem, za sve ostale uključujući i Belorusiju sam našao, ali za taj nikako nisam uspeo. Jel imaš link odakle si radio, sa ruske ili drugih vikipedija? Ja bi ti odmah dao da budeš gubernator u Sibiru --Soundwaweserb (разговор) 00:00, 19. јун 2014. (CEST)

Takve članke je generalno pakleno teško raditi, Svaka čast --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:01, 19. јун 2014. (CEST)

Na ovaj sam mislio Етимологија субјеката Руске Федерације.--Soundwaweserb (разговор) 00:05, 19. јун 2014. (CEST)

Znači verovatno nema takav članak na drugim vikipedijama, čak ni na ruskoj? Šteta, ovako će ostati siroče bez drugih jezika. Svaka čast za taj članak.--Soundwaweserb (разговор) 00:12, 19. јун 2014. (CEST)

OK.--Soundwaweserb (разговор) 00:19, 19. јун 2014. (CEST)

E dobro, videću da i njima nađem društvo na wikidati --Soundwaweserb (разговор) 00:30, 19. јун 2014. (CEST)

Ovome sam već našao rusko društvo Градови побратими Москве... nadam se da će bratski Kamerun izjednačiti --Soundwaweserb (разговор) 00:34, 19. јун 2014. (CEST)

Evo dobro je kolega, hvala na pitanju. Kako si mi ti? Voleo bih da pobedi Kolumbija, mislim da će biti 2-1 za Kolumbiju.--Soundwaweserb (разговор) 17:57, 19. јун 2014. (CEST)

Pun pogodak

Care, bio je to pun pogodak --Soundwaweserb (разговор) 20:05, 19. јун 2014. (CEST)

Gde me nađe Srbine moj, ne bih da iskušavam sreću, neka ostane na Kolumbiji i O. Slonovače . Mada, Englezima treba pobeda, ovo mi miriše na 1-1, ali videćemo...--Soundwaweserb (разговор) 21:01, 19. јун 2014. (CEST)

Ima još da se igra, videćemo...--Soundwaweserb (разговор) 22:36, 19. јун 2014. (CEST)

Ipak 2-1. I bolje da Englezi idu kući. A nadam se da će Nigerija izbaciti Federaciju Bosne, da slavi Republika Srpska.--Soundwaweserb (разговор) 22:42, 19. јун 2014. (CEST)

Spomenica

Nema na čemu, zaslužio si :) --Soundwaweserb (разговор) 03:15, 24. јун 2014. (CEST)

Ирска

Не бих преусмерава Ирску на републику, има ту и Сјеверна Ирска. Треба од Ирске направити вишезначну одредницу или чланак Ирска (острво) избрисати или преусмерити на Ирска. РанкоН (разговор) 20:17, 24. јун 2014. (CEST)

Устав каже сљедеће: „The name of the State is Éire, or, in the English language, Ireland“. Републике нема у уставу. РанкоН (разговор) 20:33, 24. јун 2014. (CEST)

Проблем је исти као са чланком Република Македонија. У говорном језику када се каже Ирска одмах се мисли на државу, али овдје то ствара проблеме. 20:42, 24. јун 2014. (CEST)

Ма има ту море сличних проблема: Ирска, Македонија, Молдавија, Палестина, Јужна Африка итд...--CarRadovan (разговор) 20:50, 24. јун 2014. (CEST)

Најбоље организовати неко гласање, ако није већ одржано, по том питању. Када кажемо Ирска, Македонија, Молдавија, Палестина, Јужна Африка сви мислимо на државе, а географске одреднице долазе касније. РанкоН (разговор) 21:08, 24. јун 2014. (CEST)

Административне јединице

Па ако је код Британске Антартичке Територије ријеч територија написана великим почетним словом, зашто не би и код Северозападне или Северне територије, ваљда су пред правописом сви једнаки хаха. Исто тако код Божићних Остра и Кокосових острва. Ја сам по струци ветеринарски техничар, није ми правопис јача страна, мада волио бих да помогнем. РанкоН (разговор) 21:30, 24. јун 2014. (CEST)

Нисам географ, али имам разна знања, све ме занима, ветерина најмање. Ја сам из околине Бијељина, из чувеног Батковића (чувен по логору). Одакле си ти? РанкоН (разговор) 21:49, 24. јун 2014. (CEST)

Држава се зове Република Ирска, чланица је УН под пуним именом, на спортским такмичењима се појављује под тим именом (изузев у неким случајевима, као код хокеја и рагбија где је реч о целом острву) итд. То име које си навео по њиховом уставу је тек политички начин да се каже "хеј имамо право на цело острво". Република Македонија јер имамо Македонију као геополитичку целину. За Молдавију не разумем поенту питања. На крају крајева то је тек име и најмање је важно. Али једно знам, изједначавање имена целог острва са савременом државом Ирском није ни могуће ни пожељно (бар су нас тако учили у школи) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:06, 24. јун 2014. (CEST)

Koreje su zvanično Narodna Republika Koreja i Republika Koreja, dok su rašireno u upotrebi Koreja i Severna Koreja. Država Irska ne postoji, to govorim sa geopolitičkog stanovišta,a termin republika Irska je specifikum političke prirode (pogledaj na koji način su potpisani političari iz te zemlje na nekim međunarodnim skupovima, uključujući i one pod okriljem UN i EU). Tajvan je ime ostrva, samoproglašena država se zove Republika Kina, Kinezi ga zovu Kineskim Tajpejom. Naravno da znam istoriju Moldavije i način na koji je nastala današnja država Moldavija. I? Postoje i Samoa i Američka Samoa, Devičanska Ostrva i Britanska Devičanska Ostrva itd. Ovo za Irsku ne može --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:55, 24. јун 2014. (CEST)

Jooooj Grčka mi pobedila, u sedmom sam nebu --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:11, 25. јун 2014. (CEST)

Preusmerenja

Preusmerenja mogu da budu opisna imena, bivša imena, itd. --Dcirovic (разговор) 15:13, 25. јун 2014. (CEST)

Pravilnost i ustaljenost pojma je stvar perspektive i konteksta.

Vi možete u svako doba zameniti preusmerenje novim člankom. Ukoliko želite da formalno budete inicijalni autor članaka, preumerenja mogu biti ukolonjena. -- Dcirovic (разговор) 18:58, 25. јун 2014. (CEST)

Напокон сам завршио Белорусију. Почев од главног чланка који је изабран за добар, преко свих области, свих рејона, написах и чланке о свим градовима и варошицама (местима са статусом), рекама, језерима, низијама, брдима..... их... ми хепи нау хехе. А сада се бацам на Русију и крећем са Смоленском облашћу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:31, 29. јун 2014. (CEST)

Јесте, превелика је. И на жалост очајно обрађена на нашем језику. Али добро, мало помало, битно да се ради. Па сад кад сам постао почасни грађанин Белорусије и друг са Лукашенком, а одавно сам почасни грађанин Јерменије, ред је да дообијем и Путиново признање хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:38, 29. јун 2014. (CEST)

Mešanac

Hrizma je kod katolika uslov za ulazak u komuniju (zajednicu). Pošto ja nemam hrizmu, ne pripadam formalno rimokatoličkoj zajednici. To mi naravno ne smeta da održavam kontakte sa katoličkom omladinom zadojenom hrvatstvom. Svašta sam doznao od njenih pripadnika. Neki su hteli da odu na studije u Hrvatsku, ali im to nije uspelo. Neki su pak uspeli u tome. Npr. Mario Bara poreklom iz Sombora i jedna devojka iz Đurđina koja mi se dopala. Tokom poplava u Srbiji mogao sam od ekstremne bunjevačko-hrvatske omladine čuti krajnje neukusne izjave npr.: Srami se Srbijo, Romkinje ti doje decu, Hrvatska ti šalje spasioce. Poznato mi je da su nekima očevi i stričevi učestvovali u tzv. Domovinskom ratu. Naročito negativan stav prema tzv. užoj Srbiji i Beogradu imaju deca veleposednika, jer žive u uverenju da ih država pljačka. Čanak, Balašević, Nataša Kandić su za njih sveci, a Šešelj, Bora Čorba i dr. "budale koje treba da se leče". Ni među starijom generacijom ne vlada drugačije uverenje. Npr. Geza Tikvicki piše 1989. da se u vreme Franje živelo lepo. To je stav sina veleposednika jako ozlojeđenog nacionalizacijom zemlje i dolaskom kolonista. Moji su u vreme Franca Jozefa živeli kao rimski koloni, a u vreme komunizma su se preselili u sredinu sa velikim procentom pravoslavnih Srba i orodili se sa njima. Stoga ne mogu da dele uverenje sa veleposedničkim i ostalim porodicama zadojenim velikim hrvatstvom. Možda imamo zajedničke korene sa tzv. "bunjevačkim Hrvatima", ali ne i pogled na svet. Moje odlikuje otvorenost (otuda "mešani" brakovi), dok ove uglavnom zatvorenost. Što se pak tiče poštovanja tuđeg naroda, danas među Srbima u Bačkoj ima ljudi koji ne poštuju svoj narod nego tuđ. Otvoreno se hvale na fejsbuku (postavljaju slike) da imaju mađarski pasoš. Meni do tog pasoša nije stalo nimalo, jer Evropi a ponajmanje Mađarskoj ne treba jedan srpski istoričar. U svakom slučaju, srpskom nacionalnom biću su veći neprijatelji kosmopolitizam, internacionalizam itd.

Рашо кад будеш радио чланке о рејонима по Русији да знаш да сам направио кутијицу за њих (Шаблон:Руски рејон) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:17, 30. јун 2014. (CEST)

Ne doživljavam to kao pravdanje. Naprotiv. To doživljavam kao jedan podatak više o meni. Mogao sam, da sam hteo, da ne istaknem prezime koje je karakteristično za Suboticu i okolna mesta. Onda niko ne bi posumnjao da sam malkice drugačiji. Uz to, ima ovde korisnika kojima na korisničkim stranicama piše da su kršteni po pravoslavnom obredu. Ako oni mogu, mogu valjda i ja. Neki kažu da Vikipedija na srpskom jeziku nije srpska vikipedija, nego samo Vikipedija na srpskom jeziku. No, dobro. Ako ti se učinio taj podatak suvišnim, poslušaću te, ukloniću ga. :) svakako mi nije želja da me ljudi loše shvate.

Ју, види сад и њега хаха. Морам прво питати Самарџију јел задовољан услугом хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:18, 1. јул 2014. (CEST)

јоооој ниси нормалан, баш се слатко исмејах --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:35, 1. јул 2014. (CEST)

Хасанагиница

Само се тјеши да су Бошњаци настали 1995. ;) --Munjanes (разговор) 21:19, 2. јул 2014. (CEST)

Pozdrav

...od mene srpski sine. Dobro sam, hvala na pitanju. Kako si mi ti? Ne treba dozvoliti da se šire neistine i napada srpski narod bez ikakvog povoda. Zato je važno što je više urednika reagovalo, treba razgovarati, pokušati da se kaže i saopšti istina. Godinama lažu, svašta govore o nama, mislim da bi trebalo da prestanu sa takvim ponašanjem.--Soundwaweserb (разговор) 00:07, 3. јул 2014. (CEST)

U pravu si. Jedino važno je jasno izrečena istina, što si ti i uradio. Puno sreće i uspeha ti želim u poslu koji si započeo.--Soundwaweserb (разговор) 00:32, 3. јул 2014. (CEST)

Осман-паша

Сад кад сам мало потражио, најбоље је да главни наслов буде Осман-паша Казанац,а остало преусмјерења. То је изгледа најзаступљеније. -- Марко разговор 01:18, 3. јул 2014. (CEST)

Хасанагиница

Primedbe na rad drugih korisnika bi trebalo da ostavljate na Administratorskoj tabli. --Dcirovic (разговор) 05:02, 5. јул 2014. (CEST)

Хвала пуно на овим дивним речима.--Марко Станојевић (разговор) 01:57, 6. јул 2014. (CEST)

Нема

проблема, досад је написано 1740 насеља у Словачкој Републици па ако имаш времена ти исправи, ја тренутно радим неке битније ствари. Поздрав!--Zmaj123 (разговор) 15:27, 8. јул 2014. (CEST)

Pomoć

Reci mi šta je u pitanju?--Soundwaweserb (разговор) 16:40, 8. јул 2014. (CEST)

Dodao sam na tvoju sliku licencu i opis, sad je u redu [4].--Soundwaweserb (разговор) 16:53, 8. јул 2014. (CEST)

Nema na čemu srpski sine. Veliki pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 16:58, 8. јул 2014. (CEST)

Корисник: Zdravkopg

Ма, одмах блокирати и здраво. Овако ће нас з... --Gajdario (разговор) 00:40, 10. јул 2014. (CEST)

Приморска Србија

Је л то она земља коју помиње Данијел Фарлати као Serblia maritima?--Нимчевић разговор  13:14, 10. јул 2014. (CEST)

Писали су наши историчари о томе. Проблем је што није све доступно на интернету. Историјом раног средњег века код нас бавио се највише Реља Новаковић. У својој књизи „Где се налазила Србија од 7. до 12. века“ (доступна на интернету) пише да се Фарлатијеви термини Serblia maritima (Приморска Србија) и Primordia (Првобитна [Србија]) односе на једно то исто. --Нимчевић разговор  13:49, 10. јул 2014. (CEST)

Ајде дај ми линк.--Нимчевић разговор  13:50, 10. јул 2014. (CEST)

Не чуди ме зашто је цитирана одредница из Енциклопедије Британике из 1911. Премда је сто година стара савршено лепо је уклопљена. Видим да је наведен и Летопис попа Дукљанина, али није речено да је тај аутор непоуздан извор. Добро, рекли су да је писао крајем 13. века, али нису рекли да воли да измишља земље и владаре. Не треба такође изгубити из вида да се хрватско име спомиње много касније. Итд. итд. да те не давим.

Али, шта можемо ту? Тешко ћеш их убедити да извори не помињу Неретљане као Хрвате, јер се воде принципом да је Хрват свак онај ко живи у Хрватској био он етнички Хрват или не.--Нимчевић разговор  14:56, 10. јул 2014. (CEST)

Пази. У хералдичким зборницима има доста измишљених грбова. Код нас се Стојан Новаковић бавио мало хералдиком. Имаш од њега састав „Хералдички обичаји у Срба“.

Што се тиче Приморја, нашао сам код Новаковића опис грба Приморја који је „Јагићевим старањем израдио кнез Медо Пуцић“ на основу „једнога, тобоже најстаријег хералдичког нацрта... који је писао Дубровчанин Петар Охмућевић“. Слаже се са грбом који си нам послао.

...„Краљевине приморске штит", човечија рука са замахнутом сабљом у црвеном пољу, и врх штита круна.

--Нимчевић разговор  15:58, 10. јул 2014. (CEST)

Не знам како неко може да оспори грб Србије. Познат нам је његов изглед, знамо на шта се односи. Проблем је кад о некој земљи (покрајини) не знамо ништа посебно. У титулатури Стефана Томаша помињу се посебно Србија и Рашка (Nos Stephanus Thomas Dei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensium silve Illyricorum, Primordiae, partium Dalmatiae, et Corbaviae Rex, тј. Ми Стефан Томаш милошћу Божјом краљ Рашке, Србије, Босанаца или Илира, Примордије, делова Далмације и Крбаве). На шта се односе ти називи, сам ће га Бог знати. И у илирским грбовницима срећемо посебно грб Рашке, посебно грб Србије.--Нимчевић разговор  16:49, 10. јул 2014. (CEST)

Свакако читам „Историју српског народа“, али ћу обратити пажњу на грбове. Чини ми се да је царски грб из познијег времена. Другачије изгледа двоглави орао на једној фрески на којој је приказан деспот Јован Оливер.

Грбови Рашке и Србије који су наведени у галерији су из илирских гровница. Чисто сумњам да су аутентични, али мени се чини да у обзир улазе и такви.

Термин Кочина крајина у српској историографији односи се на последњи аустро-турски рат. Тако су ми пренели професори на предавању. Не знам зашто овде пише да је Кочина крајина назив за слободну територију.--Нимчевић разговор  22:24, 16. јул 2014. (CEST)

То је грб старе Рашке. Сумњам да је панонска Рашка имала свој грб. Помиње се на неким картама с почетка 16. века, али грб јој нисам видео.--Нимчевић разговор  23:00, 16. јул 2014. (CEST)

Нисмо се на студијама посебно бавили хералдиком. Ако те занима литература о томе, можеш сазнату за њу преко Кобиса (ту) и после је потражити на интернету. Сигурно постоји неки водич у дигиталној форми.

На Кобису сам тако сазнао за три књиге и један водич.

• Зоран Поповић, Српски грбови, заставе и ордење, Београд 2013
• Алекса Ивић, Стари српски печати и грбови, Нови Сад 1910
• Софија Давидовић-Живановић, Српски средњевековни грбови, Београд 2013

--Нимчевић разговор  23:11, 16. јул 2014. (CEST)

Да. Слажем се. Делује збуњујуће. Треба проучити литературу. Сад се сетих да је код нас најзначајнији хералдичар Александар Васиљевич Соловјев. Написао је Историју српског грба. И њега можемо консултовати. Дакле, Ивића, Соловјева и Новаковића ког сам ти већ цитирао. Једино нам је Новаковићево дело доступно преко интернета.

Грбови се разликују од збирке до збирке. Отуда толико верзија грба једне те исте области.

Соловјев помиње грб Рашке са три потковицама и једноглавним орлом.

Интересантно је ипак да је патријарх Арсеније IV Шакабента, «човек доста несталне нарави», кад је прешао на престо Карловачке митрополије (1737-1747), опет узео за свој печат врло сложен грб, а у њему као главно обележје — опет грб Рашке или Старог Влаха, једноглавог орла са три потковице.

--Нимчевић разговор  00:06, 17. јул 2014. (CEST)

Ево нешто мало о том грбу код Милића Милићевића који је дипломирао на тему Грб Србије

Венац (тј. стематографија) броји двадесет грбова од којих само један одступа од илирских грбовника. То је грб Рашке. Код Витезовића, а и код Орбина, тај грб је идентичан: три потковице на плавом пољу. Овде тај грб изгледа другачије. Три потковице налазе се у кљуну и у поједној канци једноглавог орла. Одакле ова измена? Орао са три потковице јавља се на једном печату Исаије Ђаковића. Зна се да је Ђаковић био наследник Арсенија III (1674-1708). Јован Рашковић био је зет Арсенија III а једноглави орао био је баш грб Рашковића, односно Старог Влаха чији су они били кнезови. Због утицаја Рашковића и њиховог грба, Исаија Ђаковић, који је био митрополит „рашке митрополије" како су је уместо српском обично звали, узео је грб Рашке и грб Старог Влаха и једноставно их искомбиновао, узевши као предложак за грб на печату обележје српске народности његове митрополије. Жефаровић под утицајем овог печата, сада у својој Стематографији, узима да је грб Рашке орао са три потковице.

— Грб Србије. Развој кроз историју, 55-56

--Нимчевић разговор  00:52, 17. јул 2014. (CEST)

Приметио сам и ја да неки западни писци Трибалију изједначавају са Травунијом. Вероватно су им звучали слично. Међитим, не треба та два појма поистовећивати.

Код Соловјева о грбу Трибалије пише:

Овај грб доста је нејасног порекла. Јавља се по први пут у чувеном грбовнику Улриха Рихентала из Констанце г. 1415 као грб «Српског царства» («das Kaisertum der Sirfie»). Ипак пошто у оно доба није било Српског царства а исти Рихентал доноси и тачан грб деспота Стефана, сасвим је загонетно, откуд му та вепрова глава која се нигде не налази у српским средњевековним споменицима. Али у Угарској овај грб јавља се доцније као знак претензија Угарских краљева на Србију, између других «захтевних грбова» (Anspruchswappen). По први пут видимо га на крунидбеном новцу цара Матије II и Фердинанда II, а затим и на једној од застава у крунидбеној поворци г. 1655.) Павле Ритер, а за њим Жефаровић, доносе овај знак као грб «Трибалије»: ово је сасвим произвољна комбинација Ритерова, коју он сам објашњава тиме што су се «угарски краљеви служили на печатима старијим знаком Трибала за краљевину Србију и Рашку. Се-диште је њихово (Трибала) некад овде било, и источно-римски цареви звали су српске владаре — Трибалским краљевима». У стиховима испод тог грба Ритер вели да «Трибалска земља рађа храбре и сурове мужеве». Овај фантастичан грб, који су доцније сматрали за грб Браничева, имао је успеха у ратоборној околини Карађорђевој. Он се налазио, осим печата Правитељствујуштег Совјета, и на многобројним заставама Карађорђеве војске. На њима је с једне стране био руски државни орао, а с друге стране на црвеној свили, два велика грба — Србије и Трибалије, а изнад шлема — оружана рука с мачем, онај мотив грба Раме који је био омиљен и код српских војника почетком XVIII века.

--Нимчевић разговор  01:35, 17. јул 2014. (CEST)

Што се пак тиче сепаратизма у источној Србији, није ми познато да тамо постоји тежња за остваривањем веће политичке или економске аутономије. Тога има у Војводини код неких имућнијих Срба и Мађара и у Старом Расу код неких ревносних и екстремних Муслимана.--Нимчевић разговор  01:45, 17. јул 2014. (CEST)

Свашта нешто

Иде Смоленска офанзива и више него добро. Баш сам доста тога написао, а што је најважније и сазнао толико нових ствари о том делу Русије. Највећи део је написан. Имам у плану и да покушам баш да средим чланке о Смоленској офанзиви у Другом светском рату и о граду Смоленску. Можда чак и да их доведем до гласања за изабране, доста је то посла, али надам се да ћу успети. Што се тиче пољских војвостава, то ти све зависи од тога ко је писао чланак, од његовог стила. Уобичајен начин је да статусна одредница неке територијалне целине треба да иде на другом месту (Поласко Војводство уместо Војводство Поласко), или као што је сада Смоленска област уместо Област Смоленск или Вјаземски рејон, а не Рејон Вјазма. Решење је преусеравање на нови наслов. Али ако ћеш то да радиш, онда уради са свим чланцима, зарад прегледности и униформности. И мени је искрено безвезе кад имамо 5 хиљада чланака који почињу речју Округ... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:46, 10. јул 2014. (CEST)

А не верујем пошто ми је сва та историја Словена пре расељавања тотална енигма. То ће морати неко паметнији. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:11, 10. јул 2014. (CEST)

Хаха. Добородошао на википедију, слободну енциклопедију коју може свако да уређује. У сваком случају сретно, пошто знам како је радити такве ствари. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:23, 10. јул 2014. (CEST)

Hvala na pozdravima prijatelju moj. Gledao sam, navijao za Argentinu, ali ipak su švabe zaslužile trofej. Inače, meni je mnogo važnija pobeda našeg Đokovića u finalu Vimbldona protiv Švajcarca Federera. Vimbldon je za tenis, kao Svetsko prvenstvo u fudbalu za fudbal, mnogo značajan trofej. I još kad ga osvojiš protiv Rodžera (a svi navijaju za njega), e to dobija na još većem značaju! Plus, sad je prvi teniser sveta. Tako da, Đoković mi je veći utisak zadnjih nedelja nego danas Nemačka i Argentina.--Soundwaweserb (разговор) 23:56, 13. јул 2014. (CEST)

Муња

Проблем на српској википедији настаје када неко квари садржај, а остали уредници не реагују или тог неког подржавају, а не када неко нешто говори по разноразним страницама. Нисам присталица никаквих нарочитих казнених мјера јер једни уредници нису господари живота и смрти других корисника, али задатак је свих нас да спријечимо проблеме. А овом је изгледа то прокламовани циљ. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:37, 17. јул 2014. (CEST) с. р.

