Охридско језеро — разлика између измена
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 62: | Ред 62: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} |
|||
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 978-86-07-00001-2 |
|||
* |
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 24. јул 2015. у 22:22
| Охридско језеро | |
|---|---|
 Охридско језеро | |
 | |
| Координате | 41° 01′ 50″ С; 20° 43′ 03″ И / 41.030556° С; 20.7175° И |
| Тип | природно |
| Отоке | Црни Дрим |
| Земље басена |  Република Македонија, Албанија |
| Макс. дужина | 30,8 km |
| Макс. ширина | 14,8 km |
| Површина | 358,2 km2 |
| Макс. дубина | 289 m |
| Запремина | 93 km3 |
| Над. висина | 695 m |
  Охридско језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Охридско језеро (мкд. Охридско Езеро, алб. Liqeni i Ohrit) је језеро у југозападном делу Македоније и источном делу Албаније. Оно покрива површину од 358,2km². Највећа ширина износи 14,8 km, а дужина језера је 30,8 km.
Охридско језеро се убраја у ред већих европских језера, уз Балатонско које се налази у Мађарској, Женевско, Боденско и др. На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Његова дубина достиже до 289 m.
Језеро је смештено у дубокој и затвореној котлини. Са свих страна, а посебно са западне и источне окружују га високе планине. На истоку је планина Галичица (2255 m), а на западу Мокра Планина и Јабланица (1945 m).
Језеро се налази на надморској висини од 695 метара.
Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на Македонској територији.
Охридско језеро се одликује јединственим екосистемом, богатим ендемским и ретким биљним и животињским врстама. Посебност језера настала је услед географске изолације и велике геолошке старости. Такође и слив Охридског језера се одликује богатим биодиверзитетом и има неколко биљних врста ендемичних за Балканско полуострво.
Обале Охридског језера су биле насељене од праисторијског времена. Најстарије археолошке насеобине датирају из неолитског периода, око 6000 година п. н. е. Само на македонском делу слива је открвено више од 170 археолошких места.
Захваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светску баштину, под заштитом УНЕСКА.
| Охридско језеро | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Природно и културно наслеђе охридског региона |
| Место | Северна Македонија, Албанија |
| Координате | 41° 02′ С; 20° 43′ И / 41.03° С; 20.72° И |
| Површина | 349 km2 (3,76×109 sq ft) |
| Критеријум | природна и културна: i, iii, iv, vii |
| Референца | 99 |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| Додатни упис | 1980 |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/99 |
Галерија
-
Охридско језеро у летњем периоду -
Са кеја Маршала Тита -
Језеро и плажа Лагадин -
Обала Охридског језера -
Плажа Лагадин сликана са језера -
Дуга изнад језера
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
