Трг Николе Пашића — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
додавање категорије Улице на Старом граду (Београд)
Нема описа измене
Ред 26: Ред 26:
Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по [[Карл Маркс|Карлу Марксу]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриху Енгелсу]], главним комунистичким идеолозима.<ref>{{cite web|title=Трг Николе Пашића|url=http://www.ichbg.com/trg-nikole-pasica.html|work=ichbg.com|accessdate=30. 8. 2013.|language=енглеском и немачком}}</ref> Овај назив трг је носио до [[1997]]. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (''данас Булевар краља Александра'') и улица Моше Пијаде (''данас Дечанска улица'').
Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по [[Карл Маркс|Карлу Марксу]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриху Енгелсу]], главним комунистичким идеолозима.<ref>{{cite web|title=Трг Николе Пашића|url=http://www.ichbg.com/trg-nikole-pasica.html|work=ichbg.com|accessdate=30. 8. 2013.|language=енглеском и немачком}}</ref> Овај назив трг је носио до [[1997]]. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (''данас Булевар краља Александра'') и улица Моше Пијаде (''данас Дечанска улица'').


У првој половини [[19. век]]а, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао [[Цариградски друм]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена [[трамвај]]ска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред зграде [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Народне скупштине]].<ref name="град" /> По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.
У првој половини [[19. век]]а, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао [[Цариградски друм]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена [[трамвај]]ска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред [[Дом Народне скупштине Републике Србије|дома Народне скупштине]].<ref name="град" /> По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.


Центром трга доминира једна од највећих [[фонтана]] у [[Србија|Србији]], која се налази испред [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]]. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини [[сајам|сајмове]] или се на њима одржавају спортске манифестације.
Центром трга доминира једна од највећих [[фонтана]] у [[Србија|Србији]], која се налази испред [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]]. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини [[сајам|сајмове]] или се на њима одржавају спортске манифестације.

Верзија на датум 24. јул 2015. у 17:23

Трг Николе Пашићa
Општина Градска општина Стари град
Почетак Нушићева ул, Дечанска ул, Теразије
Крај Трг Николе Пашића
Створена 1953.
Названа 1998.
Стари називи Трг Маркса и Енгелса
Трг Николе Пашићa

Трг Николе Пашића се налази на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице. Овај трг је најмлађи у Београду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.[1]

Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима.[2] Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине.[1] По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу[1], рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.[3]

Извори

  1. ^ а б в „Трг Николе Пашића”. Град Београд, Служба за информисање. 13. 10. 2007. Приступљено 30. 8. 2013. 
  2. ^ „Трг Николе Пашића”. ichbg.com (на језику: енглеском и немачком). Приступљено 30. 8. 2013. 
  3. ^ „Зоран Ивановић”. Факултет примењених уметности. Приступљено 30. 8. 2013. 
Панорама Трга Николе Пашића. Са десне стране зграда Историјског музеја Србије, а у центру Дом синдиката