Саудијска Арабија

Па како да именујем Источне провинције, као Источна (провинција) или некако другачије? 17:12, 18. јул 2014. (CEST)

Да, да. Након што је покорена Смоленшчина како је Руси зову, сада је ред на Тверу да положи оружје --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:33, 20. јул 2014. (CEST)

Драго ми је да си приметио, тј да ти се свиђају чланци које пишем. Пишући те чланке ја поред што набацивам килобајте овде надограђујем и самог себе и буквално спознајем многе детаље о неким условно речено мањим и на око баналним стварима. Уживам пискарајући овде и рударећи по интернету да бих те чланке обогатио. Хвала земљак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:54, 20. јул 2014. (CEST)

Русија

Поредао сам по редоследу који се налази у главном чланку, мислио сам да је тамо добро урађено. РанкоН (разговор) 16:05, 23. јул 2014. (CEST)

Онај дио испод слике није, а ја према њему шаблон уређивао. РанкоН (разговор) 16:31, 23. јул 2014. (CEST)

Ето гаа. РанкоН (разговор) 16:36, 23. јул 2014. (CEST)

Evo me brate Srbine odlično sam, kako si mi ti. Nema šta, Nikola je jedan od najvrednijih, ja sam impresioniran kako radi Belorusiju i sad Rusiju. Predložio sam mu da uradi (onako kako on to najbolje radi) jedan gradić u Sibiru. Zamisli, Srbin iz Hercegovine ga osnovao i tamo podigao crkvu. Pa to je neverovatan podatak gde sve mi stižemo i koliko kao narod možemo biti ponosni na svoje đedove i prađedove!--Soundwaweserb (разговор) 22:22, 23. јул 2014. (CEST)

Nisam dobro razumeo, u kojim statističkim podacima? Tvoje izmene, ceo tvoj doprinos je zabeležen [5], ne bi trebalo da bude greške, ovde je cela tvoja statistika na srpskoj vikipediji [6]. Daj link stranice gde misliš da si oštećen, pa ćemo videti da rešimo, ništa se ne sekiraj.--Soundwaweserb (разговор) 16:11, 25. јул 2014. (CEST)

Verovatno nije ažurirano i taj posao pretpostavljam rade na globalnom nivou. Interesantno mene ima na toj listi, ali ne brini, kad to budu ažurirali dodaće i tebe.--Soundwaweserb (разговор) 16:40, 25. јул 2014. (CEST)

Јубиларац

Закаснио си, Педро де Валдивија је 250.000 чланак. Ипак свака част за чланке о грбовима. Самарџија (разговор) 02:46, 28. јул 2014. (CEST)

Добра ти је та. :) --نوفاك اتشمان‎ 11:00, 28. јул 2014. (CEST)

Радомир Путник

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Радомир Путник да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 5. августа 2014. у 23:03 — 12. августа 2014. у 23:03 ----PedjaNbg (разговор) 15:05, 6. август 2014. (CEST)

Поззз

Здраво ! Молим, погледајте овај чланак. Дакле ћу да пишем о Дукље. Пуно поздрава из Русије ! Соколрус (разговор) 09:58, 29. јул 2014. (CEST)

Ma bukvar zakon --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:48, 30. јул 2014. (CEST)

Илирикум сакрум

Читајући данас Illyricum sacrum том први, сетио сам се твоје примедбе на чланак о Неретљанима на ен.вики. Штета што тај извор није наведен својевремено, јер ту на 123. страни изрично пише да су Неретљани Срби. То није запажање неког Србина, него католика језуита.

„Србија, источни део овостране Далмације почиње отприлике од Цетине, с тим што је планински део (pars inalpina) између Цетине и Неретве, коју Порфирогенит у 30. поглављу зове Оронтионом, припадао Хрватској... Порфирогенит у 30. поглављу обавештава да је овострана Србија (Serbliam cisalpinam) била подељена на четири дела, од којих су један насељавали Захумљани, други Травуњани и Конављани, трећи Дукљани, четврти они коју су на језику Словена називани паганима, јер су били некрштени, а од Ромеја Аронтинима. Сви они су били Срби, који су тражећи земљу, на којој би се могли населити, пребегли цару Ираклију.

(Serblia pars Dalmatiae cisalpinae orientalis ab Zentina fere initium ducit; nisi quod pars inalpina inter Zentinam, et Naronem, quem Porphyrogenitus c. 30 Orontium vocat, ad Chrobatiam pertineret... Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet, quarum unam incolebant Zachlumi, alteram Terbunitae, et Canalitae, tertiam Diocletiani, quartem qui Slavorum lingua Pagani, quod expertes essent baptismi, ab Romanis vero Arontani appellebantur. Hi omnes Serbli erant, qui agro egentes, quem icolerent, ad Heraclium imperatorem confugerunt).--Нимчевић разговор  22:57, 31. јул 2014. (CEST)

У мом родном месту од католика има Буњеваца различитих националних опредељења и Мађара. У вези са Буњевцима, позната ми је прича да су их однекуд из Херцеговине довели у Бачку босански фрањевци. Неки писци узимају ту чињеницу као доказ да су Буњевци од давнина били католици. Међутим, Иван Антуновић у својој Расправи подсећа да су се најстарији Буњевци служили ћирилицом. И у средњем веку је у српским приморским земљама преовлађивало католичко становништво, али оно није било подривачки елемент. Напротив. Познато је да је Стефан Немања приликом освајања Котора поштедео град разарања, јер међу католичким становништвом имао своје присталице. На добре односе католичке цркве у приморским крајевима са српском државом указују и повеље које су српски краљеви подарили католичким манастирима.

Занимљива етимологија. Међутим, пре ће бити да је Herzog настао од старијих облика за речи Heer (војска) и (vor)ziehen (предводити). Наш еквивалент би био војвода или војсковођа. Међутим, треба имати у виду да херцег не мора увек да означава војног чиновника. На латински се херцег преводи dux (вођа), а у Млетачкој влада особа са титулом дужда која управо долази од латинске речи dux. Нисам се посебно бавио млетачком историјом, али сумњам да су дуждеви лично предводили војску или обављали било какве војне функције с обзиром на своју ограничену власт. Да не говоримо о гомили безначајних поседника у Светом Римском Царству који су носили титулу херцега. Ти видели нису рата ни војске.--Нимчевић разговор  14:31, 1. август 2014. (CEST)

Чланци из „историје војводине“ су генерално лоше написани. Не само што су препуни фактографских грешака, него су поприлично пристрасни.

Ово је само један пример.

Наслов је исправан, али је тема промашена.

О Војводини у политичком смислу не може бити речи до новембра 1849, када је цар донео одлуку о стварању нове круновине под називом Војводство Србија и Тамишки Банат. „Српска Војводина“ је 1848-49. постојала само као пројекат. Било је, додуше, у то време покушаја да се уставноправно конституише, али ништа конкретно није урађено до краја револуције.

Карта која се налази у чланку уопште не одговара стварности. У оквиру граница "Српске Војводине" 1848-49. Суботица се сигурно није налазила, јер су Срби одбијени код Капоње, засеока Таванкута, марта 1849. Данас се тамо може види споменик изгинулима у бици, Србима и Мађарима. Ова реченица је бесмислена:

Прва престоница Српске Војводине били су Сремски Карловци, а касније је управно средиште премештено у Земун, потом у Зрењанин, а касније у Темишвар, иако овај последњи град није био у оквиру граница Српске Војводине прокламованих 1848. године.

Ово нема везе с везом. Како престоница Српске Војводине може бити Темишвар који се у периоду 1848-49. налазио ван домашаја Срба? То само аутор зна.

Грб и застава такође не одговарају "Српској Војводини" 1848-49.--Нимчевић разговор  18:11, 5. август 2014. (CEST)

У литератури је другачије наведено: Српска Војводина. Наравно, под том Војводином не треба подразумевати данашњу Војводину (премда има ликова који намерно на то мисле) којој су кумовали другови Тито и Веселинов. Међутим, Српска Војводина је само један од назива. У изворима се користе и називи Војводовина србска, Војводовина Србија итд.

За грб и заставу си тотално у праву.--Нимчевић разговор  18:39, 5. август 2014. (CEST)

Одговор на питање од када се тај простор називао војводином је: од револуције 1848-49. Међутим, сам појам Војводине није имао увек исто значење. Стога се не треба правити наиван и поистовећивати га са данашњом Војводином. Нпр. приликом распада Аустроугарске под Војводином подразумевана Бачка, Банат и Барања, док је Срем чинио засебну целину. Међутим, има људи који то превиђају из овог или оног разлога, тумачећи ствари из перспективе свог времена. Правно гледано, Војводина у данашњем смислу је конституисана тек септембра 1945 доношењем Закона о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине. Томе је претходило разграничење са Хрватском приликом ког је из оквира Војводине изузета Барања с којом је дуже време чинила целину.--Нимчевић разговор  21:31, 5. август 2014. (CEST)

Управо. АП Војводина је настала тек 1945. Не знам зашто се практикује писање великог слова у синтагми Српска Војводина. Претпостављам да је у питању старија (међуратна) ортографија.--Нимчевић разговор  23:42, 5. август 2014. (CEST)

Боље се посаветуј са осталим нормативистима-хобистима на Правописном тргу да не буде после: „Срам их било, нису нас питали за наше мишљење“. Ја сам много сумњичав према важећем правопису, јер је у неким стварима доста нејасан. Отуда, између осталог, толико беспотребних правописних дебата.

Узгред, да ли си можда знао да се „Света Гора“ односи на монашку заједницу, а „Света гора“ на географски објекат?--Нимчевић разговор  14:08, 6. август 2014. (CEST)

Ragusa 1.png

Jesi ti autor karte? Ako nisi moraš napraviti slobodnu varijanut, a ako si autor poništi moj zahtev za brisanje i ukloni ovaj deo Поштена употреба --Милићевић (разговор) 11:35, 3. август 2014. (CEST)

Међувики везе

Замолио бих те да кад направиш нов чланак да га спојиш са одговарајућом страницом на википодацима. Ако не знаш да пронађеш страницу на википодацима, оди на википедију који има еквивалент тог новог чланка и у левој колони њиховог чланка пронађи где пише „ставка на википодацима“ (под условом да користиш српски интерфејс, за енглески ће да пише „Wikidata item“) или пронађи колону са међувики везама и на њеном крају изабери „Уреди везе“ („Edit links“). Отвориће ти се тражена страница на википодацима, испод колоне са везама ка википедијама („Википедијине странице које су повезане са овом ставком“/„Wikipedia pages linked to this item“) изабери опцију „додај“/„add“, у левом правоугаонику откуцај језички код за српски језик „sr“ (било ћирилицом било латиницом) и изабери „српски / srpski (srwiki)“ а у десном правоугаонику копирај назив новог чланка, и коначно изабери „сачувај“/„save“. --نوفاك اتشمان‎ 13:28, 6. август 2014. (CEST)

Српска Војводина

Било би добро да за име Српске Војводине консултујеш литературу, као што је ова: [7]. У већини тих књига се Српска Војводина пише великим словима. PANONIAN (разговор) 06:59, 7. август 2014. (CEST)

Никако да стигнем да одговорим на то што си предложио Панонијану да будем медијатор у његовом спору са Нимчевићем. Моје мишљење је да је стварно штета што су њих двоје у сукобу који мора да траје још са неког другог пројекта. Можда се чак и приватно знају пошто су обоје из покрајине. Ја сам 2-3 пута покушао да помогнем да се тај сукоб реши, али не вреди пошто су обоје тврдоглави и гледају само право. Нимчевић ми јесте помогао тако што ми снимио две књиге у Матици српској, али то не значи да сам у том спору пристрасан, као што тврди Панонијан. Штета што двоје људи који кад би сарађивали могли да ураде заиста добре радове, време троше на расправе које не води никуда. Извини што ти сада тек одговарам, писао сам неки рад ван википедије.--Марко Станојевић (разговор) 15:48, 14. август 2014. (CEST)

Договор

Ајде бре да се договоримо као људи да обришемо онај текст, да не дижемо тензије и да тако и остане? --Муња (разговор) 21:20, 14. август 2014. (CEST)

Каква год помоћ да ти треба, а мислиш да ја могу да помогнем, стојим ти на услузи.--Марко Станојевић (разговор) 02:01, 15. август 2014. (CEST)

Munja

Ima on već nekoliko trajnih blokovoa zbog svojih provokacija čak i na matičnoj bs wiki. --Kolega2357 Razgovor 06:31, 15. август 2014. (CEST)

Vidim da je sad u redu, vraćali su ostali njegove izmene. Ne znam zašto admini ne reaguju, a pre neki dan su blokirali dvojicu ko od šale, iako oni ne prave probleme kao ovaj. Da neko sa srpske vikipedije radi nešto slično na bs.wiki bio bi momentalno blokiran bez upozorenja. Ovde se takve stvari tolerišu.--Soundwaweserb (разговор) 09:20, 15. август 2014. (CEST)

Дубровачка република (1991)

Ти ради, нико нема право да ти скида шаблон радови у току. Ја ћу их сада упозорити да то не раде, ако то понове ти ми јави и они ће бити санкционисани. Е сад, што се тиче чланка, моје мишљење је да немаш потребе да оснивање града, Дубровачку републику и Дубровник у оквиру Аустријског царства стоје у овом чланку, јер за то постоји чланак Дубровачка република. Ја ти предлажем да то пребациш у тај чланак, а да овај почнеш од Дубровник у Југославији, наравно и поменеш нешто укратко ово пре тога, али не нашироко као сад. То је моје мишљење не значи да мораш да га уважиш, али размисли добро.--Марко Станојевић (разговор) 20:43, 17. август 2014. (CEST)

Ти се скоцентриши на рад и мање обраћај пажњу тренутно на њих. Када завршиш моћи ћеш да им одговориш.--Марко Станојевић (разговор) 20:53, 17. август 2014. (CEST)

U pravu si. Ne znam šta mi je trebalo da gubim vreme. Mislio sam da ima nade u vezi njega, ali prevarih se, više sigurno neću polemisati sa takvima, a nadam se da više neće dolaziti ovde. Pozdravljam te Srbine.--Soundwaweserb (разговор) 23:10, 20. август 2014. (CEST)

Нет

Nemoj pratiti ovog urednika i pisati komentare tipa haha. Ako ima konkretnu zamerku na neutralnost, ospori, ali ako ne kaže ništa konkretno, ignoriši -- Bojan  Razgovor  22:57, 22. август 2014. (CEST)

Википедија:Троловање -- Bojan  Razgovor  23:06, 22. август 2014. (CEST)

Care Radovane, nisam došao trolovati. Pogledao sam naslov i vidio "Srpske države...". Dobro, rekoh haj da pogledam šta je to. Kad tamo i Hrvatska, i Bosna i ostale države... Kako haj mi objasni? To neka pseudoistorija? Nema članka ni na jednoj drugoj Wikipediji o toj temi. Probaj napisati takav članak na en.wiki (ako hoćeš ja ću ti pomoći da ga prevedeš i objaviš tamo), pa ćeš vidjeti koliko će vremena ostati. Ne morate se i vi ugledati na nezavisnu wiki hrvatsku. Ovo za Haag je bila šala obzirom da ti je username Radovan :D --Муња (разговор) 23:16, 22. август 2014. (CEST)

Slika

Mislim da nije ime u pitanju. Ako misliš na ovu sliku, meni izgleda malo bolja ova druga verzija, nije mutna kao prva. Možeš pokušati opet da pošalješ, ne znam šta bi moglo biti drugo.--Soundwaweserb (разговор) 23:41, 22. август 2014. (CEST)

Ako ti ja nisam bio od pomoći, možeš se obratiti ovom korisniku, on je stručnjak za slike i sve vezano za tu temu.--Soundwaweserb (разговор) 23:46, 22. август 2014. (CEST)

Moguće je i to. Samo bih ti rekao da ignorišeš onog tipa, ne dozvoli da te izazove jer je očigledno došao samo da provocira. Pozdrav i sve najbolje.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 22. август 2014. (CEST)

Уреду

Припазићу--Mirno, 13:03, 25. август 2014 (CET)

Одлично. Прочитаћу вечерас.--Марко Станојевић (разговор) 13:48, 25. август 2014. (CEST)

Свака част. Мени се свиђа рад и можда би могао да га још само мало прошириш и да га кандидујеш за добар. Са колико си посвећености и пажње радио говори то да нисам могао ни једну словну грешку да уочим. ПС. доделио сам ти споменицу за досадашњи допринос. Верујем да ће ускоро бити још оваквих радова.--Марко Станојевић (разговор) 01:26, 26. август 2014. (CEST)

Било би заиста лепо када будеш могао да се вратиш хералдици, јер ти заиста иде од руке. Са чланком Дубровник ти желим пуно среће из много разлога које и сам знаш да се не понављам.--Марко Станојевић (разговор) 01:40, 26. август 2014. (CEST)

Грбови и остава

У чланке о грбовима потребно је уместо опште категорије на остави поставити ону која је баш везана за тему чланка, нпр. као у овој измени [8]. Ако је теко наћи тачну категорију може се отићи на слику грба, па на оставу, и видети у којој је категорији. --Ђорђе Стакић (р) 09:36, 26. август 2014. (CEST)

Datoteka

Pozdrav brate moj. Gledam poštu redovno i nema nikakvog mejla od tebe. Pošalji mi pa ću ti odgovoriti preko vikipedijinog sistema.--Soundwaweserb (разговор) 20:43, 26. август 2014. (CEST)

Pogledaj poštu, imaš mejl.--Soundwaweserb (разговор) 21:46, 26. август 2014. (CEST)

i jel si procitao mejl?--Soundwaweserb (разговор) 22:00, 26. август 2014. (CEST)

Nema na čemu, drago mi je što je to rešeno. Pozdrav srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 22:19, 26. август 2014. (CEST)

Ukratko ne postoji modalitet za korišćenje te slike na vikipediji, šablon istorijska fotografija je predviđena za sahrane ili neke važne neponovljive istorijske događaje. Niti postoji neki posebna potreba za dokazivanje da je Tuđman bio nacionalista, u mnogim svojim govorima je se pozivao na NDH, a tu su i Brionski transkripti, isto važi i za Mesića, koliko je meni poznato ovaj treći nije imao neku bitniju ulogu u događajima koju su se odigrali na prostoru bivše SFRJ --Милићевић (разговор) 13:47, 27. август 2014. (CEST)

Ovako ja idalje mislim da ne ispunjava uslove ali pitaj Bojana i vidi šta će on da ti kaže --Милићевић (разговор) 14:08, 27. август 2014. (CEST)

Da je susret Mesica i Tudjmana ispod slike važan događaj, onda bi moglo da prođe istorijska. Njih dvojica su na početku bili saradnici i često su se sretali, a Starčevićeva slika je nevažna. -- Bojan  Razgovor  15:58, 27. август 2014. (CEST)

Odgovorio sam ovde, mislim da nije sporna slika i da bi trebala ostati na vikipediji.--Soundwaweserb (разговор) 16:42, 27. август 2014. (CEST)

Ante Starčević se nalazi na novčnici od 1000 kuna, pa ne osecam nista sepcijalno oko nje. Druga stvar bi bila da Tudjman negira da je pobornik ideja nezavisne Hrvatske. -- Bojan  Razgovor  04:33, 28. август 2014. (CEST)

Проблем са лиценцом за датотеку Pokret za Dubrovačku republiku.png

Ako je tako onda može postojeća licenca u buduće navedi ovo što si meni rekao u opisu slike --Милићевић (разговор) 14:58, 31. август 2014. (CEST)

Ново Горажде

Ма не сикирај се брате, мало сам погледао на Гугл Ерту и сконто да си у праву. Ријешићемо то, послије утакмице, одох да гледам кошарку сад.Слободни умјетник (разговор) 15:35, 1. септембар 2014. (CEST)

Овако: Мислим да није дозвољено премијештање садржаја са једне странице на другу, па би по правилима википедије требало садашњи чланак "Ново Горажде" (који тренутно јесте чланак о Устипрачи) премјестити (преименовати) у Устипрача. Након тога можемо изабрати једну од ове двије опције:

• започети нови чланак под називом "Ново Горажде" о географској цјелини која обухвата насељена мјеста Сопотница, Зидине, Слатина, Копачи, Машићи и Градац, а под којом се подразумијева Ново Горажде у ужем смислу (ту би нам проблем био недостатак извора и бојим се да не бисмо имали бог зна шта да напишемо) или
• направити од странице "Ново Горажде" преусмјерење на чланак "Општина Ново Горажде", гдје бисмо у тексту поменули да се под Новим Гораждем у ужем смислу подразумијева подручје насељених мјеста Сопотница, Зидине, Слатина, Копачи, Машићи и Градац (што је по мени боље рјешење) --Слободни умјетник (разговор) 18:35, 1. септембар 2014. (CEST)

У сваком случају садашњи чланак под насловом "Ново Горажде" треба преименовати у Устипрача. Док не ископамо неку пристојну референцу боље је да "Ново Горажде" буде страница преусмјерења која води на чланак "Општина Ново Горажде", него на чланак о Устипрачи. Кад набавимо референцу биће лако од странице преусмјерења направити чланак. За то нам неће требати помоћ администратора, као што је потребна сада да би се избрисала садашња страница преусмјерења Устипрача. --Слободни умјетник (разговор) 20:22, 1. септембар 2014. (CEST)

Да, али то нам и даље није довољно за чланак. Као што рекох, на Гугл Ерту сам се увјерио да си у праву и да су насељена мјеста Сопотница, Зидине, Слатина, Копачи, Машићи и Градац јединствена географска цјелина (нека врста насеља у географском смислу). Помоћу овог линка сам се увјерио да сједиште општине није у Устипрачи, већ у једном од насељених мјеста из поменуте цјелине. --Слободни умјетник (разговор) 12:35, 2. септембар 2014. (CEST)

Искрено, вјерујем да ће и влада РС у наредних неколико година морати да мијења границе неких насељених мјеста и да је званично формирање насељеног мјеста Ново Горажде само питање времена. Наравно брате да ми је стало до свих чланака о Републици Српској, њеним градовима, општинама, насељеним мјестима итд. Нећемо ваљда ми који је волимо допустити онима који је мрзе да овдје изврћу и шкрабају шта хоће ;)

