Клаудија Октавија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Claudia Octavia}}; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Ritratto di claudia ottavia, da roma, via varese.JPG|250px|мини|Клаудија Октавија, Национални музеј у Риму]]
[[Датотека:Ritratto di claudia ottavia, da roma, via varese.JPG|250px|мини|Клаудија Октавија, Национални музеј у Риму]]


'''Клаудија Октавија''' (крај 39. или почетак 40. - 9. јун 62.) је била [[Римско царство|римска]] царица, супруга цара [[Нерон|Нерона]].
'''Клаудија Октавија''' (крај 39. или почетак 40. - 9. јун 62.) је била [[Римско царство|римска]] царица, супруга цара [[Нерон]]а.


==Биографија==
== Биографија ==
Клаудијин отац је био римски цар [[Клаудије]], а мајка [[Валерија Месалина]]. Име је добила по прабаби [[Oktavija|Октавији Млађој]]. Клаудије ју је као дете верио за Луција Јунија Силана Торквата, Августовом потомку и конзулу из 19. године. Године 48. Месалина је погубљена, а Клаудије се оженио [[Агрипина Млађа|Агрипином]]. Агрипина је настојала да свога сина [[Нерон|Нерона]] доведе на власт те је натерала Клаудија да раскине веридбу између Клаудије и Торквата и уда је за Нерона. Нерон није волео Клаудију те је брак био несрећан. [[Светоније]] бележи да је више пута покушао да је задави. Варао ју је са другим женама. Када је једна од његових љубавница, [[Попеја Сабина]], затруднела, Нерон се развео од Клаудије. Попеја је наговорила Нерона да погуби Клаудију. Октавији су отворене вене, али, према античким изворима, није пуштала крв јер је била згрожена. Глава Клаудије послата је Попеји. Према Светонију, Нерон је до краја живота имао ноћне море због тога.
Клаудијин отац је био римски цар [[Клаудије]], а мајка [[Валерија Месалина]]. Име је добила по прабаби [[Oktavija|Октавији Млађој]]. Клаудије ју је као дете верио за Луција Јунија Силана Торквата, Августовом потомку и конзулу из 19. године. Године 48. Месалина је погубљена, а Клаудије се оженио [[Агрипина Млађа|Агрипином]]. Агрипина је настојала да свога сина [[Нерон]]а доведе на власт те је натерала Клаудија да раскине веридбу између Клаудије и Торквата и уда је за Нерона. Нерон није волео Клаудију те је брак био несрећан. [[Светоније]] бележи да је више пута покушао да је задави. Варао ју је са другим женама. Када је једна од његових љубавница, [[Попеја Сабина]], затруднела, Нерон се развео од Клаудије. Попеја је наговорила Нерона да погуби Клаудију. Октавији су отворене вене, али, према античким изворима, није пуштала крв јер је била згрожена. Глава Клаудије послата је Попеји. Према Светонију, Нерон је до краја живота имао ноћне море због тога.


== Извори ==
== Извори ==
* Анали - [[Тацит]], СКЗ, Београд 1970. година
* Анали - [[Тацит]], СКЗ, Београд 1970. година
* Дванаест римских царева - Светоније, Дерета, Београд 2012. година
* Дванаест римских царева - Светоније, Дерета, Београд 2012. година
{{Commonscat|Claudia Octavia}}


[[Категорија:Рођени 39.]]
[[Категорија:Рођени 39.]]

Верзија на датум 23. јул 2015. у 05:19

Клаудија Октавија, Национални музеј у Риму

Клаудија Октавија (крај 39. или почетак 40. - 9. јун 62.) је била римска царица, супруга цара Нерона.

Биографија

Клаудијин отац је био римски цар Клаудије, а мајка Валерија Месалина. Име је добила по прабаби Октавији Млађој. Клаудије ју је као дете верио за Луција Јунија Силана Торквата, Августовом потомку и конзулу из 19. године. Године 48. Месалина је погубљена, а Клаудије се оженио Агрипином. Агрипина је настојала да свога сина Нерона доведе на власт те је натерала Клаудија да раскине веридбу између Клаудије и Торквата и уда је за Нерона. Нерон није волео Клаудију те је брак био несрећан. Светоније бележи да је више пута покушао да је задави. Варао ју је са другим женама. Када је једна од његових љубавница, Попеја Сабина, затруднела, Нерон се развео од Клаудије. Попеја је наговорила Нерона да погуби Клаудију. Октавији су отворене вене, али, према античким изворима, није пуштала крв јер је била згрожена. Глава Клаудије послата је Попеји. Према Светонију, Нерон је до краја живота имао ноћне море због тога.

Извори

  • Анали - Тацит, СКЗ, Београд 1970. година
  • Дванаест римских царева - Светоније, Дерета, Београд 2012. година