Гаспар Гистав Кориолис — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м datum |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
| место_рођења = [[Париз]] |
| место_рођења = [[Париз]] |
||
| држава_рођења = [[Француска]] |
| држава_рођења = [[Француска]] |
||
| датум_смрти = |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1843|9|19|1792|5|21}} |
||
| место_смрти = [[Париз]] |
| место_смрти = [[Париз]] |
||
| држава_смрти = [[Француска]] |
| држава_смрти = [[Француска]] |
||
Верзија на датум 20. август 2015. у 17:41
| Гаспар-Гистав де Кориолис | |
|---|---|
 Гаспар-Гистав де Кориолис | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. мај 1792. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 19. септембар 1843. (51 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Научни рад | |
| Поље | физика |
Гаспар-Гистав де Кориолис или Гистав Кориолис (франц. Gaspard-Gustave de Coriolis; Париз, 21. мај 1792 — Париз, 19. септембар 1843) био је математичар, инжењер механике и научник. Најпознатији је по свом раду на Кориолисовом ефекту. Кориолис је био први који је сковао термин "рад" за производ силе и растојања.[1]
Године 1816, Кориолис је постао тутор у Политехничкој школи. Тамо је експериментисао са трењем и хидрауликом.
Године 1829, Кориолис је објавио уџбеник, Calcul de l'Effet des Machines (Рачунање ефекта машина), који је представио механику на начин на који би се она могла лако применити у индустрији. У овом периоду, установљен је прави израз за кинетичку енергију, , као и његова веза са механичким радом.
Током наредних година, Кориолис је радио на уопштавању кинтетичке енергије и рада на ротирајуће системе. Први од његових радова, Sur le principe des forces vives dans les mouvements relatifs des machines (О принципима кинетичке енергије у релативном кретању код машина), био је предочен Француској академији наука (1832). После три године, Кориолис је написао дело које га је учинило славним, Sur les équations du mouvement relatif des systèmes de corps (О једначинама релативног кретања система тела; 1835). Кориолисови радови се не баве атмосфером нити ротацијом земље, већ преносом енергије у ротирајућим системима, као што су воденице.
Кориолисово име је почело да се појављује у метеоролошкој литератури крајем 19. века, иако термин „Кориолисова сила“ није употребљиван до почетка 20. века. Данас, име Кориолис везује се за метеорологију, али сва велика открића везана за општу циркулацију и везу између притиска и поља ветрова направљена су без знања Гаспара Гистава Кориолиса.
Кориолис је такође постао професор у Париској централној школи. Умро је са 51 годином живота у Паризу.
Извори
- ^ Џамер, Макс (1957). Concepts of Force. Dover Publications, Inc.. ISBN 978-0-486-40689-3.
Даље читање
- Persson, A., 1998 How do we understand the Coriolis Force? Bull. Amer. Meteor. Soc. 79, 1373-1385. (374KB PDF документ тог чланка)
Литература
- Џамер, Макс (1957). Concepts of Force. Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-40689-3.