Што се тиче чланка о Новом Горажду (у ужем смислу) можда би било боље да то у почетку буде поднаслов чланка Општина Ново Горажде, па кад скупимо мало више литературе да онда направимо посебан чланак. Ако сматраш да је то што имаш довољно, онда можеш и одмах почети нови. У сваком случају администратори су одрадили свој дио посла, а ја сам јутрос обавио оно што сам планирао, тако да је збрка са Устипрачом напокон ријешена. --Слободни умјетник (разговор) 07:41, 3. септембар 2014. (CEST)

Не треба се брисати страница Ново Горажде, само избриши преусмјерење и почни писати текст. --Слободни умјетник (разговор) 10:03, 3. септембар 2014. (CEST)

ОК, покушај, ја те нећу ометати, али не вјерујем да ће администратори хтјети то да обришу. По правилима се странице преусмјерења бришу једино ако су покварена или непотребна, а овдје није испуњен ни један од та два критеријума. --Слободни умјетник (разговор) 11:10, 3. септембар 2014. (CEST)

Свилокос

Искрено први пут чујем за њега, ево шта сам нашао преко гугла [9] - РанкоН (разговор) 23:53, 2. септембар 2014. (CEST)

Волио бих ти помоћи, али не знам ништа о томе. - РанкоН (разговор) 00:41, 3. септембар 2014. (CEST)

Злочини у Другом свјетском рату

Имаш ли литературу за ову тему, највише ме занимају злочини Албанаца и Бугара. - РанкоН (разговор) 16:57, 3. септембар 2014. (CEST)

Bunjevac Panonski

Ja mislim da je ovo lutak za jednokratnu upotrebu. Vec je vidjena jednom ista takva situacija ovde. --Kolega2357 Razgovor 23:20, 3. септембар 2014. (CEST)

Ах на жалост такви обично праве и највећу штету и треба их највише и контролисати. Мада на сву срећу обично им досади након пар дана и више се никада не појаве. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:46, 3. септембар 2014. (CEST)

Izvini nisam ni video sta sam napisao ispravio sam gresku. --Kolega2357 Razgovor 00:01, 4. септембар 2014. (CEST)

Sorry

Sad vidim. Ja reko sta mu bi, nisam clanak ni pogledao :D --WizardOfOz ^talk 23:53, 3. септембар 2014. (CEST)

Лутци и чекјузер провера

Страница Википедија:Чекјузер јасно описује правила за проверу лутака. Јавно оптуживати некога да је лутак је кршење правила википедије, и прекршај који може довести до твог блока. Молио бих те да се убудуће суздржиш јавног прозивања других корисника и да поштујеш процедуру. А уколико сумњаш да је неко лутак, пријави чекјузерима --Јованвб (р) 00:59, 4. септембар 2014. (CEST)

Видим да су администратори већ решили твој захтев. Извини што ти тек сад одговарам.--Марко Станојевић (разговор) 01:28, 4. септембар 2014. (CEST)

Имам неких обавеза ван википедије, па ретко улазим што није карактеристично за мене. Потрудићу се да сутра уз јутарњу кафу прочитам чланак као што сам обећао.--Марко Станојевић (разговор) 01:33, 4. септембар 2014. (CEST)

Ниси тражио чекјузер проверу, али си оптужио човека да је лутак блокираног налога. То је прекршај и лични напад због кога би могао да будеш блокиран. Пошто очигледно ниси упознат са правилима, упутио сам те на процедуру коју би ваљало да прочиташ и да је се придржаваш убудуће, уместо да те блокирам или опомињем. Значи уколико чекјузер не докаже да су два налога повезана (или корисник сам то не објави), не смеш јавно оптуживати некога да је лутак. Моја опомена је уследила због овог коментара:

Ако су ти већ блокирали један налог овде због вандализма, бар би сад са тим налогом могао мало да се обуздаш и будеш пристојнији...

Што се тиче Панонског Буњевца иако није лепо мешати се некоме у чланке, то није против правила. Шаблон радови у току је информативног карактера и није обавезујућ. Међутим уколико корисник буде упоран у "лошем" понашању и администратори закључе да је трол или да се бави видом Малтретирања (википраћење), може бити блокиран. --Јованвб (р) 01:50, 4. септембар 2014. (CEST)

Препуцавања ничему не воде! То је ваљда и теби јасно. Пусти крају, једноставно игнориши. Такве провокаторе игноранција највише и боли. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:25, 10. септембар 2014. (CEST)

гalerije grbova

ако мислиш на чланак Списак грбова и амблема градова и општина Србије то није мој чланак, лепша је та форма коју предлажеш само треба времена да се преправи --Stefantene (разговор) 14:03, 2. април 2014. (CEST)

У праву си. Исправио сам синтаксичке (нејасне реченице услед несловенског реда речи /вероватно зато што је аутор из Шпаније/) и правописне грешке (углавном прекомерна употреба запете) које сам приметио. Већи проблем, међутим, представља лош стил писања, који се, између осталог, огледа у наративном презенту и футуру, а који захтева потпуну прераду чланка. Lakisan97 (разговор) 23:51, 12. септембар 2014. (CEST)

Сређено (грешке око великог слова). Lakisan97 (разговор) 13:59, 13. септембар 2014. (CEST)

Пардон, заборавио сам да одговорим за наводнике. У принципу могу да стоје, а и не морају. Речник уз Правопис, рецимо, наводи одредницу Оскар (награда, бла, бла) без истих. Из техничких разлога, избегавамо их у наслову чак и када су обавезни, али ни то није правило. Све у свему, мислим да је у реду овако како је сад, мада може бити да је збуњујуће. Lakisan97 (разговор) 15:08, 13. септембар 2014. (CEST)

тај назив користим као неки шаблон --Stefantene (разговор)

има и код нас таквих примера, очигледно је да људи који су на власти не маре за хералдику :-/ --Stefantene (разговор)

покушавам да направим галерије грбова европских држава које недостају --Stefantene (разговор)

Хвала на подршци :) --Stefantene (разговор)

поздрав, срећни празници са закашњењем. тренутно сам заузет неким приватним пословима тако да немам пуно слободног времена, али с времена на време могу да одрадим по неку галерију. питање једно: када копирам слике грбова словенских градова са словенске википедије неће да их учита на српској википедији, (мислим да се исто дешава и са слика грбова италијанских градова са италијанске википедије, да ли је то проблем никих ауторских права или ја негде грешим?

Враћач

Предложио сам те да добијеш статус враћача. Будући да пазиш на вандалске измјене и поништаваш их, добијање овог статуса ће ти олакшати посао. Онда ћеш бити у могућности једним кликом да вратиш нечију измјену (или више њих) и да оне потом буду означене као патролиране (што олакшава посао нама патролерима). --Жељко Тодоровић (разговор) 13:57, 13. септембар 2014. (CEST) с. р.

На данашњи дан пре 19 година десило се ово [10], још једно злодело за које нико никада није одговарао. Не морам те подсећати да сам ја из тог града --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:51, 13. септембар 2014. (CEST)

Iskreno bio bih ti zahvalan kada bi napravio taj članak, ja zaista ne mogu. Ne mogu opet da prolazim kroz to. Mislim da čak imam knjigu sa spiskom svih žrtava tog masakra --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:38, 13. септембар 2014. (CEST)

Molba

Zamolio bih za pomoc, na engleskoj vikipediji dva hrvatska korisnika uporno zele da ubacuju informacije o Novaku Djokovicu da je Hrvat i hrvtskog porekla [11]. Molim te pomozi ako nastave, jer to nije tacno i nije mu mesto u tom clanku. U pitanju je ovaj korisnik sa hrvatske vikipedije [12], odgovorio sam mu lepo ali nastavlja da ubacuje netacne i nerelevante informacije.--Soundwaweserb (разговор) 15:37, 15. септембар 2014. (CEST)

Evo i na sh.wiki je isti korisnik krenuo sa takvom retorikom. Ne treba dopustiti da lazu, ako ti ne mozes da mi pomognes, trazicu pomoc i od drugih ljudi na sr.wiki, ima valjda nekog ko ce se suprotstaviti nepravdi i lazima!.--Soundwaweserb (разговор) 16:39, 15. септембар 2014. (CEST)

Za sada ne diraju, ali sve je moguce. Na ovoj stranici na engleskoj vikipediji je zapoceo raspravu [13]. Covek govori kako nije nacionalista, a insistira na tome da je on Hrvat!? Neverovatno. Hvala na podrsci, ne mozemo ovo dopustiti, em nije tacno, em nije enciklopedijski.--Soundwaweserb (разговор) 16:54, 15. септембар 2014. (CEST)

Новорусија

Не знам како стојиш са овом темом, али би ме занимало твоје мишљење. Не стојим добро са русим језиком па ме занима шта ти мислиш, да ли је званични назив Новорусије „Савез народних република“ [14]

На руској вики сам нашао референце о томе како је устав донешен и како је назив ове државе до 15. јула био Савез народних република, да би тада у скупштини био усвојен нови назив Новорусија. - РанкоН (разговор) 19:10, 16. септембар 2014. (CEST)

Поништавање великог броја измена

Отвори историју жељеног чланка и кликни на датум задње исправне измене. Добићеш изглед чланка од тог датума и онда кликни опцију уреди. Појавиће ти се обавештење да уређујеш застарелу измену чланка и ако је сачуваш изгубиће се све новије промене. Само кликни на опцију сачувај страницу и посао је обављен. --نوفاك اتشمان‎ 14:03, 19. септембар 2014. (CEST)

Ajde da ti prvi čestitam, postao si vraćač. Sad će ti biti mnogo lakše samo pritiskom na dugme vrati automatski vraćaš vandalizme.--Soundwaweserb (разговор) 13:17, 21. септембар 2014. (CEST)

Па зна се који је прави клуб . Ја сам више северњак па мене више дотичу тамбурице хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:03, 21. септембар 2014. (CEST)

Под овим зна се који је прави клуб нисам мислио на Партизан хаха . Моји су пореклом из Црне Горе, околина Никшића колико ја знам. па емигрирали одатле ка Херцеговини и даље ка централној Босни и Крајини --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:46, 21. септембар 2014. (CEST)

Андрија Торкват Брлић

Поздрав. Немој ме погрешно схватити што ћу те питати Да ли знаш инешто више о овом Брлићу?. Као прво завршио је теологију у Загребу и Бечу јб. Србина који је свећеник или Хрвата који је калуђер. Што се тиче сарађивања са Гарашанином према твом извору види се да је тражио плаћем боравак у Паризу а зазузврат нудио услуге душника уз Париза. Имам податак да је то Грашанин одбио, а Штросмајер му је платио даљи боравак у Француској. Сам тај поступак говори да није имао најбоље особине, а то се сада другачије зове. Био је у Хрватском сабору, а затим посредник у односима са српском владом и њеним повереником у заједничком раду на ослобађању Босне. Имам другачије подаке и могу написати и текст о њему, али би изазвао разне полемике што ми није потребно. Ово ти пишем да не инсистираш на срарадњи са Гарашанином. --Drazetad (разговор) 17:12, 23. септембар 2014. (CEST)

Неме потребе да ми јављаш. Имам доста података а нисам ни заинтересован, него сам видео да ти стављају примедбе на текст, па сам се јавио, јер мислим да не треба исистирати на томе поготово у тексту о његовој снаји. Кад се напше текст о њему онда га описати са свих страна. Поздрав--Drazetad (разговор) 18:34, 23. септембар 2014. (CEST)

Rešio sam stvar oko tvoje slike [15], a Milicevic vraća nepotrebno obaveštenje na tvoju stranicu.--Soundwaweserb (разговор) 18:19, 23. септембар 2014. (CEST)

Nema na čemu.--Soundwaweserb (разговор) 18:25, 23. септембар 2014. (CEST)

Нисам погрешио него причитао што је стручњак за ове ствари написао у тексту (Сл. гласник РС 04/93) формирана је општина под називом „Српска општина Горажде“ Поздрав --Drazetad (разговор) 23:45, 25. септембар 2014. (CEST)

Брисање

Што би морало да се брише? Можеш да напишеш чланак тако што ћеш само изменити ту страну... --Ф± 00:11, 26. септембар 2014. (CEST)

Чланак о њему постоји на многим Википедијама, зашто неби и овде?--Mirno, 18:25, 26. септембар 2014 (CET)

Дубровник

Прегледао сам чланак. Мало сам проширио део који се односи на улазак српске војске у Дубровник. За мене је то занимљив део, јер просто одудара од слике која је потурана касније: да су Дубровчани одувек били резервисани према Србима. Иначе, сазнао сам да је командант одреда који је ушао у град син чувеног обреновићевца Владана Ђорђевића, коме је право име било Ипокрит. Ако се не варам, његови преци су дошли однекуд из Епира. Не зна се тачно да ли је био Грк или Цинцар. Поред српског знао је више језика укључујући немачки, цинцарски, грчки и турски. Родио се на Ваведење. Није славио славу, него имендан. Много касније је имендан претворио у славу. Жена му је била нека Аустријанка Паулина из сиромашне официрске породице коју је упознао за време својих студија у Бечу.

Пронашао сам на интернету проглас Мјесног одбора Народног Вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Дубровнику од 2. новембра 1918.

Дубровчани! сада је једина наша врховна власт Народно Вијеће С. Х. С. На то је вијеће прешла сва управна власт, па му се и ми имамо безувјетно да покоримо. У његово име позивљемо све грађане, да се сутра у 11 сати изјутра свечано сакупе пред опћином да искажемо љубав за свој троимени народ. занос за слободу златну и захвалност онима, који су нам је извојштили. Окитите све своје станове. Ко не би могао набавити заставе, може којим другим прикладним накитом исказати народно весеље.

Управo у овом граду, који је вазда гajио љубав к слободи и народном јединству; с овога мора које још памти моћне Томиславове лађе и поносне дријеви Светог Влаха, треба да се са сваке куће и сваког нашег брода вије ових дана поносито застава нове наше слободе, младе и јаке Југославије, и да нам својим живим бојама кличе.

Не знам да ли да ово цитирамо у комлету (негде са стране, у виду кутијице) или у делу.

--Нимчевић разговор  13:09, 27. септембар 2014. (CEST)

Наравно да то није моје мишљење. Написао сам:

За мене је то занимљив део, јер просто одудара од слике која је потурана касније: да су Дубровчани одувек били резервисани према Србима.

Улазак српске војске код историчара и публициста из међуратног периода и емиграције (Лујо Бакотић, Лазо М. Костић итд.) представљен је као ослободилачки акт. То прихвата и данас добар део наших историчара, неки из убеђења, неки механички (односно без преиспитивања). Наравно, има и оних који се клоне таквог тумачења, свакако не из неке лоше намере.

Код Хрвата, који су као и увек по питању националне историје веома осетљиви, чућеш наравно другу причу. Вероватно под утиском последњег рата, Мирошевић пише: "Апсурдно је истицати наводни ослободилачки карактер те војске, јер она није ослободила пучанство јужне Далмације, него га, напротив, покорила и њиме владала".

--Нимчевић разговор  19:34, 27. септембар 2014. (CEST)

Краљевина или краљевство

Која је разлика између ова два појма? - РанкоН (разговор) 20:12, 28. септембар 2014. (CEST)

Да ли то значи да је Енглеска била краљевство, а Шкотска краљевина или је и Шкотска била исто краљевство? - РанкоН (разговор) 00:34, 29. септембар 2014. (CEST)

Искрено

То нисам знао, али чланак нисам ја писао, само сам малу узмјену направио. - РанкоН (разговор) 00:00, 1. октобар 2014. (CEST)

Мислим да јесам, пошто је Енглеска у свом саставу имала и Велс па је била краљевство, па би по томе Шкотска требала бити краљевина. - РанкоН (разговор) 00:04, 1. октобар 2014. (CEST)

Ми у школи и нисмо баш обраћали пажњу на то. Мислим да је сад са е-маил све океј. - РанкоН (разговор) 00:31, 1. октобар 2014. (CEST)

Здраво, CarRadovan. Имате нову поруку на Википедија:Чланци за брисање.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

--Soundwaweserb (разговор) 20:21, 7. октобар 2014. (CEST)

Душанов грб

Морам ти украсти Душанов грб. Идеја ти је савршена.--Mitar Sorajic (разговор) 16:20, 8. октобар 2014. (CEST) Нисам уопште знао да је његов грб тако изгледао. Идеја да се пропагирају тако вредне успомене... Аха, добро, баш бих волео да прочитам. Мало знам о грбовима а они садрже читаву историју у себи...

Gdje nađe Suboticu ovdje?

http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/?left_mi=74 --Слободни умјетник (разговор) 11:14, 9. октобар 2014. (CEST)

Dubrovnik...

Molio bi te lipo da ne stavljaš izmišljene podatke u članke Дубровачка република (1991), već ti je objašnjeno na stranici za razgovor Dubrovnik o tima hiljadama izbeglica.--Bunjevac Panonski (разговор) 14:08, 9. октобар 2014. (CEST)

Поздрав. Што се тиче чланка о опсади из 1806. очито је да је писан у навијачком тону, вероватно преписан са неког хрватског извора. Нисам стручњак за историју па не смем ништа да тврдим, али за овај чланак је очит недостатак неутралности. Мене ако питаш сведи га на клицу од пар неутралних реченица, а све спорно избаци. А што се тиче чланка о Дубровачкој Републици 1991. покушај да пронађеш референцу за тврдњу да се из града повукло око 10.000 војника и цивила пошто је реч о конкретној бројци. Тада неће смети нико да враћа те измене. Иначе имаш ово Википедија:Правило о три враћања --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:49, 9. октобар 2014. (CEST)

Поздрав овај корисник је написао сва три текста о Дубровнику, само је на хр. и сх. потписао. Погледај његову корисничку страну на хр. вики па види ко је и шта је и како размишља. Опсаде је било, али у извору [16] који је дат у тексту нигде се не помињу Херцеговци који су чествовали у опсади. Проблем је што и он и наведени извор помињу да су Дуборовник 1991. разорили Црногорци и Срби а не ЈНА. ЈНА се распала у априлу 1992. тако да у њој 1991. још било и других нација и логично би било писати ЈНА. --Drazetad (разговор) 22:21, 10. октобар 2014. (CEST)

Salafizam

Pogledaj gugl: [17]. Znači, naziv koji sam koristio za članak nije neispravan, već se radi o tome da je u upotrebi više naziva za tu sektu. Ipak mislim da je naziv "salafizam" najbolji, kao što je i na vrhu ovog šablona na en viki: https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Salafi PANONIAN (разговор) 22:52, 10. октобар 2014. (CEST)

Да будем прецизници, назив је настао од речи "салаф": https://en.wikipedia.org/wiki/Salaf А и на ру википедији се то чита са "а": https://ru.wikipedia.org/wiki/Саляфы PANONIAN (разговор) 23:15, 10. октобар 2014. (CEST)

А јбг, питај онда њих. Ја за те стране називе обично консултујем руску википедију, а тамо се то чита нешто као "саљафи". PANONIAN (разговор) 23:26, 10. октобар 2014. (CEST)

Dubrovnik

Na svim sam Wikimedijinim projektima prijavljen kao August Dominus, međutim prije opće prijave ovdje sam imao blokirani račun August Dominus. Stoga ovdje mogu pisati jedino pod IP adresom. Ti si se naljutio na moje tvrdnje, a ne ja na tvoje. Ja znam da su tvoje tvrdnje lažne, a da sam ja u pravu. Dubrovnik sa Srbima nema nikakve veze. Wikipedija nije forum pa ne znam je li ovo pravo mjesto za iznošenje tvrdnji i dokaza, ali iznijet ću ako treba. Moji preci su bili nepismeni, Dubrovačka Republika bila je aristokratska država. Pismeni su tek bili vlastela, malobrojno građanstvo i svećenstvo. U Dubrovniku se rabila hrvatska ćirilica (bosančica), a ne ova Vukova. S ovom Vukovom Dubrovčani nemaju nikakve veze. Srpska pravoslavna crkva postoji tek od 1920. Istočnohercegovački pravoslavni kršćani koji su dvaput poharali dubrovački kraj ustvari su otpadnici hrvatskog roda, pošto su mahom potomci u 17. stoljeću prekrštenih katolika koji su kasnije rashrvaćeni. U 20. stoljeću postali su Srbi. Možda bi bilo više spomena imena da je sačuvano više spisa. Ovo što je ostalo je dosta, ali tek je djelić onoga što je sveukupno bilo. Upravo su susjedni pravoslavni kršćani smatrajući nas svojim sunarodnjacima zapalili kancelariju konavoske knežije Dubrovačke Republike s mnoštvom spisa, spalili bezbrojne kuće i ljetnikovce, bombardirali Grad. 1806. spališe 666 kuća, a 1991. 7 757 (među njima i onu mog đeda s majčine strane).

..I tvoju dobrotu i razum izbrani

u dugu životu višnji boga da shrani,

i da tvoj slavan glas razumnijem uresom

to više svaki čas diže k nebesom;

od koga uresa, razuma i slave

višnji Bog s nebesa razlike države

u vrijednosti napuni, da vrijednos taj teče

u vijencu i kruni po svijetu daleče,

a navlaš kud jezik hrvatski prohodi,

neumrla po vas vik tuj vrijednos da hodi....

• Mavro Vetranović: "Plemenitomu i vrijednomu gospodinu Petru Ektoroviću vlastelinu hvarskomu s velikijem priklonstvom..", 1539.

Bernardin Pavlović : "Priprauglegnie za dostoino rechi suetu missu i posli iste Boggu zahuaglegne / i zuagieno iz missala rimskoga i skupgleno, iz tomaçeno iz mnoghi ostaly devoti kniga i u' haruaski jezik pomgliuo i virno privedeno po Ozcu Fra Bernardinu Paulovichiu iz Dubrounika Reda Svetoga O. Franceska ... - U Mleczi, 1747 ."

Časti 'zbrana Niko i hvalo velika,

hrvatskoga diko i slavo jezika,

spjevaoče izvrsni, uresna kriposti,

........................

Dubrovnik grad svitli i slavan zadosti

svake Bog nadili obilno milosti,

gospodom uresi, zakonmi i pravdom,

razlicim uzvisi imanjem i blagom,

svuda ga jes puna slava, svud on slove,

hrvatskih kruna gradov se svih zove,

• Ivan Vidali, Korčula: "Poslanica Nikoli Nalješkoviću", 1564.

»Elektra tragedija. Ljubmir pripovijes pastirska. I ljubav i smrt Pirama i Tizbe, iz veće tuđijeh jezika u hrvacki izložene... Prisvijetlomu i priizvrsnomu gospodinu, Gospodinu Đurđu knezu Zrinskomu, svjetniku cesarova veličanstva, vladaocu nad blagom krune Ugarske na Dunaju, momu gospodinu vazda počtovanomu..Zato bivši tijem naslađenjem ganut, jes njekoliko godišta, i za obogatit također ovi naš jezik kojomgodi stvari ka je dostojna da se čti, prinesoh iz latinskoga pastijersku pripovijes Tassovu, pjesnivca u oni jezik toliko scijenjena, koliko mnim da svak zna; i dovedši ju na izvrsnos, koliko mi od onije nezrelijeh ljeta biješe dopušteno, dah ju na svijetlo, prikazavši ju jednomu vlastelinu od našijeh, vijećniku prvomu komu dosta bijehu ugodni ovaci trudi. Stavih se zatijem s jednakom požudom učinit Hrvaćku Grkinju Elektru Sofoklovu...«

• Dominko Zlatarić
• Dominko Zlatarić, Posveta prijevoda Tassove »Aminte«, Sofoklove »Elektre« i dijela Ovidijevih »Metamorfoza« Jurju Zrinskom, Venecija, 1597.

