Акебија — разлика између измена
Нова страница: {{Taxobox | name = Акебија | image = akebia quinata arb Fof F.jpg | image_caption =Акебија као покривач тла у Арборетуму Шума… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
| divisio = -{[[Magnoliophyta]]}- |
| divisio = -{[[Magnoliophyta]]}- |
||
| classis = -{[[Magnoliopsida]]}- |
| classis = -{[[Magnoliopsida]]}- |
||
| ordo = -{[[ |
| ordo = -{ [[Ranunculales]]}- |
||
| familia = -{[[Lardizabalaceae]]}- |
| familia = -{[[Lardizabalaceae]]}- |
||
| genus = ''-{[[Аkebia]]}-'' |
| genus = ''-{[[Аkebia]]}-'' |
||
| Ред 43: | Ред 43: | ||
== Размножавање == |
== Размножавање == |
||
Семе је најбоље посејати плитко у хладне леје одмах по сазревању. Потребно је 1-3 месеца да семе проклија на температури од 15<sup>о</sup>С. Складиштено семе треба стратификовати 30 дана јер теже клија. [[Клијавац|Клијавце]] када су подесне величине за пресађивање, треба пребацити у појединачне саксије и даље их гајити благо засењене у [[стакленик]]у до наредног пролећа када се пресађују на отворено када прође опасност од касних пролећних [[мраз]]ева<ref name = dirr>Dirr M. A., Heuser Jr. C. W. (2006): The Reference Manual of Woody Plant Propagation: From Seed to Tissue Culture, Second Edition ISBN 978- |
Семе је најбоље посејати плитко у хладне леје одмах по сазревању. Потребно је 1-3 месеца да семе проклија на температури од 15<sup>о</sup>С. Складиштено семе треба стратификовати 30 дана јер теже клија. [[Клијавац|Клијавце]] када су подесне величине за пресађивање, треба пребацити у појединачне саксије и даље их гајити благо засењене у [[стакленик]]у до наредног пролећа када се пресађују на отворено када прође опасност од касних пролећних [[мраз]]ева<ref name = dirr>Dirr M. A., Heuser Jr. C. W. (2006): The Reference Manual of Woody Plant Propagation: From Seed to Tissue Culture, Second Edition. ISBN 978-1-60469-004-0</ref>. |
||
Вегетативно се размножава полузрелим [[резница]]ма у јулу-августу у покривеним лејама (ожиљавање је споро), зеленим резницама упролеће, или коренским узетим у децембру пободеним у топлом стакленику. [[Полегање]]м се врста размножава у рано пролеће. Најчешће се одређена количина нових биљака може добити дељењем делова који су се сами ожилили у контакту са земљиштем<ref name = dirr/>. |
Вегетативно се размножава полузрелим [[резница]]ма у јулу-августу у покривеним лејама (ожиљавање је споро), зеленим резницама упролеће, или коренским узетим у децембру пободеним у топлом стакленику. [[Полегање]]м се врста размножава у рано пролеће. Најчешће се одређена количина нових биљака може добити дељењем делова који су се сами ожилили у контакту са земљиштем<ref name = dirr/>. |
||
Верзија на датум 30. јун 2015. у 03:23
| Акебија | |
|---|---|
| |
| Акебија као покривач тла у Арборетуму Шумарског факултета у Београду. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Аkebia quinata (Houtt.) Decne
| |
Акебија (Аkebia quinata; синоним Rajania quinata Houtt.) на српском нема посебан назив већ се користи научни назив рода - акебија. Епитет врсте од латинског quintus, -a, -um = пет, због пет лиски сложеног листа.
Опис врсте
Дрвенаста, листопадна пузавица и покривач тла чији надземни део може да нарасте и до 10 m. Младе гранчице су бројне, витке, у почетку зеленкасте, а касније добијају љубичастопурпурну боју.
Листови су на дугим петељкама, спирално распоређени, састављени од 5 голих прстасто распоређених овалних лиски целог обода.
Цветови чији мирис подсећа на мирис ваниле, су моноецки, троделни, тамно љубичасти, мирисни, формирају кратке гроздове у априлу-мају. На истој дршци је неколико мањих мушких и један крупнији женски цвет, али биљка није самооплодна.
Плод, у септембру-октобру, је вишесемени, светлољубичасти, бобичасти (сочни) мешак 5-10 cm дуг и 4 cm широк у олику краставца са јестивом пулпом у којој је семе. Из једног цвета настају три монокарпна плода. Семе је црне боје. Ендозоохорна је врста (дијаспору врше углавном птице) [1][2].
Ареал
Природно распрострањење: Кина, Јапан, Кореја Опсег интродукције: Акебија је интродукована у САД 1845. године као декоративна врста. Инванзивна је у деветнаест држава САД, а примећено је да се шири и у неким деловима југозападне Енглеске, У Русију је унета 1860.[1].
Биоеколошке карактеристике
Овој врсти погодују полусеновита места, мада подноси и директно сунце. Подједнако добро успева на различитим типовима земљишта, како на песковитим, тако и на глиновитим. Добро подноси ниске температуре (до -20оС), али је уочено да нови, млади изданци измрзавају, чак и они на одраслим биљкама. Нема посебних захтева и лако се адаптире на различите услове средине. Када се једном укорени на одређеном станишту као повијуша, а нарочито као покривач тла, акебија брзо потискује аутохтоне врсте датог подручја. Брзо се шири, углавном вегетативним путем (ретко плодоноси без потпоре)[2].
Значај
Гаји се као декоративна пузавица и покривач тла. Стабло ове врсте користи се против бактеријских и гљивичних инфекција, пре свега инфекција уринарног тракта. Корен акебије делује као антипиретик. Плодови су јестиви, а листови су замена за чај[1].
Размножавање
Семе је најбоље посејати плитко у хладне леје одмах по сазревању. Потребно је 1-3 месеца да семе проклија на температури од 15оС. Складиштено семе треба стратификовати 30 дана јер теже клија. Клијавце када су подесне величине за пресађивање, треба пребацити у појединачне саксије и даље их гајити благо засењене у стакленику до наредног пролећа када се пресађују на отворено када прође опасност од касних пролећних мразева[3].
Вегетативно се размножава полузрелим резницама у јулу-августу у покривеним лејама (ожиљавање је споро), зеленим резницама упролеће, или коренским узетим у децембру пободеним у топлом стакленику. Полегањем се врста размножава у рано пролеће. Најчешће се одређена количина нових биљака може добити дељењем делова који су се сами ожилили у контакту са земљиштем[3].
Референце
- ^ а б в Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- ^ а б Оцокољић М., Нинић - Тодоровић Ј. (2003): Приручник из декоративне дендрологије, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- ^ а б Dirr M. A., Heuser Jr. C. W. (2006): The Reference Manual of Woody Plant Propagation: From Seed to Tissue Culture, Second Edition. ISBN 978-1-60469-004-0