--89.201.187.36 (разговор) 09:21, 11. октобар 2014. (CEST)

Lipi pozdrav! Sad kad ti se javio rođeni dubrovčanin možda ti Care shvatiš kako je i kako diše biser Mediterana. Ne može ni jedan profesor iz Istočnog Sarajeva napisati nešto o Dubrovniku bolje i istinitije od stanovnika Grada. (iako nije u redu deo njegova vokabulara). Članci trebaju biti nepristrani, objektivni i očišćeni nacionalizma što ovdi nije slučaj. --Bunjevac Panonski (разговор) 13:28, 11. октобар 2014. (CEST)

Evo me srpski sine dobro sam, malo ćaskam sa ovim nazovi Bunjevcem koji samo troluje i pravi greške ovde. I sad je on našao da priča o Dubrovniku, pa i pre Cara Stefana Dušana koji je odlazio u Dubrovnik često, Srbi su bili itekako važan faktor tog grada. Da mu možda nije krivo što su se svi viđeniji Dubrovčani poput Vojnovića, Gundulića i Ruđera Boškovića izjašnjavali kao Srbi, oni su ponosni na svoj narod i mi na njih. Verovatno je to u pitanju, imaju neviđene komplekse ovi iz lijepe njihove.--Soundwaweserb (разговор) 13:54, 11. октобар 2014. (CEST)

Sve se srpsko temelji na laži Srbin u njoj i budućnost traži. Nijedan od navedenih se nije izjašnjavao kao Srbin. U Gundulićevo doba nacionalno izjašnjavanje uopće nije postojalo, a Ruđer Bošković je više puta posvjedočio svoje hrvatstvo. Vojnović je iz kasnijeg razdoblja. U 19. stoljeću postojao je srbokatolički pokret i to nije sporno. Ključno je doba Republike, znači prije 1808. Tada se što se tiče sačuvanih spisa srpsko ime ne spominje ama baš nijednom, a hrvatsko par puta. Grad pripada zapadnom uljudbenom krugu i službena religija je katoličanstvo, pravoslavnim kršćanima nije dopušteno prespavati unutar zidina. Ako su Dubrovčani prezirali pravoslavno kršćanstvo, a pravoslavni kršćani poharali su dubrovački kraj, kako je moguće da su se oni smatrali sunarodnjacima?

--89.201.187.36 (разговор) 17:31, 11. октобар 2014. (CEST)

Провокант

Ако мислиш на необавезно ћаскање - не. Ако мислиш на расправу у вези са темом - да. Зашто мислиш да га треба дисквалификовати аутоматски?--Нимчевић разговор  20:23, 11. октобар 2014. (CEST)

Мислим да га не треба нипошто подстицати на такве изјаве.--Нимчевић разговор  21:27, 11. октобар 2014. (CEST)

Када је рекао то за Србе? Пре или после овог коментара?--Нимчевић разговор  21:58, 11. октобар 2014. (CEST)

Прегледаћу. --Нимчевић разговор  22:23, 11. октобар 2014. (CEST)

Nisi puno propustio srpski sine, drago mi je da si se brzo vratio...--Soundwaweserb (разговор) 23:34, 15. октобар 2014. (CEST)

Pregledaj, tu sam da pomognem koliko mogu...--Soundwaweserb (разговор) 23:41, 15. октобар 2014. (CEST)

Ништа ново колега уредниче, на овим просторима ионако ништа ново и нормално и не може да се деси. Још увек сам под утиском због дешавања са утакмице, мало је рећи фрапиран сам --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:43, 16. октобар 2014. (CEST)

Дубровник

О страдању старог града у зборнику САНУ "Систем неистина о злочинима геноцида 1991-1993. године" објављеном 1994. пише на 206-207 страни

Чињеница је да стари дио града није гранатиран осим једанпут грешком, кад су половично настрадале четири зграде. То се према подацима Друге армије десило 6. децембра 1991 ... међу те четири зграде које су половично настрадале налази се и српска православна црква Светог благовештења; наиме увече 3. априла подметнута је екслозивна направа у поменуту цркву. Од експлозије су оштећени улазна врата, иконе, иконостаса, а сва стакла су поломљена...

О страдању Срба, Црногораца, Југословена и Јевреја из Дубровника у истој публикацији пише на 207-208 страни:

тортура над Србима и Црногорцима почела је још прије рата рушењем српских кућа (све је то било завијено у правну процедуру, наводно због пријаве инспектора за бесправну градњу). Кад је почео рат почело је и насиље у Дубровнику над људским правима и слободама. Пријетње, малтретирања и застрашивања достигли су масовне размјере. Појединим грађанима и њиховим породицама, посебно онима нехрватске националности, телефоном се и дању и ноћу упућују грубе пријетње које се понављају безброј пута. У непосредним сусретима су чести брутални напади, увреде, клевете и намјерна провоцирања. По зидовима српских и црногорских кућа црта се знак НДХ и исписује текст "Одлази, заклаћемо те". Свакодневно и непрекидно се врше грубе провале у станове под изговором да се траже четиници снајперисти (није ниједан снајпериста пронађен). Насилно се врши усељавање у станове који су власништво припадника српске и црногорске националности. Послије повлачења ЈНА, у Дубровнику почиње страховлада за Србе и Црногорце: спаљују се куће, врше убиства, силовања и друга насиља. Без икаквог повода су на прагу својих кућа убијени Бранко Вукић, Добривоје Бојовић, Горан Тркља и млади Вујовић (према исказу адвоката Војислава Зечевића). Овом списку треба додати тешке разбојничке нападе на мирне грађане; познат је такав напад на Ђуру Врећу, дугогодишњег службеника Службе друштвеног књиговодства у Дубровнику, затим на његову мајку и супругу. Дрзак и безразложан је био оружани напад и упад у кућу Мира Вулића, бившег директора предузећа "Зидар", по националности Србина, када је рањен од гардиста у обје ноге, ухваћен и одлежао неколико мјесеци у болници и тамници" (лист Дубровачка република, бр. 1, Цавтат маја 1992). Најчешћа су била оштећења, уништења или пљачка имовине појединих грађана која су вршена ноћу. Тако је према званичним подацима у раздобљу од почетка октобра 1991. до краја јануара 1992, у Дубровнику било извршено 95 тешких и провалних крађа и 15 одузимања моторних возила (Дубровачки вјесник, бр. 2147, 21. фебруар 1992). Послије повлачења ЈНА, на подручју од Мокошнице до Цавтата дигнуто је у ваздух око хиљаду српских и црногорских кућа (исказ адвоката Зечевића). Била је масовна појава, а и данас је, да се подмећу бомбе поред кућа и аутомобила, затим неиздавање такозване домовнице, што је доводило до губитка радног мјеста и блокаде имовине. Тако на примјер Драган Гајић, судија Окружног суда, разрјешен дужности зато што се "у свом раду служи српским језиком - екавским говором, што дакако потпуно оправдано код странака, његових колега и осталих дјелатника суда, па и шире код грађана изазива незадовољство па и револт (рјешње о отказу). Ипак изгледа да да су најбројнији и најперфиднији били организовани прогони, изгони, протјеривања грађана (по правилу Срба и Црногораца из Херцеговине и Црне Горе) изван граница Дубровника и Републике Хрватске без икаквог ваљаног разлога, законског основа или документа. Унапријед "факсимираним" особама се обично преко војне полиције, припадника МУП-а или других служби, једноставно наређује да морају одмах, или за два до три сата напустити Дубровник, с тим да се више никад у њега не врате. ТАквих нехуманих насилних поступака било је до сада на стотине у Дубровнику (Дубровачка Република, бр. 1, Цавтат маја 1992). Према томе је константно вршена геноцидна политика над нехрватским становништвом, без много крви и масакрирања. Стално је вршен притисак, нарочито на интелектуалце српске и црногорске националности и југословенски оријектисане да напусте Дубровник. Тај духовни геноцид раслојавао је Србе и Црногорце пошто су се морали опредијелити ко је за домовину Хрватску, а ко није. Срби и Црногорци су сматрани за грађане другог реда који немају шта да траже у Дубровнику.

Биће још...--Нимчевић разговор  15:13, 16. октобар 2014. (CEST)

У вези са процесима против Срба и аутономиста (наведено дело стр. 298-209)

Уз то се организују политички процеси разврстани у три групе: прва, члановима Одбора за Дубровачку Републику; друга, суђење везано за отцепљење хрватске територије; трећа, суђење активистима Српске демократске странке са подручја Дубровника. У монтираним судским процесима суди им се пред Војним судом, мада су цивили. Третирају се као злочинци, па многи нијесу имали другог избора осим да покушају извући живу главу. Тужна је исповијест окружног јавног тужиоца у пензији Александра Аполонија који је морао да напусти Дубровник, а био је у њему стално настањен од 1937. Конфискована му је кућа у центру града од 150 м2 и заплијењено све из ње (око 300 научних и публицистичких радова и око 3.000 књига). Аполонио је 1992. без основа оптужен пред Војним судом због наводно кривичног дјела тешког угрожавања територијалне укупности Републике Хрватске. Осуђен је на 12 година затвора, а максимална казна по том основу изности 15 година. Таква казна је с обзиром на његову старост (73 године) значила доживоту робију. Аполонио није видио оптужницу, нити му је дозвољено да се брани. Све то је монтирано под изговором да је био члан Иницијативног одбора и предсједник Покрета за демилитаризацију и аутономију Дубровника, подручја под окриљем ОУН. По измишљеном основу, Војни суд у Дубровнику је такође осудио тринаесторицу Срба и Црногораца због, како стоји у оптужници, кривичног дјела против Републике Хрватске угрожавањем територијалне укупности. Суђење је за већину окривљених организовано у одсуству, без доказа изузев лажног свједока и без права на одбрану (оптужница Војног тужилаштва у Дубровнику).

--Нимчевић разговор  15:25, 16. октобар 2014. (CEST)

У тој правној држави, новој демократији Србима и Црногорцима којима је станове одузела хрватска војска, суд одговара на жалбу адвоката Зечевића: "Забрањено нам је опћенито бло какво асистирање приликом деложација или усељавања припадника хрватске војске у станове." У тој правној држави је без икаквог разлога морао напустити Дубровник посљедњи активни свештеник у Далмацији послије незапамћене тортуре и притисака. Вјерници су из страха престали да долазе у православне цркве; покушава се направити раздор међу члановима Црквеног одбора; врши се нечувена хајка на свештеника Гуњића, па му се чак преко телефона стално поручује да је први на списку за одстрел. Тако је др Слободан Јанг, предсједник Комисије за људска права Дубровника, позвао вјернике преко радија да се дистанцирају од њега. За вјерске обреде приликом сахрана и обреде у домовима православаца каже се да их могу вршити и католички свештеници. У цркви је остао стари пензионисани прота који је потписао домовницу (исказ свештеника Гуњића). Хрватска влада је донијела одлуку којом се Србима и Црногорцима забрањује изнајмљивање и продаја кућа и других некретнина, као и располагање њиховим штедним улозима. Занимљиво је да је одлука у вези с таксама за некретнине које важе за Србе и Црногорце, што значи да је припадницима нехрватске националности практично конфискована њихова цјелокупна имовина. Хрватска којој су уста пуна демократије, такав поступак правда санкцијама ОУН, иако се у Резолуцији не помињу физичка него само правна лица. Значи да се перфидном игром чишћења којим се практично легализује економско, грађанско и свако друго уништавање Срба и Црногораца. Прогонећи нехрватско становништво из Дубровника које је узорно радило и привређивало, Хрватска не само да крши сопствене законске прописе него под плаштом нове демократије вјешто замагљује очи свјетским миротворцима.

--Нимчевић разговор  15:38, 16. октобар 2014. (CEST)

академик Радован Самарџић

Поштовани пријатељи, када је реч о Дубровнику, извесно је да су у том граду из темеља порушене, не од граната, већ од потурених мина, четири куће, четири здања, ни мало случајно, све четири српске. Извесно је да су у исценирању бомбардовања, гранатирања Дубровника учествовали страни агенти, на челу са француским министром који се зове Кушнер, а тамо у Француској се то погрешно изговара Кушнеер, да би француски Немац постао Француз, који је палио аутомобилске гуме да изазове дим и тако да што убедљивији утисак о страдању Дубровника. Чак је за енглеску публику давана слика са једним детаљем - ево у овом тренутку један господин или госпођа покушавају да спасу од те напасти свога пса кога су извели у шетњу. То је врло срцепаратерно за оне људе који живе са животињом, и подвала је очевидна.

prof. dr J. Gerrat

Драги председниче, драге колегинице и колеге, кад смо већ говорили о страдању Дубровника мислим да је важно поменути најмање два сведока о том граду. Први се зове доктор Питер Моа. Он је професор на универзитету у Чикагу. Ја сам њега срео кад сам тамо био. Он је, заправо, ирског порекла, католик је и велики пријатељ Срба. Како? Он је био бивши агент америчке војне интелигенције. Његова јединица је добила ватикански пасош за клаус парби и за друге ратне злочинце, као што је Андрија Артуковић. Њему се то толико гадило да је прешао на страну Срба. Он је био у Дубровнику прошле 1992. године и видео да је скоро свака зграда у перфектном стању осим Српска православна црква. Према његовој евиденцији, као војник каже да је црква била срушена изнутра, а да су зграде са обе стране биле у перфектном стању. Такође је била срушена Српска библиотека која се налазила са друге стране улице. Зграда је била тотално срушена.

Други сведок, то је случајност да сам срео једног младог студента који живи у Оксфорду. Као суденти они лутају по Европи лети и он је био тада у Дубровику. Он је написао - код мене у кући имам његов реферат - да је очекивао да види тамо један Дрезден. Новине су тако писале о Дубровнику. Он је био изненађен што види да је Дубровник скоро у перфектном стању. Он има много фотографија и ја то имам кући и ако неко хоће да види те фотографије ја их могу послати. Ја сам видео на једној фотографији Гундулићев споменик који је скоро у перфектном стању.

Све што су новине за време рата писале о Дубровнику уопште није било истина. Постоје конкретне евиденције које се морају изнети у јавност.

проф. др Томислав Жугић

Ја ћу само изнети кратко објашњење везано за страдање Дубровника.

Чињеницу коју је изнео уважени академик Самарџић и сада господин из Енглеске о страдању Православне цркве, ја сам то имао. Међутим, са овим људима са којима сам конкретно разговарао, рекли су ми да нису могли уопште доћи до истине јер строго је контролисан улазак - а и данас је - у Стари град. Срби уопште не могу да уђу Стари град да би се скриле неистине о страдању Дубровника. Они су ми у разговору рекли, нарочито адвокат Зечевић да је покушавао да обиђе Стари град, чуо је за страдање Православне цркве и те збирке али не може да ми тврди и не зна да ли је стварно спаљена збирка или није. Због тога ја нисам смео да баратам тим податком јер није било проверено.

Рекао сам да књига има 120 фотоса, а од тога сигурно 70% на свакој фотографији је густи дим тако да се уопште не види о каквој се грађевини ради. Вероватно су паљене гуме да би се приказало светском јавном мњењу: "Ето, шта раде србочетници и та југоокупаторска војска од древног града Дубровника."

У ширем саопштењу које ћу приложити имам анализу скоро свих фотоса где се говори о неистинама о страдању Дубровника.

--Нимчевић разговор  16:57, 16. октобар 2014. (CEST)

Ćaskanje

Gledao sam TLZP i baš me oraspoložiše. Inače vidiš ja uopšte nisam primetio da si obrisao potpis, već posle vidim nema potpisa i onako upitnik nad glavom pošto sam ubeđen da sam stavio te 4 tilde. Smeh je zdrav za srce (mada doduše vele da nije dobar zbog bora pa u starosti ovi što se mnogo klebere liče na pitbula) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:27, 18. октобар 2014. (CEST)

Mile Krajina

Zašto je članak predložen za brisanje? Svakako je riječ o značajnom epskom pjesniku. Dajem vam na znanje da je bio stjegonošom banske zastave 30. svibnja 1990. na Trgu bana Josipa Jelačića u Zagrebu na obilježavanju prvog hrvatskog Dana državnosti, ispred predsjednika Franje Tuđmana, kardinala Franje Kuharića i saborskih zastupnika. Ako je ijedan guslar enciklopedijski značajan, onda je to Mile Krajina.

--185.18.63.215 (разговор) 15:48, 19. октобар 2014. (CEST)

Morat će te da nađete neki zajednički jezik --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:54, 20. октобар 2014. (CEST)

Imaš mejl od mene.--Soundwaweserb (разговор) 15:25, 21. октобар 2014. (CEST)

Evo dobro sam, ja od danas imam baš dosta obaveza i reko da ti se javim. Kako je kod tebe i šta ima novo srpski sine?--Soundwaweserb (разговор) 15:32, 21. октобар 2014. (CEST)

Чачкам нешто по по подацима о мом налогу и нађем у одељку број написаних чланака 2.423 Ја сам манијак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:41, 21. октобар 2014. (CEST)

Приопћење примљено к знању --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:17, 21. октобар 2014. (CEST)

Prezentacija

Bolje bi bilo postavite pitanje na jednom od trgova. --Dcirovic (разговор) 00:52, 23. октобар 2014. (CEST)

Рајко

Неће бити. http://www.izbori.ba/RezultatiRS/SummarySheet/RSPredsjednik.asp Слободни умјетник (разговор) 20:23, 23. октобар 2014. (CEST)

Нема ту никакве грешке. Имам осјећај да ме зезате, па вам нећу више овако одговарати. Ако имате примједби на садржај чланка, пишите то на страни за разговор тог чланка. У здравље! Слободни умјетник (разговор) 20:44, 23. октобар 2014. (CEST)

Анонимац

Нисам администратор тако да немам ту опцију. Захтев можеш да поставиш на администраторској табли или да се обратиш неком од администратора чије је корисничко име присутно у скорашњим изменама. --نوفاك اتشمان‎ 21:17, 23. октобар 2014. (CEST)

Хералдика

Видим да си љубитељ хералдике и грбова. Ускоро ћу сређивати те чланке па ако ти треба помоћ ту сам. Змија бгд 02:17, 1. новембар 2014. (CET)

Ја сам више орденски и војни хералдичар и поседујем књиге од нашег најпознатијег херадичара Драгомира Ацовића о коме ћу написати и чланак. Наравно да ћу ти помоћи у сваком погледу. Змија бгд 02:25, 1. новембар 2014. (CET)

Човек је легенда, лично сам га упознао пре пар дана на сајму књига препоручујем ти његове књиге Хералдика и Срби и Слава и Част. Наравно ту сам ако треба помоћ. Змија бгд 02:32, 1. новембар 2014. (CET)

Јел си ти професионални хералдичар? Око грбова знам пар појмова а могу да ти напишем неке ствари о породичним грбовима како се праве и чему служе. Више се разумем у ордене, војне чинове... Змија бгд 02:51, 1. новембар 2014. (CET)

И мени је хоби. Сарађиваћемо. Змија бгд 03:05, 1. новембар 2014. (CET)

Извини што ти раније нисам одговорио, моје мишљење се подудара са твојим да је непотребно додавати Илирске грбовнике у наслову већ напоменути то у тексту. Змија бгд 00:26, 12. новембар 2014. (CET)

Bošnjaci

Slobodno cepaj! :)...ja ću se uključivati samo oko pojedinih delova u članku za sad...kasnije možda i više...ako bude šta trebalo, ti viči...ako ja budem imao nešto konstruktivno, reći ću ti...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:49, 3. новембар 2014. (CET)

Чини ми се да је све у реду. Текст налази на страници Булу (језик) док је страница Були (језик) преусмерење. --نوفاك اتشمان‎ 14:33, 3. новембар 2014. (CET)

Ех, па шта ти предлажеш да се ту уради? PANONIAN (разговор) 10:39, 5. новембар 2014. (CET)

Ја сам видео да нико ни не реагује поводом тог текста, па сам покушао бар мало да га средим, наравно до границе да не будем оптужен за вандализам. У сваком случају, мислим да би у одељку о рату у Босни требало бар неке неспорне податке оставити, а оно што је пропаганда уклонити. PANONIAN (разговор) 10:55, 5. новембар 2014. (CET)

„ ” ?

Код Југославије да ли су проблем наводници или нешто друго? Obsuser (разговор) 00:27, 4. новембар 2014. (CET)

За те ствари постоји администраторска табла. Све што имаш слободно напиши на админ табли и неко од админа ће реаговати... --Јованвб (р) 01:22, 4. новембар 2014. (CET)

Пробај поново на админ табли. Ако нико не реагује онда ми пиши. Али пробај да даш конкретне примере на админ табли са линковима прекршаја... --Јованвб (р) 01:27, 7. новембар 2014. (CET)

Управо сам блокирао тог вандала. А прича се односи на маил који си ми послао преко википедија поште пре пар дана о кориснику панонски буњевац да вандалише чланке. --Јованвб (р) 01:55, 7. новембар 2014. (CET)

ПОВ

Може ли се знати зашто си вратио моје уклањање приватног/сопственог гледишта (ПОВ) у виду речи „такозване” из чланка Република Косово? Приватно мишљење о томе да ли је то Република? Нити се чланак зове Такозвана република Косово, нити игде више постоји таква конструкција. А ни не сме, јер је ПОВ против кога је читав рад на Википедији усмерен. Политичке теме се не пишу убацивањем погрешних конструкција у чланак. Објективне статистике о томе ко признаје, а ко не признаје Косово као независну републику постоје већ у чланку, мишљење ни моје ни твоје није релевантно. Поздрав, – Wlodzimierz (разговор)

Уплашио си ме, зато тако ја :) Поздрав, –Wlodzimierz (разговор) 15:17, 6. новембар 2014. (CET)

Добро си приметио. Наравно да Народно вијеће у Загребу које је себе представљало као неко тело око кога треба да се окупе сва већа настала на тлу распадајуће Хабзбуршке монархије није имало свуда исти утицај. Нпр. делегација Народног вијећа Босне и Херцеговине је 4. новембра пренела молбу да 2. армија под командом војводе Степе Степановића пређе преко Дрине и окупира ове крајеве, а Народно вијеће у Загребу је тек идућег дана (5. новембра) послало делегацију да тражи исто. Очигледно је да у Сарајеву нису чекали да се огласи Средишњи одбор Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, него су радили на своју руку. Још очигледнији пример је био Срем (тада у саставу Троједнице), где су представници Срба одржали скупштину у Руму на којој су буквално условљавали Народно вијеће у Загребу: ако не донесу одлуку о уједињењу прогласиће прикључење Срема Србији. У Војводини је било говора и о уједињењу индиректним путем преко Загреба (тада су се под Војводином подразумевали Бачка, Банат и Барања), али је ипак преовладао утицај радикала Јаше Томића, зета Светозара Милетића, те је донета одлука о прикључењу Бачке, Баната и Барање Србији. Василије Крестић сматра овај догађај важним, јер да је којим случајем до уједињења дошло преко Загреба, Хрвати би имали јак адут у рукама. О томе је писао и говорио. Не знам како су се ствари одвијале у Боки, али је познато да је она улазила у састав Далмације.--Нимчевић разговор  13:56, 6. новембар 2014. (CET)

Заборавио сам да кажем да Народно вијеће имало ограничен или скоро никакав утицај у областима које је окупирала италијанска војска. Мислим на места Ријеку и Задар и острва Вис, Хвар, Корчулу, Мљет и Ластово. Карта коју си приложио приказује неки микс стања пре уједињења (пре 1. дец. 1918) и после Рапалског споразума (коначно разграничење Италије и Краљевине СХС) (1920) Нпр. познато је да је у Ријеци постојао мјесни одбор Народног вијећа, што се овде на карти не види. Предвиђено је да и Истра уђе у нову заједницу, али од тога због италијанског уплитања није било ништа. На овој карти се не види шта је аутор хтео да прикаже: да ли стање после разграничења, или непосредно уочи уједињења, или пак прокламоване границе такозване Државе СХС.--Нимчевић разговор  18:58, 6. новембар 2014. (CET)

То. И сам видиш да нешто није у реду. Приложена карта као да приказује шта је остало од такозване Државе СХС после Рапалског споразума, мада је иста престала да постоји давно пре његовог склапања. Ја бих рекао још оног тренутка када је српска војска преузела од Народне гарде (оружаних снага Народног вијећа) ствар у своје руке. Толико спомињан чин уједињења који је обављен у кући Крсмановића 1. децембра 1918. је само формалан. Кад погледаш уназад, српска војска је до тада имала под контролом све територије докле је наводно допирао суверенитет Народног вијећа, изузимајући територије под италијанском окупацијом. Властољубиви регент Александар Карађорђевић (чини се да је од деде краља Николе Петровића наследио ту особину) грозио се на саму помисао неке врсте конфедерације односно персоналне уније између проширене Србије и неке друге државе. За њега је само централистички уређена држава долазила у обзир. Вероватно би у томе и истрајао да га нису убили.--Нимчевић разговор  20:23, 6. новембар 2014. (CET)

Управо. Треба се клонити поједностављених формулација типа да је Краљевина СХС настала уједињењем (проширене) Србије и Државе СХС, јер ствар уопште није била толико проста.

Професор који ми је предавао историју Југославије управо је то нагласио када је причао о уједињењу, позивајући се вероватно на ово место Љубомира Димића:

Александар Карађорђевић је прогласио уједињење Србије са „земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба“ а не Државом СХС.

Нећеш погрешити ако ово "са земљама" читаш као "са бившим земљама", јер аутор (неко ко је Александру састављао проглас) као да је хтео да нагласи да је Србија једини суверен фактор уједињења.

Колико се у Београду мало обраћала пажња на Народно вијеће СХС говори чињеница да последњем нису предати акти од 1. децембра 1918. на ратификацију.

Акти од 1. децембра 1918. нису поднети на ратификацију Народном вијећу СХС. Његово председништво је два дана касније упознало народ са њиховим садржајем и, истовремено, објавило „да је престала функција Народнога вијећа као врховне суверене власти државе СХС".

--Нимчевић разговор  20:57, 6. новембар 2014. (CET)

Evo me srpski sine, gledam kako ovi naši zapadni susedi stalno pokušavaju da falsifikuju istoriju, kao da smo mi rođeni juče. Očigledno je da su to organizovani napadi, obična propaganda bez dokaza, ništa to nije slučajno, gade mi se takvi prevaranti...--Soundwaweserb (разговор) 20:38, 6. новембар 2014. (CET)

Hteo bih da ti čestitam za jubilarni 310.000 članak Грб Урошевог царства према илирским грбовницима, svaka čast.--Soundwaweserb (разговор) 20:45, 6. новембар 2014. (CET)

Треба да прикупим литературу у вези с тим. Свакако ћу обратити пажњу и на то.

Узгред, када си изразио сумњу у постојање Државе СХС као равнопарног фактора у настанку Краљевине СХС, сетио сам се ове несреће. Ако узмеш здраво за готово то што тамо пише, помислићеш да је српска војска, додуше не формално, али на неки начин (де факто што би се рекло), признавала суверенитет Народне управе над крајевима које је окупирала. Ја бих волео да видим један пример који говори у прилог овој тврдњи. Заправо је било сасвим другачије. Уласком српске војска у Нови Сад 9. новембра 1918. започете су припреме за прикључење Војводине Србији. Скупштина одржана 25. новембра 1918. у Новом Саду такође је исценирана или како бисмо ми рекли: да не буде после да се народ није питао. Не треба бити много паметан да би се увидело то. Без подршке српске војске и владајућих кругова у Београду сумњам да би Јаша Томић - до тада мање више политички на маргини (због убиства Мише Димитријевића добио је забрану политичког деловања) - био тада у прилици да води главну реч. Иначе, ако имало погледаш у документе, видећеш да је Народна управа само претендовала на области које је запосела српска војска. Стварну власт је уз неке изузетке (нпр. железница, која је била и даље у рукама Мађара) имала српска војска. Све у свему, чини ми се да и ту нешто смрди. Чланак као да је писан са циљем да се историјски оправда постојање Војводине као аутономне провинције.--Нимчевић разговор  21:37, 6. новембар 2014. (CET)

Pobednički, baš tako i nikako drugačije!--Soundwaweserb (разговор) 22:31, 10. новембар 2014. (CET)

Ne nasedaj na provokacije. Samo ignoriši --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:21, 11. новембар 2014. (CET)

...

Немој тако реаговати убудуће само доливаш уље на ватру, провокатора је увек било и биће их. --Милићевић (разговор) 00:27, 11. новембар 2014. (CET)

Споменица за тебе!

	Споменица за дипломатски однос
	Хвала на сарадњи! Добро ми је дошла подршка искусног члана Википедије. Слажем се око раздвајања чланка о Зети из разлога што се реч „Зета“ може односити на стару српску државу, истоимену реку или на Зетску равницу. Veljko sa Zabjela (разговор) 14:39, 11. новембар 2014. (CET)

5-0...--Soundwaweserb (разговор) 22:16, 12. новембар 2014. (CET)

Побогу колега зар ти ја личим на вандала! Позззз --Zmaj123 (разговор) 18:16, 13. новембар 2014. (CET)

Најбољи начин да провокатора спустиш на земљу је да се не спушташ на његов ниво. То сам научио дрндајући се овде хехе. Иначе управо смо разбили Каху лаборал усред Виторије о јеаааааххххххх (мислим на Звезду наравно) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:41, 13. новембар 2014. (CET)

Ауууууу е сад си ме ујео за срце. А добро нико није савршен. А ето победили сте и ви Румуне јуче муахахахаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:58, 13. новембар 2014. (CET)

О мој Бого хаха. Убио ме Бог ако сам икада срео писменог и колико толико реалног припадника "илирских староседелаца Балкана" хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:59, 17. новембар 2014. (CET)

Ма дај бре какви издајници и националисти. Нико од нас овде не сноси кривицу за оно што су закували политичари, дабогда изгинули сви од реда (међу свим овим балканским народима). Ништа ми не добијамо забадањем глава у песак правећи се да се оно што нам не паше није ни догодило. Због тога смрт политици и живела наука ојхааааа --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 17. новембар 2014. (CET)

Али и у политичкој географији јасно стоји шта су то de facto и de iure ситуације, мада ипак је то више геополитика од политике. Чим напишеш да је нешто де факто то по аутоматизму значи да одудара од устаљених правила и уопште нема позитивну конотацију. Само што то људи никако да разумеју --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:32, 17. новембар 2014. (CET)

Ђорђе Михаиловић

Ако ти је вест из Курира извор да је човек умро, то није тачно: [18] Alexzr88 (разговор) 21:02, 15. новембар 2014. (CET) Погрешно су превели наслов тог текста Вашингтон поста: [19] Alexzr88 (разговор) 21:28, 15. новембар 2014. (CET)

Мапа

Може. Ево сад ћу. Зовем се (разговор) 17:58, 20. новембар 2014. (CET)

Чубриловић

Немаш се за шта извињавати, ово је слободна енциклопедија ;) Нисам сигуран да сам те најбоље схватио, надам се да си мислио на ово [20] и да је сада све ОК. Слободни умјетник (разговор) 23:59, 24. новембар 2014. (CET)

Јеси ли ти сигуран да се један од чланова Младе Босне тако звао? Мени су од њихових чланова позната два Чубриловића (Вељко и Васо) и један Недељко (Чабриновић). Можда је то неко мало помијешао.. --Слободни умјетник (разговор) 09:26, 25. новембар 2014. (CET)

Bogami, za sada sam prvi, šta da ti kažem, mlogo me vole i poštuju kolege pa mi zahvaljuju --Soundwaweserb (разговор) 23:00, 25. новембар 2014. (CET)

Danas je Dungodung napravio tu stranicu, hvala za poređenje --Soundwaweserb (разговор) 23:08, 25. новембар 2014. (CET)

Zastava Konfederativnih Američkih Država

Da li bi mogao urediti ovaj članak ako imaš vremena? Video sam da se interesuješ za grbove i heraldiku uopšte, a ovo bi moglo biti tvoj teren. Ako se eventualno dodatno uredi taj članak, dodaju podaci, reference, spoljašnje veze i literatura, mogao bi da se prebaci ceo na ćirilicu, jer ovako trenutno ne izgleda dobro.--Soundwaweserb (разговор) 18:30, 27. новембар 2014. (CET)

Super, bravo. Koliko je samo bolje, lepše za videti, kao da je novi članak urađen, i to na ćirilici!--Soundwaweserb (разговор) 10:54, 28. новембар 2014. (CET)

Uradio sam i grb. Nisam ulazio u detalje, samo osnovne informacije.--Soundwaweserb (разговор) 12:36, 28. новембар 2014. (CET)

Ti ako želiš dodaj šta misliš da treba, a ako je ispravno pečat prebaci na taj naziv.--Soundwaweserb (разговор) 13:09, 28. новембар 2014. (CET)

Грб Турске Србије

Тренутно сам узео да пишем тај чланак из најбоље литературе везане за српску хералдику на нашем језику...сачекај да завршим па ћеш видети...управо се и ради о томе да то није никакав укорењен назив (слажем се да грб као такав постоји од 15 века), него накнадно дан том грбу од различитих интерпертатора који су у својим интерпертацијама од 15 века себи слагали слику хералдичког света...а сам грб је настао као потреба да се херладички обележи простор Србије у западној Европји након пада под Турке, тј. брисања сваког хералдичког трага и традиције након доласка Османлија (већ сам једном објашњавао у чланку о Бошњацима оном лику тамо из којих разлога, нмг сад да се понављам)...сачекај да завршим чланак па накнадно питај...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:43, 30. новембар 2014. (CET)

Моментално врати на назив који сам ставио!, нећу да водим рат измена...и за своје наводе дај литературу, ако си већ тврдоглав...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:47, 30. новембар 2014. (CET)

Pa problem i jeste u tome što se tako ne zove...Naziv Tribalija je ovom grbu koji se u svim dotadašnjim nazivima zvao samo Srbija, označavajući prostor Srbije (bivše) pod turskom vlašću (odatle Turska Srbija), u svom ilirskom tumačenju preimenovao u Grb Tribalije (po plemenu) Paul Riter, a kasnije preuzeo Žefarović...dakle taj naziv je samo jedna od mnogobrojnih interpertacija onoga što je označavao ovaj grb (tj. heraldički apokrif), a to je teritoriju Srbije pod turskom vlašćiu tj. Turske Srbije...(ovo nisam ja ništa izmislio sve je fundirano literaturom)...dakle ova vrsta interpertacije ovog grba iz 15. veka nazvanom 'Grb Tribalije' se tek pojavio u 17 veku, dakle 2 veka kasnije...s tim da je i u to vreme, a onda i kasnije, to samo jedan od naziva (interpertacija) ovog grba...(jer je taj naziv usko vezan za Ilirsku herladiku/interpertaciju ilirskih heraldičara (zbog nedostatka sistematičnosti srpske heraldike tj. ostatka na pojavnom)...ali sam prvi pomen ovog grba nema veze sa ilirskim grbovnicima, vezan je za dela Rihentala, Grinenberga itd. iz 15/16 veka, čiji apokrifi su deo klasične evropske/nemačke heraldike (nemaju veze sa ilirskom heraldikom)....--ANTI_PRO92 (разговор) 01:17, 30. новембар 2014. (CET)

Кад завршим чланак, а то је за отприлике 20 минута, све ће бити лепо референцирано и фундирано, па после ако има проблема нека крене рапсрава...`--ANTI_PRO92 (разговор) 01:34, 30. новембар 2014. (CET)

Грб Српске деспотовине

Таквог га је нацртао Кристоф Силберисен 1576. год. То је верна копија тог грба из грбовника. --WikiNameBaks (разговор) 15:36, 2. децембар 2014. (CET)

Konfederacija

Ubačen tvoj deo [21] u Konfederaciju . Pozdrav srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 13:38, 6. децембар 2014. (CET)

Pogledaj pp.--Soundwaweserb (разговор) 14:04, 6. децембар 2014. (CET)

Споменица за тебе!

	Уредничка споменица
	За земљопис! Gotech8 (разговор) 04:47, 7. децембар 2014. (CET)

Живојин Мишић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 13. децембра 2014. у 23:20 Змија бгд 00:23, 8. децембар 2014. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живојин Мишић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 13. децембра 2014. — 20. децембра 2014. -- Змија бгд 23:50, 13. децембар 2014. (CET)

Imam jedno pitanje. Da li znaš da uradiš mapu Konfederacije [22], da bude na srpskom jeziku ko ovde za SAD [23]? Pozdravljam te srpski sine s gore Romanije planine :)--Soundwaweserb (разговор) 20:08, 9. децембар 2014. (CET)

Hvala za mapu!--Soundwaweserb (разговор) 08:00, 10. децембар 2014. (CET)

Зашто мењаш реченице са екавице на ијекавицу [24]? Чланак је почео да се пише на екавици, па тако мора и да се настави. Да је почет ијекавицом онда би морао да се пише тако.--Марко Станојевић (разговор) 01:54, 11. децембар 2014. (CET)

Ево ја ћу да вратим измену. Ако се нико не буни, зашто бих ја. Мени је најбитније да чланак буде што боље урађен. Мада правила кажу да мораш да удвостручиш текст како би променио писмо.--Марко Станојевић (разговор) 01:59, 11. децембар 2014. (CET)

Извини, заборавио сам. Немој да ми узмеш за зло.--Марко Станојевић (разговор) 02:04, 11. децембар 2014. (CET)

Pogledaj poštu.--Soundwaweserb (разговор) 17:15, 11. децембар 2014. (CET)

Jesam, hvala na odgovoru :)--Soundwaweserb (разговор) 18:03, 11. децембар 2014. (CET)

Slika razvoja Konfederacije

Da li bi i ova sliku u gifu mogla da se prebaci na srpski jezik [25]? Pretpostavljam da je to teži posao, ako ne može, nema veze nek ostane onako.--Soundwaweserb (разговор) 18:12, 11. децембар 2014. (CET)

Jel može nešto da se uradi sa slikom?--Soundwaweserb (разговор) 18:50, 11. децембар 2014. (CET)

Ima li nade i mogućnosti da ta slika bude na srpskom?--Soundwaweserb (разговор) 20:27, 13. децембар 2014. (CET)

OK. I ako ne uspe, neka one na engleskom jer je zanimljiva.--Soundwaweserb (разговор) 20:38, 13. децембар 2014. (CET)

Šablon

Veruj mi da sam pokušavao da popravim i ne znam u čemu je caka, verovatno je nešto pogrešno urađeno u parametrima koji su povezani sa tim šablonom. Pitaj ovde možda neko zna da popravi ili pitaj Serbijanu, on radi sve oko šablona.--Soundwaweserb (разговор) 18:29, 11. децембар 2014. (CET)

U stvari sad sam provalio, takav i treba da bude, jer pogledaj uključivanje u ovaj članak pri dnu stranice Грб Словачке.--Soundwaweserb (разговор) 18:33, 11. децембар 2014. (CET)

Evo i ovde pokazuje ispravno Грб Холандије, ne znam deluje sve OK.--Soundwaweserb (разговор) 18:38, 11. децембар 2014. (CET)

U stvari u svim člancima sa kojima je povezan šablon pokazuje sve ispravno. On i treba da bude takav, bio sam zbunjen na prvi pogled kad sam video ali mislim da je sve OK.--Soundwaweserb (разговор) 18:42, 11. децембар 2014. (CET)

Е ако знаш боље, можеш да урадиш. Ја нисам нешто вешт са прављењем мапа.--Марко Станојевић (разговор) 23:38, 11. децембар 2014. (CET)

Исправио сам мапу, не мораш да је сређујеш.--Марко Станојевић (разговор) 19:49, 12. децембар 2014. (CET)

Важи.--Марко Станојевић (разговор) 20:09, 12. децембар 2014. (CET)

Грб Тривалије

Ја се трудим да останем концизан. Треба проверити да ли је Ацовић грб стварно назвао Грбом Турске Србије. Ако јесте, онда треба видети зашто се грб приписује "Турској Србији". Почињем озбиљно да сумњам да је реч о подвали.

И код Радмила Петровића (ГЛАВА ДИВЉЕ СВИЊЕ КАО ВЛАДАРСКА ИНСИГНИЈА СА ГРБА ВОЖДА КАРАЂОРЂА) нема говора о Турској Србији:

Занимљиво је да се дивља свиња, као грб Трибалије, у српској историји, према грбовнику Улриха Рихтентала, појавила доста касно на Сабору у Констанци, 1415. године, за време деспотовања Стефана Лазаревића, као грб српског царства.2 Гринебергов грбовник из 1483. године доноси грб Србије у форми црне вепрове главе на црвеном штиту, која је прободена стрелом кроз уста.3 Грб Трибалије из XVI века, као један од грбова Душановог царства, графички је забележио Павао Ритер Витезовић.4 Грб са дивљом свињом у Угарској краљевини јавља се као претензија према територији Србије 1655. године, на крунидбеном новцу цара Матије II и Фердинанда П. Мартин Штир, на једној мапи Угарске, из 1664. године, представља Сервију-Србију у форми главе дивље свиње.5 На великом грбу цара Рудолфа II та традиција се наставља постављањем главе дивље свиње прободене стрелом, у тренутку када су Аустријанци заузели Северну Србију, 1717-39. године. И данас, тај грб се налази на капији Карла VI у Београду, на Калемегдану у његовом Доњем граду, као славолук победе принца Евгенија Савојског, као географска одредница северне Србије-Шумадије. Та Аустријска традиција на штиту има грб дивл>е свиње обележила је Српско војводство од 1806-1836. године. 7 Из те Аустро-Угарске традиције, грбса главом дивље свиње већ од 1804. године долази на заставе и печате Правитељствујушчег Совјета.8 Све горе речено је само последица коришћења грба с главом дивље свиње у балканској историји, религији и митологији, а његова иконографија кроз балканску и малоазијску историју...

Проверио сам и шта пише John A. Goodall

13 Serbia:

Svrbiae: Gules a cross Silver between 4 fire steels Gold, antique crown over.

So in G9. This is the coat given in the medieval rolls for the emperors of Constantinople and alluded to in the Pseudo-Kodinus as the: 'imperial flamula, that is to say the cross and fire steels' ... (Pseudo-Kodinus, i11. ll. 20-1). The firesteels, often described as letters 'B' in western blazons, were presumably chosen as a canting device. The choice of C-shaped rather than the B-shaped firesteels was doubtless influenced by the resemblance to the Slavonic letter C (S) and were incorporated in the hangings for polycandelia at Hilendar and St Paul on Mt. Athos, and elsewhere (Mladicevic 1994, 32).

The earliest example of a coat for Serbia in the medieval rolls seems to be: Gules 2 bars Gold, impaling Gold flory Gules, an arched crown over, for. 'der keysser von Serule' (HBW, fol. 31), and in Ant. W., fol. 59b the 'kheysser von Servie' is given Gules. 2 bars Gold, impaling Gold flory Azure. They are garbled versions of the arms borne by the Angevine kings of Hungary. The second is Gules a wolf's head Sable pierced in the mouth by an arrow Gold feathered Silver, Crest: a wolf's head as in the arms between 2 flags Gules charged with 3 hawk 's bells and the staves Gold (MW 105), apparently a version of the arms used on coins by George II Stratsimirovich of Zeta (Montenegro) 1388-96 (Ljubic 1875, Tab. xv.3,4); and Balsha III 1405-21 (ibid., 6-10). This was misread by Grunenberg as Gules a boar's head issuing from the sinister base Sable bristled Gold and armed Silver, issuing from the mouth an arrow Gold the head Silver (CGW, fol. xxixb, cf. RC 1483 edn., fol. 120).

Нигде ни речи о "Турској Србији".--Нимчевић разговор  15:18, 14. децембар 2014. (CET)

Ma lik je pismen koliko i prosečna srpska estradna umetnica tako da je dobio adekvatne odgovore. A još se ja jadan ustručavam da delujem ozbiljnije --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:24, 15. децембар 2014. (CET)

Tribalija

Vrati...dogovor nije pao...ovo si na svoju ruku uradio...bez dogovora...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:47, 16. децембар 2014. (CET)

Autorska prava nisam kršio, po mojoj interpretaciji, epilog ćemo tek videti (o tome se vodi sad diskusija)...elem, kakve to veze ima sa raspravom o imenu po sebi...kršio ja nekršio, Acovićeva knjiga i argumenti ostaju, a ti vidim očigledno nemaš dovoljno parlamentarnog kapaciteta da se stvar isčisti do kraja, nego silom pokušavaš da nametneš svoje rešenje...što je u suprotnosti sa duhom i pravilima projekta...mogu ti reći da ću ti se ja rado suprotstaviti...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:57, 16. децембар 2014. (CET)

O tome šta će proći prepustićemo argumentima (nauci) i ka nauci okrenutoj zajednici da odluči...moji argumenti, mogu ti reći, su bili odmereni i u skladu sa današnjim shvatanjima u nauci, tvoji koliko (ja) mogu da procenim nisu, nego više terani --ideološkom-- prirodom da je ovo turski kao nešto fuj, i da sad to kao ne valja (valjda skrnavi srpski grb ili kako već)...u svlsl, argumenti će pobediti, a sukoba naravno za razlog nemam, niti mi je isti namera, ali ako neko provodi nešto silom (kako ti maločas) protiv toga imam...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:08, 16. децембар 2014. (CET)

Naravno da sam pročitao tvoje komentare tamo...poštujem što si učestvovao u raspravi i argumente koje si izneo, očigledno se ne slažemo, videćemo šta će na kraju rasprave biti, zaključci...Nekakvu nervozu mi ti spočitavaš, valjda znaš o čemu govoriš, samo sam se usprotivio diskrecionom mešanju u stvari, bez konsenzusa, obrazac ponašanja koji se ovde na projektu pojavljuje prečesto, u veoma negativnom kontekstu i derogira isti...

Odoh da spavam...laku noć...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:38, 16. децембар 2014. (CET)

Јес видео ово хаха? Ја три дана убијам се да му докажем да посељеније и пасјолак нису једно те исто, и он сад ладно преписа то и упали му се лампица као он мене о томе опомињао. Тачно да човек од муке скочи са балкона --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:04, 21. децембар 2014. (CET)

Vidi članak Grb Tribalije, vraćeno je na tvoju reviziju srpski sine. Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 12:37, 21. децембар 2014. (CET)

Па и треба да буде високо, али ипак нећу скакат јер лежи мачка таман испод прозора, а не бих желео да је згњавим јадну недужну --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:39, 21. децембар 2014. (CET)

Тверска област

Зар је требало пар дана проћи да се коначно напише — „Тверска област административно је подељена на укупно 36 општинских рејона (...) и 7 градских округа...“ А то колико је у саставу тих општина градова, градића, села и других руских врста насеља, мене је баш брига. Ја сам ставио примједбу на погрешне информације о админ. подјели. А наишао сам на изразе „типичан политичар, уважени колега и најконструктивнији члан википедије, геније, неписмени, сујетан, лик, гадиш ми се, загорчаваш живот, дрвеће, луд си или се правиш, просипаш се, пубертетлија, млатиш, жалосна ти мајка, кукавна сујетна глава, потребна ми дијагноза, не разликује елементарне ствари, да се крсти и ногама и рукама, не видиш даље од носа, замлаћивање, демагог...“ Извини ако шта пропусти. Шта ћемо са тим? Да би се на крају завршило да човјек исправи све на оно што је говорио тај сујетан лик са дијагнозом. Толико о томе, ко није знао богатство руског језика и руски закон није се требао ни упуштати у то. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:23, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ниси се ти укључио у никакав спор, Саунд и ти сте отпочетка стали на његову страну. А нисам ја нигдје видио да си ти било кога упозоравао на било шта. И наравно да је примједба била конкретна — гласно речено, што се мене тиче, чланак ће добити глас ПРОТИВ ако се не исправи административни дио. Има ли шта конкретније, други дијелови чланка нису ни спомињани. То је с моје стране, а с његове све ове горепобројане увреде. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:08, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ја сам и причао о моменту кад си се укључио, не о неком замишљеном тренутку. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:30, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Литвански окрузи

Хеј амигос. Правиш погрешна преусмерења за литванске округе пошто сви треба да имају имена у форми као и код нас (Јужнобачки округ итд). дакле није Округ Вилњус већ Вилњуски округ, Алитушки округ и сл. Ето, толико од мене --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 22. децембар 2014. (CET)

О па свака част. И хвала у име братског народа Тверске области хехе. Имам да средим још град Твер и област готова, а обогаћена се преко 200 нових чланака --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:51, 24. децембар 2014. (CET)

Да. Пошто сам освојио Смоленск и Твер сад надирем ка Новгороду, најстаријем словенском граду и нећу се зауставити док не покорим Русију хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:35, 25. децембар 2014. (CET)

Е зато ћу ја да Москву заобићем и ударим с леђа --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:48, 25. децембар 2014. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Ljubiša Savić Mauzer.jpg

Проблем са лиценцом

Здраво, CarRadovan. Хвала ти што си послао датотеку Ljubiša Savić Mauzer.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. Милићевић (разговор) 16:08, 25. децембар 2014. (CET)

Primenjuje se poštena upotreba odnosno ide ovako {{поштена употреба у|Љубиша Савић Маузер}} --Милићевић (разговор) 16:35, 25. децембар 2014. (CET)

Бајмок

Ево шта пише у: Хрватска ријеч, бр. 585, 20. липња 2014. [26]--Нимчевић разговор  14:09, 27. децембар 2014. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

- Vlada ^talk 18:46, 28. децембар 2014. (CET)

Здраво !

Поздрав ! Сада сам мало више слободан па тренутно пишем чланци о Ратко Младићу и ВРС. Ево један чланак веч сам завршио. Операција Врбас-92. Живела Србија и Српска ! Почетком јануара погледаћу архиве о Босни па можда ћу да правим нормалан чланак и о тој српској краљевини. Велики поздрав из Русије ! Соколрус (разговор) 19:58, 29. децембар 2014. (CET)

Pozdrav srpski sine, ovde je kao na Jahorini ili Kopaoniku, od jutros posebno hladno i utisak je kao da je -20. Ovih dana nisam čitao pp, odgovoriću u toku dana :).--Soundwaweserb (разговор) 07:34, 30. децембар 2014. (CET)

Мапа је одлична, одушевљен сам. Ја сам мислио да си заброваио. Не знам шта је проблем са овом мапом Србија-Либан. Шта мислиш да обришемо ову слику, па да је пошаљеш под називом Датотека:Serbia-Libanon Locator.png?--Марко Станојевић (разговор) 14:37, 30. децембар 2014. (CET)

Кад пошаљеш јави ми.--Марко Станојевић (разговор) 14:57, 30. децембар 2014. (CET)

Е хвала ти, супер изгледају осим ове са Непалом, јер си послао Датотека:Serbia-Nepal Locator.png.png. Видиш да си два пута ставио png, а треба да буде једно. Због тога се не приказује у чланку.--Марко Станојевић (разговор) 16:23, 30. децембар 2014. (CET)

Пробаћу. Нема проблема. Змија бгд 16:46, 30. децембар 2014. (CET)

Направи нови шаблон јер у овом су четници пре Другог светског рата или поправи шаблон да буде комплетно четништво од идеје оснивања покрета до данас. Змија бгд 16:48, 30. децембар 2014. (CET)

Радоване да ли можеш да ми некако пошаљеш празну мапу, да те не мучим у наредном периоду да правиш опет, када будем писао о односима са другим земљама.--Марко Станојевић (разговор) 17:17, 30. децембар 2014. (CET)

Видео сам да си писао о знаменим носиоцима ордена Карађорђеве звезде, људима из народа. Ускоро добијам књигу витезови Карађорђеве звезде па ћу допунити са још имена. Сви ти ратници су проглашени титулом Витез Карађорђеве звезде са мачевима. Нпр. петоструки носилац је војвода Степа Степановић. Змија бгд 17:34, 30. децембар 2014. (CET)

Pogledaj pp.--Soundwaweserb (разговор) 19:30, 30. децембар 2014. (CET)

Da ti čestitam na izboru za najboljeg srpskog vikipedijanca u 2014. godini! Ubedljiva pobeda.--Soundwaweserb (разговор) 18:14, 1. јануар 2015. (CET)

Hvala, takođe sve najbolje u Novoj godini.--Soundwaweserb (разговор) 18:20, 1. јануар 2015. (CET)

Много хвала Раде. Такође и ја теби и свима твојима желим прво добро здравље, а остало све дође само по себи- Живео брате --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:28, 1. јануар 2015. (CET) Хвала и теби и твојима све најбоље --Bobik (разговор) 18:39, 1. јануар 2015. (CET)

Срећна Нова година!

Хвала!

Срећну Нову годину теби и твојима желим! :)

--Нимчевић разговор  18:41, 1. јануар 2015. (CET)

Хвала, срећна Нова Година теби и твојој породици. Честитам на избору за Википедијанца прошле године заслужио си. Змија бгд 19:33, 1. јануар 2015. (CET)

Хвала, Радоване! Срећно и теби и твојима, не само у 2015, већ и надаље. Успут, честитке на одабиру за Википедијанца године. --Lakisan97 (разговор) 20:18, 1. јануар 2015. (CET)

Хвала, такође срећна нова година и теби и да напишеш још много чланака, и честитам за Википедијанца 2014. године!--Zmaj123 (разговор) 20:25, 1. јануар 2015. (CET)

• Благодарим, добро здравље и расположење, много успјеха у 2015. теби и твојим ближњима. СРЕЋНА НОВА!!!! --Zlatno krilo (разговор) 20:43, 1. јануар 2015. (CET)

Хвала, такође --Јованвб (р) 22:24, 1. јануар 2015. (CET)

Хвала Радоване. Срећна и теби Нова година и све најбоље теби и твојима. Честитам ти за Википедијанца 2014. --Jovanko87 (разговор) 23:05, 1. јануар 2015. (CET)

Хвала за лијепе жеље. Овим поводом честитам ти такође избор за Википедијанца 2014.--Serb1914 (разговор) 14:26, 2. јануар 2015. (CET)

Хвала, такође! :) --Ф± 00:04, 2. јануар 2015. (CET)

Хвала, такође и пуно женскадије ове године. -- Bojan  Razgovor  01:31, 2. јануар 2015. (CET)

Срећна Нова година и све најбоље --Mstudiodf (разговор) 02:31, 2. јануар 2015. (CET)

• Хвала, такође! Честитам на избору за Википедијанца године. --Ђорђе Стакић (р) 08:15, 2. јануар 2015. (CET)

И честитке за титулу википедијанца године јер са тим си ушао у онлајн историју хехе. Свака част и настави и даље да пишеш, и још више и још јаче --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:02, 2. јануар 2015. (CET)

Hvala takođe! Može ako imaš pismenu dozvolu autora, detaljno uputstvo imaš ovde --Милићевић (разговор) 18:59, 2. јануар 2015. (CET)

Sve najbolje, takodje. Mnogo uspesnog rada na Vikipediji u 2015.--Mitar Sorajic (разговор) 02:21, 3. јануар 2015. (CET)

Nema nove pošte, gledao sam, ulogovao se i opet osvežio, nema ništa. Kako je kod tebe, šta bi sa Grbom Tribalije, on osta onako kakav je bio?--Soundwaweserb (разговор) 18:16, 4. јануар 2015. (CET)

Pogledaj odgovor.--Soundwaweserb (разговор) 18:35, 4. јануар 2015. (CET)

Све што постоји налази се овде Категорија:Градови у Норвешкој -- Bojan  Razgovor  22:17, 5. јануар 2015. (CET)

Нисам те упоређивао са њим таман посла, то се види у доприносима што је доказано на гласању за википедијанца године и жао ми је ако си тако схватио. Нећу да се понављам, већ сам све рекао на администраторској табли. Хвала.--Марко Станојевић (разговор) 15:11, 6. јануар 2015. (CET)

Поздрав, хвала на указаној грешци. Ја се противи деблокади. Мислим да је он непоправљив. Све најбоље...--Pinki (разговор) 18:21, 6. јануар 2015. (CET)

Срећан Божић!

Срећан Божић теби и твојима!--Нимчевић разговор  01:04, 7. јануар 2015. (CET)

Христос се роди! Све најбоље у новој години! Заборавих раније да ти се захвалим и одговорим за новогодишњу честитку, али ово јутро ми се чини као добра прилика да то исправим ;) --Слободни умјетник (разговор) 09:24, 7. јануар 2015. (CET)

Христос се роди! Све најбоље српски сине.--Soundwaweserb (разговор) 09:28, 7. јануар 2015. (CET)

Ваистину се роди. Све најбоље теби и твојој породици.--Марко Станојевић (разговор) 09:56, 7. јануар 2015. (CET)

Ваистину се роди друже брате википедијанче. И теби и твојима желим да прославите у миру, срећи, здрављу и весељу. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:16, 7. јануар 2015. (CET)

Ваистину се роди! Змија бгд 23:47, 7. јануар 2015. (CET)

Одлично је. Знаш шта ме је одушевило? Што си одрадио шумадијске општине, нарочито ове мале Тополу, Лапово... Одушевљен сам. --Марко Станојевић (разговор) 20:44, 12. јануар 2015. (CET)

Христос се роди. Па има у чланку о немирима довољно материјала па ајде да га направимо добрим.--Bobik (разговор) 23:05, 12. јануар 2015. (CET)

Мартовски погром

Да ли мислиш да је добро да променимо име чланка у мартовски погром? --Bobik (разговор) 13:11, 13. јануар 2015. (CET)

Па само удри мајсторе све што видиш да може да се среди. Право да ти кажем не могу наћи слике од некога. Ако нађем додаћу! --Bobik (разговор) 07:11, 16. јануар 2015. (CET)

Феноменално. Било би лепо да средиш тако и грбове у Србији, јер радиш баш лепо. Иначе мислим да сам ти рекао да планирам да предложим нови грб Баточине, па кад будем нашао времена да га нацртам, волео бих да чујем твоје мишљење.--Марко Станојевић (разговор) 20:20, 13. јануар 2015. (CET)

Хвала, такође. Све најлепше.--Марко Станојевић (разговор) 12:11, 14. јануар 2015. (CET)

Сонда

Свака помоћ је увек добродошла. :-) Поздрав. --Михаило (разговор) 11:44, 15. јануар 2015. (CET)

ЦГ

Ако хоћеш, исправљај га. Ја сам вратио измјене из формалних разлога, не суштинских. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:44, 15. јануар 2015. (CET) с. р.

2011

Zašto si vratio izmenu kada je 2011 u Srbiji bilo oko 6 miliona Srba a ne 6,2? Koji su to tvoji podaci na po kojima ima Srba kao i pre 12 godina a dobro znaš da se u Srbiji godišnje smanjuje broj stanovnika za 30,000 i da smo jedan od najstarijih naroda? Lackope (разговор) 14:03, 16. јануар 2015. (CET)lackope Ne znam kako se to radi. Lackope (разговор) 10:54, 1. фебруар 2015. (CET)lackope

Rade pobogu lakše malo sa lepljenjem šablona za vandalizam po korisničkim stranicama. Šta je ovo pobogu [27]? Ставио си шаблон за вандализам администратору са руске википедије (успут универзитетском професору) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:11, 18. јануар 2015. (CET)

Води рачуна да свака википедија има одређена правила и да она не морају нужно бити идентична нпр нашима. Иначе ја тамо немам никаквих проблема --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:18, 18. јануар 2015. (CET)

Краљевина

Застава се вероватно аутоматски постави на основу кода државе, то провери са аутором чланка или некоме ко се бави шаблоном за такмичења. --Ђорђе Стакић (р) 05:19, 18. јануар 2015. (CET)

Hercegovina

Nacrtaću mapu geografske regije Hercegovina na osnovu ovog izvora: http://img684.imageshack.us/img684/953/geografskeregije.jpg Drugi izvor i nemam. PANONIAN (разговор) 20:20, 21. јануар 2015. (CET)

Исправка

Апшеронски рејон. Каже се једна од јединица, ово погрешно „један“ односи се на јединицу не на именицу рејон. И ово исправи „дели у 15 мању општину.“ --Жељко Тодоровић (разговор) 16:24, 22. јануар 2015. (CET) с. р.

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Конфедеративне Америчке Државе да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 22. јануар 2015. — 29. јануар 2015. ----Soundwaweserb (разговор) 17:04, 22. јануар 2015. (CET)

Мисад Кебо

Хвала. Ово је почетак, треба убацити и податке о његовим скорашњим активностима. --Сербијана (разговор) 17:27, 22. јануар 2015. (CET)

Хм занимљиво. Видећемо шта је у питању. Мада сад немам превише времена јер морам оценити све оне силне чланке са такмичења из астрономије. А веруј ми да тамо има свега и свачега --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:18, 22. јануар 2015. (CET)

Ставио сам тај чланак на листу надгледања па ћемо да видимо шта ће да буде. Немој само да улазиш у ратове изменама јер ће да те блокирају. А онај са којим се рваш на том чланку је иначе Казахстанац и протурски настројен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:29, 22. јануар 2015. (CET)

Па ево видиш колико се поправља. А баш је и порадио на комуникацију. Каже "реч крстарење настала је од речи крст која означава колац на којем се пекла печеница" хехе. Следећи његову патологију народ Бугари добио је име по парфему Блгари или чак по врсти пшенице булгар карактеристичној за Блиски исток --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:53, 25. јануар 2015. (CET)

Ех да је само залутао у свет историје хехе. Ништа горе него кад неко себи уврти у главу неке ствари --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:00, 25. јануар 2015. (CET)

Rade

Lepo je od tebe sto se nudiš da pomognes i veruj da nemam nista protiv Nikole medjutim on je prvi počeo i razumem da ti njega podržavaš jer se dugo znate ali ne može on da priča svašta kad neke stvari očigledno ne zna, ja sam racionalan i ne stvavljam "naduvane" brojke za sta me je optužio imaš primer kad sam ti ukazao o broju Srba u Srbiji a sto se tiče brojke u mk ona je sigurno veća od 36000 jer ja pratim kretanje broja Srba vise godina iako sam se nedavno registrovao .Nije lepo da me jos optužuje da sam rekao Egejska Makedonija, zato bih te zamolio da mu skrenes pažnju ipak to sto je dugo ovde i sto je verujem napravio dosta toga dobrog ne znaci da može da mi "soli pamet". Pozdrav Lackope (разговор) 23:42, 26. јануар 2015. (CET)lackope

Pogledaj ovu stranicu Корисник:Soundwaweserb/Radionica. Uradio sam je posebno zbog članka Republika Srpska, važno je i tvoje mišljenje, pa je slobodno uređuj, svaki predlog, sugestija, ideja, pohvala, kritika i smisao su dobrodošli, bilo šta za unapređenje postojećeg članka. Veliki pozdrav .--Soundwaweserb (разговор) 21:41, 29. јануар 2015. (CET)

О па хвала колега-земљак. Таман си погодио кад сам завршио Новгородску област. Још мало ту има понешто да се среди, па још да комплетирам главни чланак и настављам даље са освајањима. Следећа Лењинградска област --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:45, 31. јануар 2015. (CET)

Ma moram prvo da ojačam zapadni front, vidiš da ovi NATO fašisti hoće da udare tamo --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:53, 31. јануар 2015. (CET)

Ма лако ћу ја за руске тајге, али има да ме дођу главе ове јужне српске шуме. Иначе овде на википедији се трезвено размишљање и мућкање властитом главом сматра маном --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:41, 31. јануар 2015. (CET)

Хвала

за споменицу, поззз!--Zmaj123 (разговор) 12:40, 31. јануар 2015. (CET)

Слике нису на остави или ја добро не видим. Само су биле убачене на нашу википедију. Сад су обрисане као неслободне и зато што се не користе.--Марко Станојевић (разговор) 15:09, 31. јануар 2015. (CET)

Бошњаци

Ја сам изнео примедбу на идентификовање етника Bosniensis са етнонимом Бошњак. Јер, у зависности од контекста bosniensis можемо превести и као Босанац и као придев босански, босанска (јер припада трећој деклинацији где су наставци за мушки и женски род идентични).

Тражио сам и да се наведе документ у ком бан Матеј Нинослав дели своје поданике на Влахе и Србе. Аутор се сложио са тим, али није се појављивао отада.

О генетици да не причам. Какви хромозоми, какве хаплогрупе? Где су испитаници? Неко ко чита чланак помислиће да су сви Бошњаци муслимани узети у обзир приликом генетских истраживања. Како да не.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:01, 31. јануар 2015. (CET)

Ја ћу да поразговарам с осталима да видим шта мисле. Можда људи неће да раде, али се не може рећи да нису заинтересовани. --Владимир Нимчевић (разговор) 01:41, 1. фебруар 2015. (CET)

Албанија

Не знам на који наслов мислиш. Фашистичка Албанија је само редирект. Оригинални чланак о Албанији у Другом светском рату је сада подељен на три чланка на основу ове дискусије: https://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Албанија_под_италијанском_окупацијом_(1939–1943) PANONIAN (разговор) 13:52, 1. фебруар 2015. (CET)

Па ако имаш бољи наслов слободно га предложи. Међутим, ако причамо рецимо о чланку Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)‎, то није једини период италијанске окупације Албаније, јер је Италија Албанију окупирала и у Првом светском рату. Зато су стављене године да се не би то мешало са тим периодом. PANONIAN (разговор) 13:59, 1. фебруар 2015. (CET)

Види, до сада је постојао један чланак са насловом Албанија у Другом светском рату који је покривао цео овај период. Корисник Сербијана је онда написао посебан чланак о Албанији под италијанском окупацијом и рекао да треба оригинални чланак о Албанији у Другом светском рату поделити на два чланка. Након што сам погледао како је ово урађено на другим википедијама и након што сам прочитао поглавља о томе у књизи "Албанци" Петера Бартла, било ми је јасно да су ту у питању две потпуно различите албанске државне творевине, једна под Италијанима, а друга под Немцима. Значи, о свакој од њих треба да имамо посебан чланак. Такође мислим да треба задржати и чланак Историја Албаније у Другом светском рату, који би требало да садржи генералну историју Албаније (у смислу њених данашњих граница) у периоду Другог светског рата. Чланак свакако треба још проширити. PANONIAN (разговор) 14:16, 1. фебруар 2015. (CET)

Мухафази

И Руси користе арапски израз, а ако ћемо преводит онда требају бити покрајине. --Сербијана (разговор) 16:28, 4. фебруар 2015. (CET)

Ја мислим да је покрајина више одговара нашем језику. --Сербијана (разговор) 16:46, 4. фебруар 2015. (CET)

Само да те обавестим да се вратио онај "свијетлописац" и наставио по старом. Па ето успут припази мало на његове измене --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:16, 4. фебруар 2015. (CET) Хвала на понуди наравно да ће требати !--Mandragola72 (разговор) 01:14, 5. фебруар 2015. (CET)

Sarmatae servi

Ако су Зукорлићеви Бошњаци Илири, онда су, рачунам, Срби барем делом Сармати (јер Црњански у Хиперборејцима у Дачанима види претке Срба). Кад већ делимо улоге (као да смо у неком античком позоришту), будимо фер. ;)

Шала на страну, колико сам упућен, Sarmatae servi је латинска преведеница од Limigantes. Биће да Limigantes није спој limes (крајина) + gentes (народи), јер имамо и Arcaragantes са истим суфиксом -gantes. Вернадски Limigantes преводи као Слаби Анти (од осет. лæмæг, слаб). Томашек Arcaragantes преводи као "они који воде рат" и изводи од ar- (вероватно рат) и karâgä (партицип презента од kar- чинити).

Невоља је што се реч Limigantes помиње само код Амијана Марцелина, а реч Arcaragantes само код св. Јеронима (оног кога помиње официр из Св. Георгије убива аждаху). То ствара огроман простор за спекулисање, па се многи сматрају позваним да износе своја тумачења.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:15, 5. фебруар 2015. (CET)

Онда на сцену ступају Хрвати са својом причом и полажу право и на Јеронима и на Илире.

Одлика недовољно афирмисаних народа је да траже себи корене у далекој прошлости. Као да то нешто значи у овом суровом свету. Јермени су још пре Христа имали царство, а данас деле Закавказје са другим народа.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:50, 5. фебруар 2015. (CET)

Језик

У уставу пише "Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа". Значи овако како сам сад ставио је дословно цитирано, па мислим да је тако и најбоље. --Слободни умјетник (разговор) 14:19, 6. фебруар 2015. (CET)

Stavio sam na glasanje jedan konstruktivan predlog vezan za projekat, ako želiš izjasni se ovde.--Soundwaweserb (разговор) 18:43, 6. фебруар 2015. (CET)

Мала Бугарска

Овде има и правих историјских грбова, а има и тзв "захтевних" (Anspruchswappen). Нпр. свима је јасно да никада нису постојале (барем под тим именима) независна Рашка и Србија. У домаћим историјским изворима углавном се среће израз "српске земље". Тек тамо после пада балканских држава, у 16. веку, у домаћим изворима ће се помињати Србија, али и то под утицајем византијске литературе која је била популарна код српских књижевника тог периода. Општа манија за грбовима и племенитим пореклом почела је тамо негде у 17. веку. Познато ти је да се гроф Ђорђе Бранковић титулисао за владара земаља које никада нису постојале.

Морао би да консултујем неку литературу у вези са овим. Јер, може бити да се грб стварно односи на нешто што је мање више постојало и, супротно, не мора. Може бити да је реч чисто о захтевном грбу који не одговара ниједној земљи. Не видим Босну овде. Нема је.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:43, 8. фебруар 2015. (CET)

Питање је шта су осамдесетоосмаши мислили под Србијом а шта под Рашком. Србија и Рашка се помињу једна поред друге у једном спису из 1308 године. Србија је Драгутинова земља, а Рашка Милутинов. Међутим, ја сумњам да су њих двојица звали тако своје земље или користили те грбове као ознаке својих земаља. Хералдика се код Срба релативно касно јавља. Тек од друге средине 14. века настају грбови великашких породица Балшића, Мрњавчевића, Бранковића, Хебрељановића (касније Лазаревића), Црнојевића... Раније тога нема. Ја нисам досада чуо ни за каквог властелина који је пре тог периода имао свој грб.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:09, 8. фебруар 2015. (CET)

Можда Босна није укључена из политичких разлога. Нису Турци били толико глупи 1848. Напротив. Прошли су кроз низ војних и образовних реформи, укључили се у европске токове. Грб Босне није постојао пре аустријске окупације исте. Могли су макар да ставе грб Раме, али ни то нису ставили. Важно је да су ставили два српска грба. Србија је тада била аутономна кнежевина.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:11, 8. фебруар 2015. (CET)

Аурас --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:06, 9. фебруар 2015. (CET)

Сасвим је могуће да су се временом представе грбова мењале, али остаје чињеница да су то били само захтевни грбови.

У једним швапским новинама (Deutsche Arbeit, један број из 1916) прочитао сам следеће:

Nun nimmt aber Ungarn (wenigstens theoretisch) auch noch eine Reihe von Ländern in Anspruch, die heute zum ungarischen Staat nicht gehören, und mit Rücksicht darauf gibt es auch sogenannte Anspruchswappen für Rama-Bosnien, Serbien-Raszien, Bulgarien, Kumanien.

преведено на српски

Међутим, Угарска (барем теоретски) полаже право и на још један низ земаља, које данас мађарској држави не припадају, а с обзиром на то постоје и такозвани захтевни грбови Раме-Босне, Србије-Рашке, Бугарске, Куманије.

Аутор је неки Лудвиг Шпигел (Ludwig Spiegel), а наслов чланка гласи Аустријско-мађарски грбови (Das österreichisch-ungarische Wappen). Чланак је излазио у наставцима. --Владимир Нимчевић (разговор) 17:13, 9. фебруар 2015. (CET)

Може се рећи да није случајно што је баш 1916. а не раније покренута ова расправа о грбовима. Те године створени су услови за черечење Србије између Аустроугарске и Бугарске. Србија је била под окупацијом, а српска војска је тек крајем 1916. ослободила неке окупиране територије (Битољ и околина). А и у Босни је већ дуже време био забрањен рад сабора. Интерес владајућих кругова у Бечу је био да се умртви сваки облик аутономије у оквиру Монархије и заведе централизам свуда па и у Мађарској.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:15, 9. фебруар 2015. (CET)

Не знам где си видео да Бугарску представљену грбом Мађари зову Малом?--Владимир Нимчевић (разговор) 18:15, 9. фебруар 2015. (CET)

Нисам се бавио мађарским грбовницима. Да ли ме можеш усмерити на један од њих?--Владимир Нимчевић (разговор) 19:16, 9. фебруар 2015. (CET)

Радоване радо бих ти помогао, али сада нема шансе да се укључим. Имам превише посла око читања ових чланака иѕ астрономије, јер сам у жириу а не бих да никога закинем, па ту је овај администраторски посао око брисања текстова који нико не ради тренутно сем мене. Ја сам се на мастер студијама определио за 20 век, а средњи нисам учио већ 3 године, што не значи да не знам, већ да бих морао да се подсетим и консултујем литературу. Могу да погледам шта имам, али хералдика ми стварно није јача страна. Извини сад.--Марко Станојевић (разговор) 19:56, 9. фебруар 2015. (CET)

Нешто сам чепркао по интернету. Ево шта сам нашао.

L. В. Kumorovitz у чланку DIE ENTWICKLUNG DES UNGARISCHEN MITTEL- UND GROSSWAPPENS (Развој мађарског средњег и великог грба) вели следеће:

Emmerich (1196—1204) nimmt im Jahre 1201 den Titel eines Königs von Serbien an, Andreas II. (1204 — 1235) den von Galizien und Lodomerien; er gründet das Fürstentum Macsó und das Banat in Syrmien. Bêla IV. (1235—1270) ergreift von dem im Süden liegenden Bosnien und Chulmien sowie dem westlichen Teil Bulgariens Besitz und nimmt, nachdem er die Herrschaft über Rumänien ergriffen hat, den Königstitel der beiden letzteren an. Stephan V. (1270-1272) vervollständigt mit Bulgarien die historischen Rechts- bzw. Prätensionstitel der ungarischen Könige.

што значи

Краљ Имре је 1201. истакао право на титулу краља Србије, Андреј Други на титулу краља Галиције и Лондомерије; основао је војводство Мачву и Сремску бановину. Бела Четврти је на југу заузео Босну и Хум као и западни део Бугарске и, пошто је овладао Румунијом (мисли се вероватно на Влашку), истакао право на титулу краља последње две. Стефан Пети је освајањем Бугарске употпунио историјске правно-претензионе титуле угарских краљева.

А ту пише да је грб Бугарске почео да се користи већ под царем Максимилајаном I и да је употребљаван као претензиони (захтевни) грб до 1878.

24 Bulgarien
Das Wappen kommt bereits unter Kaiser Maximilian I. vor und wurde bis 1878 als Anspruchswappen geführt.

Дакле, биће да су га Швабе нацртале као што је то случај са грбом Трибалије.

Покушај овде да нађеш грб који тражиш [28]

Наслов грбовника гласи Der Adel von Ungarn samt den Nebenländern der St. Stephans-Krone.

Налази се у J. Siebmacher, Großes und allgemeines Wappenbuch 4. Band, 15

--Владимир Нимчевић (разговор) 23:54, 9. фебруар 2015. (CET)

Učinilo mi se da je onako ispravno i bolje. Ako ne valja, vrati.--Soundwaweserb (разговор) 02:29, 11. фебруар 2015. (CET)

OK. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 04:18, 11. фебруар 2015. (CET)

Galerije grbova

Pogledaj ovaj razgovor [29]. Možda će te interesovati, jer Milicevic pominje brisanje i postoji mogućnost da sve galerije budu obrisane.--Soundwaweserb (разговор) 20:16, 11. фебруар 2015. (CET)

Воздрица Раде. Претпостављам да мислиш на антијеврејски цитат. Нисам баш на ти са верском тематиком, али уколико мислиш да је неки део текста пропагаторски написан имаш право да га уклониш. Ако има референцу измести га на страницу за разговор --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:17, 11. фебруар 2015. (CET)

Ostavio sam tamo komentar [30]. Ono što je bitno, ništa nije precizirano jasno i bez konsultacije ostalih taj kolega ne može da radi ništa na svoju ruku, jer svakako može mnogo naštetiti projektu. Niko nema zle namere verujem, ali znaš kako kaže narod — put do pakla popločan je dobrim namerama. Treba biti oprezan, ne verujem ništa tom korisniku...--Soundwaweserb (разговор) 20:35, 11. фебруар 2015. (CET)

Sreća je što su mnogi grbovi pod licencom na ostavi i ne verujem da će njegov plan uspeti, koliko je drzak i bezobrazan govori činjenica da je već najavio navodne otpore. Znači on bi sve brisao, da je do njega. Neverovatno je kakvih ljudi ima. Zato treba biti dodatno oprezan, jasno naglasiti šta je kršenje a šta nije, samo potenciranje tog pitanja ne služi svrsi, već je po meni, ono što radi trolovanje.--Soundwaweserb (разговор) 20:45, 11. фебруар 2015. (CET)

Споменица

Захваљујем на споменици! Дужан сам ти једну, можда и две!--Владимир Нимчевић (разговор) 01:04, 16. фебруар 2015. (CET)

Članak

To stvarno jeste za psihoanalizu što se neki dive vremenu sopstvenog nacionalnog ropstva. Da su Bošnjaci ostali pod Turskom danas bi se borili da se od nje ocepe kao Kurdi. PANONIAN (разговор) 14:31, 17. фебруар 2015. (CET)

Takođe, pošto se dosta zanimam za Bliski Istok, zanimljivo je da Turke gotovo niko od njihovih muslimanskih suseda ne voli. Zato je više nego čudno da Bošnjaci imaju takvu nostalgiju za Turcima. PANONIAN (разговор) 14:38, 17. фебруар 2015. (CET)

Ovakve stvari nemoj više da radiš [31] ok! Jasno mi je zašto si to uradio ali..... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:07, 18. фебруар 2015. (CET)

Upravo zbog ovakvih stvari teme vezane za Balkan i bivšu Jugoslaviju obilazim u široooooookom luku (osim muzike i sporta). Naravno da sam video izmene i ne kažem da nisi u pravu, ali takve stvari se rešavaju na admin tabli, pa neka tamo odluče šta i kako. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:58, 18. фебруар 2015. (CET)

И Мијут и Андрија су захваљујући њиховим "доприносима" бивши. Значи админ табла. Или с друге стране хајде да покушамо да разговарамо. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 02:07, 18. фебруар 2015. (CET)

Neverovatno kakvih ima BUNJEtikona i MUNJOtikona. Takvi [32] stvarno ne zaslužuju nikakvu pažnju i sve što je čovek bolji prema njima oni su sve gori! Nazivaju ljude svakakvim izrazima, kače im raznorazne etikete bez ikakvog razloga, optužuju i galame, i još nazivaju svoja (ne)dela akademskim! A kad treba da se uhvate nekog posla (da urade članak, makar jedan) nigde ih nema! Daleko im lepa kuća. Sve se slažem sa tobom u vezi njih.--Soundwaweserb (разговор) 20:43, 18. фебруар 2015. (CET)

Nikakav, kad ih do sada nisu sankcionisali, teško je očekivati bilo šta... Neće ni admini mnogo da se bakću sa njima, ali da ti kažem iskreno, neka ih, sami sebe će još više diskreditovati kako vreme prolazi! A na onom drugom projektu ih neće ni opomenuti, mada ima poštenih ljudi koji gledaju svoja posla. Ali im ovde neću dozvoliti da prave krš i razdor, jednostavno klikneš karticu vrati i nema priče sa takvima...--Soundwaweserb (разговор) 21:31, 18. фебруар 2015. (CET)

To su mediokriteti moj srpski sine, za njih si automatski loš ako voliš svoj narod, poštuješ svoju Republiku, ako znaš ko si i šta si, za njih je to strano i nepoznato. Šta će drugo nego da izmišljaju razne nove izraze, nemaju pametnija posla.--Soundwaweserb (разговор) 22:03, 18. фебруар 2015. (CET)

Антигва и Барбуда

Зашто си написао да је ова држава подељена на округе? Реч parish означава жупу или парохију. Самарџија (разговор) 23:59, 18. фебруар 2015. (CET)

Дословно би била жупа или жупанија, али је сасвим оправдано да користиш и термин округ јер се своди на исто. У ствари чак и препоручујем округ. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:52, 19. фебруар 2015. (CET)

Koji lik?--Soundwaweserb (разговор) 14:21, 19. фебруар 2015. (CET)

Gde na trgu, jel ima link?--Soundwaweserb (разговор) 14:27, 19. фебруар 2015. (CET)

A to. Pa ja reko aj da uklonim, kad se nije potpisao, hvala mu na pozdravu --Soundwaweserb (разговор) 14:41, 19. фебруар 2015. (CET) Хвала ти пријатељу ти и још пар сте светла тачка на Википедији. Али пошто сам схватио да је овде само важно да ли је нешто преписано а не да ли је то истина и доказана чињеница а поготов када сам увидео да злочини над Србима овде нису добро дошли и писање о њима схватио сам да овде немам шта да тражив враћам се књигама тамо је знање овде је истина дозирана онолико колико то некоме одговара можда ћу некада прикупити довољно извора за нку књигу овде као да градим кулу од песка коју нон стоп таласи руше. врло сам разочаран а искрено мислим да некима одговара да се што више њуди тако осећа у вези Википедије. Мисло сам да је овде важно знање и што више чињеница за неко место догађај али изгледа да се овде гаји полузнање. Хвала ти јо једном поззз--Mandragola72 (разговор) 02:57, 22. фебруар 2015. (CET)

Држава СХС

Види каквих све шашавих тумачења постоје. Овде се каже да је Војводина (у данашњем смислу) између осталог чинила Државу СХС. Ја први пут чујем тако нешто. Посебно обрати пажњу на реченицу: „Тако ће Хрватска заувјек изгубити Боку Которску и Сријем са Земуном и Петроварадином с којима је ушла у Југославију“. Ја бих рекао да су преценили значај одлука Народног вијећа у Загребу.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:25, 24. фебруар 2015. (CET)

Има ту додуше и истине у овој причи. Нпр. на Великој народној скупштини у Новом Саду Мађари, Немци и Румуни нису били заступљени сразмерно свом броју. Срби су 1918 чинили око 30 становништва Војводине, што је попис из 1921. само потврдио; то истиче и Бранко Петрановић. Јаша Томић је 1918. био само авангарда београдских власти. Српска војска је та која је омогућила одржавање Велике народне скупштине. Међутим, поента тог кратког документарног програма је да је Хрватима у Војводини нанета велика неправда 1918.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:12, 24. фебруар 2015. (CET)

Википедија:Чланци за брисање

Поздрав. Гласао си на страници Википедија:Чланци за брисање за брисање чланка Стипе Јавор. Чланак је био усташка пропаганда. Међутим сада сам чланак прерадио, тако да те позивам да погледаш још једном и евентуално размислиш о промени гласа. --Јованвб (р) 02:24, 2. март 2015. (CET)

Ок ја поштујем твој став. Ја сам пак мишљења да сама чињеница да га многи неоусташе у данашњој Хрватској сада величају чини значајним за енциклопедију. Само да ствари треба представити онаквима какве јесу. --Јованвб (р) 03:07, 2. март 2015. (CET)

Буњевци

Као што рекох, не занима ме лик и дело корисника, а још мање имам разлога да га браним. За ову ситуацију сам дознао и пре него што сам знао да је Буњевац Панонски умешан у све то. Кажи ми само, зашто вам толико не одговара да се у шаблону једноставно стави Јужни Словени? И не, није ми циљ да будем миротворац, већ да се што мање енергије потроши на овакве бесмислице.--Марко Раденковић (разговор) 23:43, 11. март 2015. (CET)

Svaki urednik ima pravo da javno iznese svoj stav o nekoj situaciji, naravno ako to radi pristojno i ne ugrožava druge. Tako da ovo ne bih nazvao "mešanjem". P.S. Ako se ovako nastavi ovo će postati slučaj za admin-tablu ( a čini mi se da je već sazreo za to). Pozdrav!--Марко Раденковић (разговор) 00:20, 12. март 2015. (CET)

Гледао сам расправу на страници тог чланка и ништа ми није јасно. Знаш, што више посматрам такве расправе све су ми милији и дражи пингвини са Антарктика и бели медведи са севера сибирске тајге. Штавише имам осећај да њих много боље разумем --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:03, 13. март 2015. (CET)

Нимичић

Интересанто. Хвала ти што си ми обратио пажњу на ово.

И у овом случају је корен патронима вероватно ним (тј. нем, немац, човек који не уме да говори).

Порекло моје мушке линије свакако треба тражити у западним крајевима.

Први помен презимена Нимчевић датира из 1687, када је једна група Буњеваца заузела тврђаву Суботицу.

Познат је још један помен из 1720. Односи се на Мијата Нимчевића, који је имао посед у Аљмашу (Бачалмашу) а кућу у Суботици, што ће рећи био је велепоседник. Међутим, чисто сумњам да имам неке везе с њим. Илустрације ради, у Суботици доста људи (пореклом из Лике) носи презиме Маравић а није у крвом сродству.

Грб Нимчевића постоји, али га нисам још нашао.

Нека презимена из горе поменутог документа на латинском и даље се могу чути у Суботици и околини: Шокац, Хорват, Мамужић, Пијуковић и Рудић, Нимчевић (и данас неки изговарају ово презиме као НиНчевић па чак и НиКчевић).

Extranei coloni militari praerogativa gaudentes oeconomiam tamen in territorio exercentes: Jacob Golluncsics, Frannyo Krekics, manuarius; Ivan Sokacz, manuarius; Horvath Istvan, Nikolaus Mamuzicz, manuarius; Jurissa Ivanko, manuarius; Thomaska, manuarius; Blasius Bosnyakovics, Ilia Sivkovics, Miat Nincsevics, Miat Piukovics, Franyo Rudics, Barissa Rudics.

Istae sex personae quantum ad oeconomiam sunt conscriptae in possessione Almas, comitatui Bacsiensi, adjacente domos vero habent in fossato Szabatka.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:53, 13. март 2015. (CET)

Evo Srbine moj navratio da počistim neko smeće ovde koje je nabacano. Vidim da i ti isto tako radiš. Kako si ti?--Soundwaweserb (разговор) 16:50, 14. март 2015. (CET)

Spavam danju radim noću za gradsku čistoću :). Bravo za pesmu, Bora je car, kao i ti!--Soundwaweserb (разговор) 17:00, 14. март 2015. (CET)

Буњевци

Članak je zaključan da bi se sprečio dalji rat izmena. Ne bavim se ovakvim temama i ne znam ko je u pravu. Ako bilo ko od administratora želi da promeni članak, ja im svakako neću vraćati izmene. Smatram da članak treba da ostane zaključan, dok se ne nađe bolje rešenje za sprečavanje daljeg rata izmena. Jednostrano blokiranje urednika nije rešenje. --Dcirovic (разговор) 19:15, 16. март 2015. (CET)

Часописи

Мислим да треба да остану. Часописи су из доба СФРЈ.--Soundwaweserb (разговор) 17:41, 17. март 2015. (CET)

Верујем да је многим (тада) младим генерацијама био значајан .--Soundwaweserb (разговор) 17:50, 17. март 2015. (CET)

Мејл

Нажалост нисам га примио. Некоме од нас нешто не ваља.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:30, 17. март 2015. (CET)

ево поновио сам исту пошту... --CarRadovan (разговор) 21:38, 17. март 2015. (CET)

Чини ми се да си ми послао поруке које сам већ прочитао.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:55, 17. март 2015. (CET)

Царе Радоване теби је немогуће послати мејл!?--Zmaj123 (разговор) 00:03, 18. март 2015. (CET)

Са три адресе сам ти слао имејл и сваки пут сам добио обавештење од MAILER-DAEMON@falcon.blic.net: Hi. This is the qmail-send program at falcon.blic.net. I'm afraid I wasn't able to deliver your message to the following addresses. This is a permanent error; I've given up. Sorry it didn't work out.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:23, 18. март 2015. (CET)

С друге стране, све поруке које си ми послао су стигле, укључујући и оне које су слао двапут.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:31, 18. март 2015. (CET)

Glasovi

Samo da ti javim da sam morao da izbrišem tvoj i Lackopeov glas jer je vreme za glasanje isteklo [33], trebalo je glasati do 13 sati. Nažalost takva su pravila, nije to ništa protiv tebe ili bilo koga. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 20:09, 22. март 2015. (CET)

Upravo tako, hvala ti na razumevanju. On već za mesec dana može opet da predloži članak, nadam se da će tada više ljudi glasati.--Soundwaweserb (разговор) 20:14, 22. март 2015. (CET)

Baš sam sad planirao, živce mi pokidao u drugom setu (taj-brejk), ali ipak u trećem rutinski!--Soundwaweserb (разговор) 01:08, 23. март 2015. (CET)

Патролер

Поз. Видим да си активан и да си враћач, а немаш патролерска права. Уколико желиш да поднесеш кандидатуру за патролера, то можеш урадити овде: Википедија:Патролирање --Јованвб (р) 13:30, 24. март 2015. (CET)

Predložio sam te za patrolera [34]. Kad dobiješ prava, u skorašnjim izmenama će ti se pojavljivati crveni uzvičnik i to su izmene neprijavljenih korisnika ili onih korisnika koji nisu automatski patrolisani. Uglavnom suština je da će ti biti neuporedivo lakše praćenje vandalizama, a moći ćeš da patroliraš i dobre izmene.--Soundwaweserb (разговор) 18:24, 27. март 2015. (CET)

На жалост не могу те ја предложити за патролера. Сам мораш да се пријавиш. Видим да те је саунд предложио, али ја ти права не могу дати уколико тамо сам не напишеш да их желиш. Иначе мислим да би био добар патролер, наравно. Активан си, добро радиш, не видим препрека да се кандидујеш --Јованвб (р) 02:10, 28. март 2015. (CET)

Ако желиш права, уђи на страницу Википедија:Патролирање/Патролери и потврди да се слажеш да ти их доделим --Јованвб (р) 03:46, 29. март 2015. (CEST)

Šta bi sa ovim [35]? Jovan traži da se ti sam izjasniš, pošto ne priznaje što sam te ja predložio?--Soundwaweserb (разговор) 16:20, 2. април 2015. (CEST)

КК Црвена звезда

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак КК Црвена звезда да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 27. март 2015. — 3. април 2015. ----Bobik (разговор) 14:54, 27. март 2015. (CET)

А шта да ти речем, таки сам по цијелом тијелу хаха . И честитам на статусу патролера, важно признање које ти ни за јоту неће променити досадашње битисање овде хехе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:03, 29. март 2015. (CEST)

Одговор

Ову задњу датотеку коју сам додао тачније Грб "Национал-социјалистичке Србије" од 1941-1945, са црвеном позадином мислим да је верна оригиналу. Верзија грба коју сте ви поставили, вероватно сте скинули са неког сајта неке организације или форума где је црна позадина без црвене позадине, што је пракса код већине организација да користе такав грб. --Nik Oldy (разговор) 01:15, 4. април 2015. (CEST)

Вратио сам ваш изглед грба који сте отпремили.--Nik Oldy (разговор) 01:45, 4. април 2015. (CEST)

Imam i ja baš dosta obaveza u zadnje vreme pa te u potpunosti razumem, više ni ne pišem članke jer ne stižem, uglavnom navratim samo oko tehničkih stvari. A što se tiče onog pitanja koje si postavio Jovanu, jednostavno je, tvoje je samo da napišeš na onoj stranici sledeće: želim ili ne želim da mi se dodele prava patrolera. Pozdravljam te.--Soundwaweserb (разговор) 02:39, 4. април 2015. (CEST)

@CarRadovan у реду је вратио сам вашу верзију датотеке, јер мало боље кад сам истражио нисам нашао позадински штит у хералдичкој литератури "Национал-социјалистичке (фашистичке) окупиране Србије".--Nik Oldy (разговор) 05:56, 4. април 2015. (CEST)

Patroler

U principu samo da odeš na stranicu Википедија:Патролирање i napišeš da želiš prava --Јованвб (р) 03:00, 7. април 2015. (CEST)

Властела Илирског грбовника

Случајно нашао. Рекао бих да те занима. [36]--Владимир Нимчевић (разговор) 03:58, 7. април 2015. (CEST)

Васкршње честитке

Ваистину воскресе, све најбоље желим!--Zmaj123 (разговор) 11:43, 12. април 2015. (CEST)

Ваистину воскресе, све најбоље желим теби и твојој породици!--Марко Станојевић (разговор) 11:57, 12. април 2015. (CEST)

Воистину воскресе! Хвала пуно другар мој википедијански, и ја теби и твојима желим да данашњи дан проведете у миру, радости и слози. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:25, 12. април 2015. (CEST)

Ваистину воскресе и све најбоље!--Soundwaweserb (разговор) 16:28, 12. април 2015. (CEST)

Да ти се и овде захвалим!

Ваистину васкресе! Све најбоље!--Владимир Нимчевић (разговор) 16:48, 12. април 2015. (CEST)

Ваистину воскресе! Све најбоље теби и твојој породици. Змија бгд 00:27, 13. април 2015. (CEST) ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! СРЕЋАН УСКРС!--Mandragola72 (разговор) 09:30, 13. април 2015. (CEST)

Ваистину васкрсе! --Bobik (разговор) 08:37, 14. април 2015. (CEST)

Остроило

С обзиром да је и Црвена Хрватска из истог списа, могло би се рећи и да је она фиктивна. Међутим, један наш археолог сматра да је постојала.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:38, 10. април 2015. (CEST)

Заправо, ја сам био за то да се само истакне да је Остроило измишљен лик.

Међутим, немају сви измишљени ликови исти значај или, како кажу Хрвати, značenje да би се о њима могло посебно писати. Мики Маус може бити прича за себе, док неки други мање познати измишљени ликови не. Неки споредан лик из стрипа "Окружен мртвима" (The Walking Dead) свакако није битан колико главни лик Рик Грајмс, његов син Карл или пак антагониста Ниган који се јављају у више од 100 бројева. Када сам писао и допуњавао чланке о остроготским и визиготским владарима нашао сам се пред недоумицом да ли да пишем посебне чланке о легендарним владарима о којима говори Јорданес. На крају сам ипак одлучио да не пишем, јер исувише је мало података о њима да би заслужили посебан чланак. Не знам да ли се Бојан водио само једним критеријумом који ми је наговестио у преписци (Деретићево масло), или је још нешто имао на уму. У сваком случају, мислим да би Остроило могао лепо да се уклопи у посебан чланак о готско-словенским владарима.

Иначе, сумњам да је Деретић додао нешто свога ако је писао о Остроилу, јер постоји неколико превода Летописа попа Дукљанина. Према томе, није морао да се мучи око превода. Друго је када он сам "преведе" латински превод неког грчког списа па дође до фасцинантног закључка. Колико сам ја упознат са њим, некада му је довољно да угледа речи servus (роб, слуга) и imperium (власт) и ето ти древног српског царства за које, ми слепци, нисмо знали.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:26, 13. април 2015. (CEST)

Чланак Душан Видак

Знаш шта, дечко? Ако ти се чланак сређује, сређуј. Ако ти се допуњава, допуњавај. Ако имаш овлашћење да бришеш, бриши, или предлажи другима да то ураде. Hемој да ми стављаш будаласти коментар да је чланак тобоже

-- јер он то није. 

Ја нисам беспослен, а чланак сам направио зато што је потребно човека означити и на једном месту имати информације о њему, јер је значајан за развој музике у Србији и читавој Југославији. А свако ко има више података, може слободно да допуњава чланак. То и јесте била поента.

И, узгред, чему ти служе ови разговори, тј. расправе, од пре више месеци на овој страници? Зашто то не архивираш а овде оставиш оно што је још увек актуелно (а и тога актуелног има прилично, пошто видим да баш волиш да се свађаш с великим бројем људи)?

Богуновић

Слажем се са анонимним корисником који се пожалио на страници за разговор. Иначе на Богуновића су већ упозоравала два дугогодишња корисника. Извори које користи нису спорни, али је очигледно да додаје и нешто (оригиналног) свога. Провера сваког његовог чланка понаособ без Српског биографског речника би изискивала пуно времена. Другим речима, треба у СБР погледати одредницу о Богуновићима. Чисто сумњам да је ико од Богуновића имао везе са Немањићима.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:58, 15. април 2015. (CEST)

Такмичење на Википедији

Здраво! :) Желела бих да те обавестим да Викимедија Србије организује такмичење у писању чланака на Википедији на српском језику у оквиру интернационалног пројекта ЦЕЕ Пролеће 2015. Идеја овог пројекта јесте да се такмичење организује у што више земаља Централне и Источне Европе и да људи пишу о тим земљама али и свему што се везује за ту земљу/е (култура, музика, наука и сл). Позивамо те да будеш наш члан жирија и учествујеш у оцењивању чланака. Поздрав! --IvanaMadzarevic (разговор) 14:06, 16. април 2015. (CEST)

Обавезе на такмичење

Хвала на прихваћеном позиву. :) Ево странице на којој сам уписала чланове жирија. Дакле, такмичење траје од 1. до 31. маја а оцењивање чланака би требало да буде готово до 10. јуна. Жири оцењује чланке од 1 до 10 гледајући и квантитет и квалитет чланка. Ево како је то изгледало на такмичењу на тему астрономије - Википедија:Такмичење у писању чланака/Астрономија и астронаутика. Жири оцењује чланке на овој страници. Чланци се могу оцењивати и током такмичења ако су завршени. То је то у суштини. :) Слободно ме питај ако нешто није јасно или пиши на мејл: ivana.madzarevic@vikimedija.org --IvanaMadzarevic (разговор) 11:53, 17. април 2015. (CEST)

Либерланд

Још једна панонска земља.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:26, 18. април 2015. (CEST)

Не верујем да ће у то парче земље које гарант врви од комараца ико да улаже. Треба им узурпирати тај простор који су просвојили, односно на проглашење чешког Либерланда одговорити проглашењем српског Либерланда, поред заставе Либерланда забости српску тробојку. :) Не верујем да је тако нешто тешко, с обзиром да Срби већ имају искуства са проглашавањем ентитета.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:58, 18. април 2015. (CEST)

Шалу на страну, мислим да треба о овоме да поразговарамо. Чуди ме што до сада нико није покренуо дискусију којој смо иначе вични. На другим википедијама већ увелико разговарају о овоме, док код нас као да нема интересовања за ово упркос чињеници да се ради о нашем простору. Да је Свазиленд или Сомалиленд у питању, разумео бих што нам пуца...--Владимир Нимчевић (разговор) 16:07, 18. април 2015. (CEST)

Поздрав Корисник Viva heroas је од твоје корисничке стране и странице за разговор направио више преусмерења. Покушао сам да вратим, али мора да сам негде забрљао, па сам прекинуо. Извини. Мислим да је то онај корисник што си тражио његово блокирање на АТ. --Drazetad (разговор) 23:00, 22. април 2015. (CEST)

‎Заштита странице

Урађено. --Ф± 00:18, 23. април 2015. (CEST)

Нагорно-Карабах

Мислио сам да се то преусмјерење обриште, па да се чланак Нагорно-Карабах (република) преусмјери на то мјесто. Свако добро Србине! --Сербијана (разговор) 17:26, 24. април 2015. (CEST)

Ej Srbine moj, nisam se još oženio ali nije daleko od toga . Kad te žene uzmu pod svoje posvetiš se samo njima i ničemu više. Tu sam na Vikipediji, ali ne kao ranije, nemam ni puno vremena. Uspeo sam da vidim da si ti dosta aktivan, svaka čast za patroliranje izmena [37], već si za kratko vreme mnoge preskočio! Pozdrav od mene i sve najbolje srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 18:47, 24. април 2015. (CEST)

Напокон заврших чланак Велики Новгород (Бојан ме скоро па натерао номиновавши га за сјајан), па ако имаш времена (а и воље) баци поглед на њега. А све оне силне црвене везе у чланку настојат ћу да решим у току трајања овог такмичења --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:39, 26. април 2015. (CEST)

Ијекавски изговор

Зашто си вратио моје измене на овом чланку? Не видим да сам ставио неку погрешну информацију нити да сам било шта битно уклонио, штавише допунио сам чланак. Сад у оваквом стању стоји да је то данас један од изговора „тзв. хрватског језика“... Зашто „тзв.“ кад му је то прави назив??? Ако ти се нешто и није свидело од онога што сам писао, могао си да измениш и допуниш, а не само црно на бело да вратиш конструктивну измену (намера ми је била да средим текст и допуним га, а не да пишем неке дезинформације). Унапред хвала, поздрав!--Марко Раденковић (разговор) 16:47, 30. април 2015. (CEST)

Хвала Вожде, и ја тебе све најбоље желим. --Сербијана (разговор) 00:32, 2. мај 2015. (CEST)

Такмичење

Драги Радоване, покушао сам да пријавим своје чланке, али безуспешно. Није ми баш најјасније. Послао сам мејл Ивани Маџаревић, али је она очигледно презаузета, па бих молио тебе да ми помогнеш око тога. Поздрав! --Miljan Simonović (разговор) 21:02, 3. мај 2015. (CEST)

Много ти хвала. :)

Узгред, нисам сигуран да сам те разумео. На какве срамне “језике” мислиш? --Miljan Simonović (разговор) 23:18, 3. мај 2015. (CEST)

Испуних ти жељу. :) (у суштини, све му то дође на исто, само се они труде да се разликују од нас) --Miljan Simonović (разговор) 14:45, 4. мај 2015. (CEST)

Такмичење 2

Здраво. Хвала ти на подсећању, ево направила сам. Надам се да је ок. Нисам до сада отварала евиденције, па ако сам негде погрешила, реци ми слободно.--Dobrislava (разговор) 21:17, 3. мај 2015. (CEST)

Питања

Па ево па питања. Направила сам странице за двојицу мађарских архитеката Комора и Јакаба. Обојица имају фотографије на мађарској вики, Комор је умро 1944, а Јакаб 1932. Било би лепо да им стоје фотографије у инфо табли, али нису на остави, већ на мађарској вики. Питање је да ли те фотке могу да иду на оставу и ако да, како се пребацују?

Друго питање је у вези Палате парламента коју сам узела да преуређујем (мислим чланак :)). Да ли да у евиденцији наведем да је то проширење клице или само да наведем наслов, па ће се већ видети да је то проширење и преуређивање?--Dobrislava (разговор) 08:50, 7. мај 2015. (CEST)

Још једно питање, да не убацујем у листу, уколико не испуњава услове. Направила сам чланак (клицу) о Драгољубу Замуровићу, нашем фотографу. Видим да је Србија на листи земаља које улазе у теме такмичења, али исто видим и да нема ни једног чланка везаног за Србију. Углавном, да ли да убацим и тај члана у листу или не?--Dobrislava (разговор) 08:22, 31. мај 2015. (CEST)

Одговор

Не знам да ли си добио e-mail, слажем се... можда сам и намерно ставио прве три стимулативне оцене да би ме неко контактирао. Поздрав!Gotech8 (разговор)

Одг: Јасеново поље

Не знам на ког уредника мислиш :) Мало сам преформулисао тврдњу да буде јасније да се то односи на порекло, а не на рођење. --Ђорђе Стакић (р) 16:02, 4. мај 2015. (CEST)

Хаха, па шта ћу кад је лик живописан па га намиришем на километар. Узгред на такмичењу обрати пажњу на датуме настанка појединих чланака код Конкистадора --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:15, 7. мај 2015. (CEST)

Мислим на датуме настанка неких чланака. Неколико њих је написао два три дана раније и ставио их је на листу. Ја сам му скренуо пажњу, јер то није фер према осталима, наравно није одговорио. Нисам ни ја наставио са причом јер можа их значајније прошири, али отом потом. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:37, 7. мај 2015. (CEST)

А логично да бришем кад ме плаћају мултинационалне компаније које живе од загађења хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:01, 11. мај 2015. (CEST)

ФБ

Деактивирао сам профил, да се мало одморим. --Сербијана (разговор) 20:24, 10. мај 2015. (CEST)

А могу се и блокирати они од којих се одмарам хахах --Сербијана (разговор) 21:20, 10. мај 2015. (CEST)

Свако има право да пише шта му је воља под својим корисничким именом, па чак и фикције. --Ранко Николић (разговор) 14:07, 23. мај 2015. (CEST)

Баш сам зато навео да важи за свакога, јер се селективно примјењује. --Ранко Николић (разговор) 14:21, 23. мај 2015. (CEST)

Svaka čast za Norvešku! Evo ja radim nešto vezano za Makedoniju i tako naletih na Prdejce, zaista moram priznati zanimljivo ime naseljenog mesta --Soundwaweserb (разговор) 23:49, 23. мај 2015. (CEST)

Da nije možda Prdejčani i Prdejčanke ili Prdejci i Prdejke , stvarno smehotresno, čoveče ovo mi je ubedljivo najzanimljivije mesto na Balkanu --Soundwaweserb (разговор) 23:57, 23. мај 2015. (CEST)

Ali nekako su mi Prdejci broj 1 za sada . Ima u Srbiji isto zanimljivo mesto Nemenikuće, ima i Donje Brijanje ali Prdejce su zajebali sve, stvarno da ne poveruješ brate!--Soundwaweserb (разговор) 00:14, 24. мај 2015. (CEST)

Ima i u Austriji, Fuking, šta misliš kako ovi sa engleskog govornog područja govore o tom mestu ili kad treba da odu tamo, idem u jeb.nje he, he, he...--Soundwaweserb (разговор) 00:38, 24. мај 2015. (CEST)

E svaka ti čast brate moj Srbine za ovaj spisak, evo smejem se i ne mogu da prestanem, ali u trenutku se setih ovog legendarnog ostrvceta — Бабина Гузица!--Soundwaweserb (разговор) 00:51, 24. мај 2015. (CEST)

U isto vreme, vidim da si dodao kod mene!!!--Soundwaweserb (разговор) 00:53, 24. мај 2015. (CEST)

Šupkovac, legendarnooooooooooooooooooooooo! Izgleda Prdejce ima ima žestoku konkurenciju . Joj al se ismejah do bola, hvala ti brate moj Srbine!--Soundwaweserb (разговор) 00:56, 24. мај 2015. (CEST)

Vrlo zanimljivo i kad te pitaju gde si danas bio, pa evo me bio u Dubokom Mokrom! Au kakva smehoteka, ne ovo je stvarno ludo šta sve ima na Balkanu.--Soundwaweserb (разговор) 01:03, 24. мај 2015. (CEST)

Joj tek sada registrovah mejl... bruka Miljenko. Odgovorih --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 02:56, 27. мај 2015. (CEST)

Па тај чланак је снимљен тачно првог маја у 00:58 сати --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:49, 30. мај 2015. (CEST)

бп

Нема потреба за таквим измена, видео сам ко је послао поруку --Милићевић (разговор) 22:44, 31. мај 2015. (CEST)

Све је ок!--Geograf IS (разговор) 11:24, 1. јун 2015. (CEST)

ЦЕЕ пролеће 2015

Надам се да ти је стигао одговор. :) --Ф± 21:49, 1. јун 2015. (CEST)

Хм, па можемо да размислимо и о четвртој (утешној) награди, али морамо да видимо како се то уклапа у буџет. --Ф± 22:40, 1. јун 2015. (CEST)

Слика

Волео бих да могу да створим слику, али пошто, колико видим, не постоји слика Јана Кота ослобођена ауторских права, одељак за слику мора да стоји празан. Замераш ми нешто што није до мене. --Mr. Vols (разговор) 22:34, 1. јун 2015. (CEST)

Нисам ја схватио лично већ сам желео да ти објасним зашто нема слике. Не сматрам да су критеријуми у оцењивању били строги, напротив очекивао сам строже. У свакој случају хвала на похвали, али пре свега хвала на обећаној помоћи. --Mr. Vols (разговор) 23:26, 1. јун 2015. (CEST)

Vidi ti "cara" mene našo da upozorava hahahah, samo jos jedna zajebancija i ova vikipedija ce biti kaša, nijedan bot neće moći da ispravi vandalizam. Posle nemojte da kažete da vas nisam upozorio. PS Dardani. --192.71.249.58 (разговор) 18:05, 7. јун 2015. (CEST)

Такмичење ЦЕЕ пролеће 2015

У име Викимедије Србије, захваљујем ти се на учестовању у оцењивању чланака на ЦЕЕ Пролеће 2015 такмичењу. :) Надам се да ћемо имати прилику да сарађујемо и дружимо се и убудуће. --IvanaMadzarevic (разговор) 14:55, 8. јун 2015. (CEST)

Свети мученици пребиловачки

На жалост нисам успео да пронађем више информација. Али ваљало би направити и чланак о самом покољу и Прибиловачким јамама --Јованвб (р) 18:31, 8. јун 2015. (CEST)

Супер. Надам се да ћемо ускоро имати добар чланак о теми. Јави када напишеш, радо ћу прочитати. Поз. --Јованвб (р) 19:22, 8. јун 2015. (CEST)

Хвала за споменице (ако се то тако зове).  :) --Geograf IS (разговор) 14:27, 9. јун 2015. (CEST)

Молба

Здраво ! Молим, погледајте мој нови чланак па реците мишљење :) Ево. Пуно поздрава ! Соколрус (разговор) 13:50, 10. јун 2015. (CEST)

Рашка

Не знам како се тачно поступа у тим ситуацијама, само сам хтио да вратим те три (непатролисане) Андријине измјене којима није уопште мјесто на Википедији (па чак ни на корисничким страницама за разговор), али сам онда видио да не било у реду њих враћати а претходну оставити, па сам избрисао и њу..--Слободни умјетник (разговор) 21:42, 10. јун 2015. (CEST)

Оружане снаге Новорусије

То наводно формирање је изведено од стране неких мање битно војних команданата и није спроведено, а ја сам превео руски чланак који су они обрисала, док сам ја на овај потпуно заборавио. На подручју Новорусију још дјелију подјељене војне организавије које немају јединствену командну структуру. --Ранко Н. (разговор) 18:42, 13. јун 2015. (CEST)

Због грба Оџака? --Ранко Н. (разговор) 19:40, 14. јун 2015. (CEST)

Грб Оџака

Добио је опомену. Али и за тебе важи. Не заборави на правило три враћања ВП:П3В. Што се тиче текста, пробајте да пронађете компромис. И ти и он имате референце. Чланак треба да остане под називом грб оџака. Али ако крши хералдичка правила, треба и то споменути у тексту. --Јованвб (р) 23:07, 14. јун 2015. (CEST)

Коначно сам укапирао и ово са споменица. --Geograf IS (разговор) 10:35, 18. јун 2015. (CEST)

Чланак Земља (геополитика) је прошао гласање. Ако немаш ништа против, ја бих још неке твоје чланке предложио за добар, али и чланке неких других колега? --Geograf IS (разговор) 14:42, 18. јун 2015. (CEST)

Хтио сам да предложим неке чланке од уредника који такође обрађују географију или историју. Међутим, видим да се они нису удостојили ни да коментаришу, ни да гласају за прошли приједлог. Тако да ћу одустати од неких.--Geograf IS (разговор) 10:03, 19. јун 2015. (CEST)

ЦЕЕ пролеће 2015 (3)

Поздрав,прегледао сам мало овај ЦЕЕ пролеће 2015 и није ми нешто јасно.Зар није било боље да од збира поена једног такмичара поделите са онолико колико је имао чланака,онда би изашао просек јер није сврха аписати 500 чланака а да нису никакви да добија оцену 2 од сви и на пример тај буде први.Мало је неправедно,али ево ја сам израћунао просек свих па видите ко је боље написао чланке. 1. Mp.Vols 24 П
2. Konkvistador 22 П
3. НиколаБ 21 П
4. Добрислава 19 П
5. Vilena66 17 П
6. Miljan Simonovic 16 П
7. Kolera01 11 П
8. Geograf IS 7 П
9. Ivan_VA 0 П

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ђорђе Симић (разговор • доприноси)

Иво Андрић

Поштовани, предлажем да се страница закључа и тиме онемогући приступ вандалима. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Đorđe Batić (разговор • доприноси)

Veliki pozdrav srpski sine, imam nekih zdravstvenih problema zbog kojih sam odsutan, nije ništa strašno. Kako si mi ti?--Soundwaweserb (разговор) 00:05, 24. јун 2015. (CEST)

Правопис

Не објашњавам ја том кориснику ништа, ја само констатујем његово незнање. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:57, 25. јун 2015. (CEST) с. р.

Pomoć

Molim vas za savijet šta se tiče jednog novog članka koji planiram otvarati. Ja bih otvorio članak pod imenom "Bošnjaci u Republci Turskoj" ali imam pitanja kako da nekakve stvari uradim. Molim vas da meni pomognete i obećam da ću sa korektnom gramatikom pisati. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Branislav4 (разговор • доприноси) Ja pričam moj maternji jezik i znam i Ćirilicu čitati i pisati. A šta je bilo pogrešno sa toj rečenici koju si ti odma izbrisao?

Администратор?

Зашто ти ниси међу администраторима, а неки уредници који су потпуно неактивни то јесу? И како се то може промјенити? --Geograf IS (разговор) 14:48, 26. јун 2015. (CEST)

Осим што си активнији од већине администратора, примјетио сам да су сви администратори са екавског говорног подручја, што ће рећи да нема нико из Републике Српске или Црне Горе. Као и то да међу њима нема декларисаних теиста, али декларисаних атеиста има више од пола. Такође, неки од њих су још увјек студенти, а мени је познат твој рад и са друге стране катедре, као и твоје друге научне и друштвене активности. Ја сам за то да ти требаш бити администратор. --Geograf IS (разговор) 15:29, 26. јун 2015. (CEST)